Profeti om bortførelsen til Babylonien
1Nogen tid senere sendte Merodak-Baladan, som var søn af kong Baladan af Babylonien, nogle sendebud af sted med hilsener og en gave til Hizkija, for Babyloniens konge havde hørt om hans sygdom og helbredelse. 2Hizkija var beæret over det fine besøg og viste dem alle sine rigdomme, sit sølv og guld, sine røgelsesstoffer og forskellige aromatiske olier og sit våbenarsenal, ja, der var ikke den ting i hele riget, han ikke viste dem.
3Bagefter opsøgte Esajas kong Hizkija og spurgte ham: „Hvor kom de mænd fra, og hvad ville de?”
„De kom helt fra Babylonien!” svarede Hizkija.
4„Hvad så de i paladset?” spurgte Esajas.
„Det hele!” svarede Hizkija. „Jeg viste dem alle mine rigdomme.”
5„Hør Herren, den Almægtiges, ord,” sagde Esajas. 6„Der kommer en dag, hvor alt i det her palads skal føres bort til Babylonien, både de rigdomme, du selv har samlet, og det, dine forfædre har samlet—intet vil blive tilbage. 7Nogle af dine egne efterkommere vil blive bortført og gjort til tjenere ved den babyloniske konges hof.”
8„Det er godt at høre fra Herren,” sagde Hizkija. Han tænkte ved sig selv: „Der er i det mindste fred og ro, så længe jeg lever.”
Посланици из Вавилона
1У оно време је вавилонски цар Меродах-Валадан39,1 Или: Веродах-Валадан, према 2. Цар 20,12., син Валаданов, послао писма с даром за Језекију. Чуо је, наиме, да се овај разболео и да је оздравио. 2Језекија им се обрадовао; показао им је сву своју ризницу, сребро и злато, зачине, мирисна уља, целу оружницу, и све што се нашло у његовим ризницама. Није било ничега у његовом двору и на целом његовом подручју што им Језекија није показао.
3Тада је пророк Исаија дошао к цару Језекији и рекао му: „Шта су рекли ти људи? Одакле су ти дошли?“ Језекија одговори: „Из далеке земље, из Вавилона.“
4„Шта су видели у твојој кући?“ – упита он. Језекија одговори: „Није било ничег у мојим ризницама што им нисам показао.“
5Тада је Исаија рекао Језекији: „Почуј реч Господа над војскама: 6’Ево, долазе дани када ће све што је у твоме двору, и све што су твоји преци сабрали до овога дана, бити однесено у Вавилон; неће остати ништа – говори Господ. 7А неки од твојих синова, који су ти се родили, биће одведени. Они ће бити евнуси на двору вавилонског цара.’“
8Језекија одговори Исаији: „Добра је реч Господња што си је ти рекао.“ А мислио је: „Нека буде мир и спокојство током дана мојих.“
