Advarsel imod utroskab
1Hør på mine visdomsord, min søn,
lyt til den indsigt, jeg har,
2så du kan leve dit liv i visdom
og vælge dine ord med omtanke.
3En utro kvindes ord er søde som honning,
hendes smiger glider ned som smør,
4men bagefter bliver den bitter som malurt,
skarp som et tveægget sværd.
5Hun haster mod døden,
hendes skridt fører lige til dødsriget.
6Hun er ligeglad med livets vej,
hun er på afveje, men ved det ikke.
7Hør godt efter, min søn,
læg mærke til, hvad jeg siger:
8Hold dig fra en anden mands kone,
kom ikke i nærheden af hendes hus.
9Ellers spilder du din rigdom på en fremmed kvinde,
bruger dine bedste år på at føje et grusomt menneske.
10Fremmede mennesker vil feste på din bekostning
og nyde frugten af dit slid og slæb.
11Når det hele er forbi, vil du græmme dig,
når du ser, hvordan du ødelagde dit liv.
12„Gid jeg havde lyttet til min fars formaning!”
vil du sige til dig selv.
„Havde jeg dog bare hørt efter!
13Jeg adlød ikke mine vejledere,
rettede mig ikke efter deres råd.
14Nu er mit liv ødelagt,
og min synd er offentligt kendt.”
15Drik vand fra din egen beholdning,
det rene vand fra din egen brønd.
16Brug ikke din livskraft på fremmede kvinder,
men lad kærligheden blomstre i dit eget hjem.
17Sats på at elske din egen kone
i stedet for fremmede kvinder.
18Lad Gud velsigne din egen livskilde,
glæd dig over din ungdoms hustru,
19din turteldue, dine øjnes fryd.
Glæd dig ved hendes bryster
og berus dig i hendes kærlighed!
20Hvorfor vil du lade dig forføre
af en fremmed, en anden mands kone?
21Husk på, at Herren ser alle dine handlinger,
han lægger mærke til alt, hvad du gør.
22Den ondes synder bliver hans skæbne,
han fanges i sine handlingers fælde.
23Han dør af mangel på selvdisciplin,
hans tåbelighed styrter ham i graven.
Упозорење против прељубе
1Сине мој, пази на моју мудрост
и послушај добро разборитост моју,
2домишљатост да очуваш
и уста да ти очувају знање.
3Јер са усана блуднице мед цури,
заводљиве речи мекше од уља.
4Али на крају је као пелен горка
и оштра као мач двосекли.
5Ноге јој силазе у смрт,
до Света мртвих ноге јој допиру.
6Она не мари за пут живота,
стазе јој врлудају, а она то не зна.
7Зато ме послушајте, децо,
и не одступајте од онога што вам казујем.
8Заобиђи је надалеко
и не примичи се улазу њене куће,
9да не би другима дао образ свој
и окрутном човеку године своје;
10да туђинци не би испили ти снагу
и труд ти остао у кући туђина;
11да не би кукао на своме свршетку
када ти пропадну и тело и здравље.
12И ти ћеш рећи: „Како сам мрзео опомену,
док ми је срце презирало укор.
13Нисам слушао глас свога учитеља,
нисам послушао васпитаче своје.
14Умало нисам пао у свакојако зло
усред збора и усред заједнице.“
15Пиј воду са свога бунара,
жубор воду са извора свога.
16Зар ће се разливати извори твоји по пољима
и потоци воде по трговима?
17Нека они буду само твоји,
а не туђинаца што су са тобом.
18Да је благословен извор твој!
Радовао се ти са женом младости своје!
19Она ти је кошута вољена и срна мила.
Наслађуј се увек грудима њеним,
љубављу њеном се опијај стално.
20Зашто би се опијао, сине мој,
са прељубницом и грлио недра туђе жене?
21Јер су сви човекови путеви пред Господњим очима
и он их одмерава.
22Покварењака ће поробити кривице његове,
биће спутан везама његовог греха.
23И умреће, јер није имао одгој,
застраниће због величине своје будалаштине.
