1De får, geder eller okser, I ofrer til Herren, må ikke være syge eller have fysiske skavanker. Den slags bryder Herren sig ikke om.
2-3Hvis I hører om nogle mænd eller kvinder i landets byer, der har brudt den pagt, I har sluttet med Herren, jeres Gud, og trodset hans befaling ved at dyrke afguder eller tilbede solen, månen eller stjernerne, 4skal I først undersøge, om rygtet taler sandt. Hvis der virkelig er tale om afgudsdyrkelse, 5skal vedkommende pågribes, føres uden for byen og stenes til døde. 6Henret aldrig nogen på grundlag af et enkelt vidneudsagn. Der skal mindst to eller tre vidner til. 7Vidnerne skal kaste de første sten, hvorefter de øvrige tilstedeværende skal stene den skyldige til døde. Derved fjerner I det onde fra jeres midte.
Den øverste domstol
8-9Visse retssager kan synes for komplicerede for de lokale dommere. Det kan dreje sig om ejendomsret, uagtsomt manddrab eller voldelige overfald. Den slags sager skal I overdrage til præsterne og den fungerende dommer ved helligdommen. 10-11Den dom, de fælder, kan ikke appelleres, men må følges til punkt og prikke. 12Hvis de anklagede nægter at anerkende den dom, som den ansvarlige præst eller dommer fælder, skal de straffes med døden. Den slags egenrådighed skal udryddes i Israel. 13Når folk hører om det, vil de blive bange og ikke gøre oprør en anden gang.
Bestemmelser om kongemagten
14Når I har indtaget det land, Herren, jeres Gud, vil give jer, og slået jer ned i landet, og I så tænker: ‚Vi burde have en konge ligesom vores nabofolk,’ 15må I ikke selv vælge en konge, men vente på, at Herren viser jer, hvem det skal være. Kongen skal være israelit, ikke udlænding, 16og han må ikke anskaffe sig masser af heste til sine krigstogter. Han må heller ikke sende folk til Egypten for at opkøbe heste, for Herren har udtrykkeligt advaret jer imod at vende tilbage til Egypten. 17Kongen må ikke tage sig mange koner, for at hans hjerte ikke skal vende sig fra Herren. Rigdom i store mængder må han heller ikke skaffe sig.
18Så snart han er blevet indsat og sætter sig på kongetronen, skal han få lavet sin egen kopi af lovbogen, som findes i præsternes varetægt.
19-20Denne kopi skal han altid have ved hånden, og han skal læse i den hver dag, så han kan lære at frygte Herren, adlyde hans befalinger og ikke føle sig hævet over sine landsmænd. Så vil han få lov at regere længe, og hans slægt vil få lov at sidde på Israels trone i mange generationer.
1Не жртвуј Господу, Богу своме, вола или јагње које има неку ману или какав други недостатак, јер је то мрско Господу, Богу твоме.
2Ако се у једном од твојих градова, које ти даје Господ, Бог твој, нађе мушкарац или жена који учини зло у очима Господа, Бога свога и крши његов савез, 3одлазећи да служи другим боговима и да им се клања, сунцу, месецу, или било чему од војске небеске, а што сам ја забранио, 4па ти то јаве или чујеш за то, ти онда добро испитај ствар. Ако се утврди да је истина да се таква мрска ствар догодила у Израиљу, 5онда тог мушкарца или жену, који је починио такво опако дело, изведи изван града, па их каменуј да умру. 6Тај човек нека се погуби на сведочење два или три сведока. На сведочење једног сведока не сме да се погуби. 7Нека прво сведоци дигну руку на њега да га погубе, а онда цели народ нека је дигне. Тако ћеш истребити зло из своје средине.
Суд
8Ако ти буде претешко да пресудиш у случају различитих врста убистава, спорења око права, повреда, или свађе у твојим градовима, ти се онда спреми и иди у место које одабере Господ, Бог твој. 9Обрати се свештеницима – Левитима и судији који буде у служби у то време. Њих питај, они ће ти рећи како ваља пресудити. 10Поступи онако како су ти рекли на месту које Господ изабере. Гледај да урадиш баш онако како те упуте. 11Поступи према упутству које су ти дали, и према пресуди коју су ти саопштили. Не одступај ни лево ни десно од онога што ти кажу. 12Ако се неко дрзне да не послуша свештеника који стоји тамо да служи Господу, Богу твоме, или судију, тај нека се погуби. Тако ћеш истребити зло из Израиља. 13Кад сав народ то чује, бојаће се, те се неће више понашати дрско.
Цар
14Кад дођеш у земљу коју ти даје Господ, Бог твој, и ти је заузмеш и настаниш се у њој, па онда кажеш: ’Поставићу цара нада мном, као што га имају сви народи око мене’, 15постави себи за цара човека кога изабере Господ, Бог твој. Себи за цара постави једног од своје браће; не смеш да поставиш странца над собом, који ти није брат. 16Само нека не држи много коња и не шаље народ у Египат да добави себи још коња, јер вам је Господ рекао: ’Никада се више не враћајте овим путем!’ 17Такође, нека не узима себи много жена, да му срце не застрани, и нека не гомила себи злата и сребра.
18А кад седне на свој царски престо, нека на свитку препише за себе овај Закон од свештеника Левита. 19Нека га држи уз себе; нека га чита целог свог живота, да научи да се боји Господа, Бога свога, држећи све речи овог Закона и вршећи све ове одредбе; 20да се не понаша надмено према својој браћи, и да не одступа ни десно ни лево од заповести, како би он и његови синови дуго владали над Израиљем.
