De nye stentavler
1Herren sagde derefter til Moses: „Lav to nye stentavler som dem, du slog i stykker. Så vil jeg skrive de samme ord på de nye tavler. 2I morgen tidlig skal du gøre dig klar og komme op på Sinaibjerget. Stå og vent på mig på toppen. 3Ingen må følge med dig denne gang, og ingen må færdes på bjerget. Husdyrene må ikke engang græsse i nærheden af bjerget.”
4Så lavede Moses to stentavler, der lignede de første. Tidligt næste morgen gik han af sted med stentavlerne i hånden op på Sinaibjerget, sådan som Herren havde sagt.
5Da steg Herren ned, stillede sig i en sky foran Moses og nævnte sit navn „Jahve”. 6Han passerede forbi Moses, alt imens han sagde: „Jeg er Jahve, en nådig og kærlig Gud, langmodig og rig på barmhjertighed. 7Jeg er en trofast Gud, der viser nåde gennem tusind generationer og er villig til at tilgive ondskab, oprør og synd. Men den, der fortsætter med at gøre oprør, får sin straf. Børnene i tre eller fire generationer må bøde for forældrenes ondskab.”
8Da bøjede Moses sig hurtigt til jorden i tilbedelse 9og sagde: „Herre, hvis du virkelig holder af mig, så gå med os! Jeg ved, at det er et stædigt og oprørsk folk. Men tilgiv os vores synd og skyld, og lad os være dit folk.”
10Herren svarede: „Jeg opretter en pagt med jer: For øjnene af jer vil jeg udføre undere så store, at noget lignende aldrig før er set på jorden, og hele Israels folk skal være vidne til de store gerninger, jeg vil gøre gennem jer. 11Jeres del af pagten er at adlyde mine befalinger. Så vil jeg bortdrive amoritterne, kana’anæerne, hittitterne, perizzitterne, hivvitterne og jebusitterne foran jer. 12Indgå ingen fredspagt med folkene i det land, I kommer til. Hvis de bliver boende iblandt jer, vil de føre jer på afveje. 13I stedet skal I jævne deres afgudsaltre med jorden, slå deres gudestatuer i stykker og hugge deres afgudsbilleder ned. 14I må ikke tilbede nogen anden gud, for jeg er Herren, jeres Gud, og jeg forventer jeres fulde loyalitet. Jeg tåler ingen rivaler.
15I må ikke indgå nogen form for fredsaftale med folkene i landet. Hold jer langt væk fra dem og deres afgudsfester, som de vil invitere jer med til. 16I må ikke tillade, at jeres sønner indgår ægteskab med deres døtre, for de dyrker fremmede guder, og med deres afgudsdyrkelse vil de friste jeres sønner til utroskab imod Herren. 17I må aldrig fremstille afgudsbilleder eller tilbede dem.
18I skal fejre de usyrnede brøds fest til den fastsatte tid i aviv måned, den måned I forlod Egypten. I syv dage skal I spise brød bagt uden surdej efter de forskrifter, som jeg har givet jer.
19Ethvert førstefødt dyr af hankøn tilhører mig, og det gælder alle husdyr. 20Hvad æselføl angår, kan de købes fri ved at ofre et lam i deres sted. Men hvis I beslutter ikke at frikøbe æselføllet, skal I brække halsen på det. Jeres førstefødte sønner derimod kan I købe fri ved at betale en passende løsesum. Ingen må komme til mig uden offergave.
21Året rundt, også i såtid og høsttid, skal I arbejde seks dage i ugen. Den syvende dag skal I hvile fra jeres arbejde.
22I skal fejre ugefesten for hvedehøsten med det første neg fra marken, og senere festen for frugthøsten, når alle jeres afgrøder er i hus. 23Tre gange om året skal alle mænd i Israel træde frem for Herren, Israels Gud. 24Ingen skal få lov at angribe eller erobre jeres land, når I tre gange årligt drager op for at træde frem for Herren, jeres Gud. Jeg vil bortdrive folkene foran jer og udvide jeres grænser.
25I må ikke bruge syrnet brød i forbindelse med jeres ofre til mig, og intet kød fra påskelammet må gemmes til næste morgen. 26I skal bringe den bedste del af den første høstafgrøde til Herrens, jeres Guds, hus. I må ikke koge et gedekid i dets mors mælk.”
27Herren sagde endvidere til Moses: „Skriv de love ned, som jeg her har givet dig. De udgør betingelserne for min pagt med dig og med Israel.”
28Moses blev oppe på bjerget sammen med Herren i 40 dage, og i al den tid hverken spiste eller drak han. Han skrev så pagtens grundlæggende bestemmelser, de ti bud, på de nye stentavler.
Moses’ strålende ansigt
29Da Moses kom ned fra Sinaibjerget med de to stentavler, hvor pagtens ord stod skrevet, lyste hans ansigt efter samværet med Herren, men det var han ikke selv klar over. 30Da Aron og israelitterne så hans lysende ansigt, turde de ikke komme i nærheden af ham. 31Men han kaldte dem til sig, og Aron og folkets ledere kom hen til ham og talte med ham. 32Derefter samledes hele folket, og han fortalte dem alt, hvad Herren havde sagt til ham på bjerget. 33Da han var færdig med at tale til dem, dækkede han sit ansigtet med et slør. 34Men hver gang han gik ind i åbenbaringsteltet og trådte frem for Herren, fjernede han sløret. Når han derefter kom ud igen og fortalte folket, hvad Herren havde sagt til ham, 35kunne de se, at hans ansigt strålede. Derefter tog han sløret på igen og beholdt det på, indtil han igen trådte frem for Herren.
Нове плоче Закона
1Господ рече Мојсију: „Исклеши себи две камене плоче као што су биле оне прве, а ја ћу на њима исписати исте речи које су биле написане на првим плочама које си разбио. 2Буди готов до јутра, а ујутро се успни на гору Синај и стани тамо, на врху горе, пред мене. 3Нека се нико не пење с тобом; нико не сме да се појави на целој гори. Ни овце ни говеда нека не пасу пред гором.“
4Мојсије је исклесао две камене плоче као што су биле пређашње, па се ујутро попео на гору Синај носећи у рукама две камене плоче, како му је Господ заповедио. 5Тада је Господ сишао у облаку, стао код Мојсија и изговорио своје име: „Господ!“ 6Господ је прошао покрај њега и изговорио своје име: „Господ! Господ! Бог милостиви и милосрдни, спор на срџбу, богат милошћу и верношћу, 7исказује милост хиљадама, опрашта кривицу, преступ и грех, али кривца не оставља некажњена, него кажњава грех отаца на њиховој деци и унуцима све до трећег и четвртог колена.“
8Мојсије одмах паде на земљу и поклони се Господу. 9Мојсије рече: „Ако сам стекао наклоност пред тобом, молим те, Господе, да пођеш са нама. Иако је овај народ тврдоврат, опрости нам кривицу и грехе, па нас прихвати као своју баштину.“
10Господ на то рече: „Ево, склапам савез: учинићу таква чуда пред твојим народом каква никада нису била учињена ни у којој земљи, ни у којем народу. Тада ће сваки народ усред кога боравиш видети шта Господ чини, јер оно што ћу учинити за тебе, биће страшно. 11Држи све што ти заповедам данас. Ево, ја ћу протерати пред тобом Аморејце, Хананце, Хетите, Фережане, Евејце и Јевусејце. 12Чувај се да не склопиш савез са становништвом земље у коју улазиш, да не постану замка у твојој средини. 13Него, порушите њихове жртвенике, оборите њихове стубове и посеците Аштартине стубове. 14Не служите ни једном другом богу! Господ је на гласу по својој љубомори, јер је он љубоморни Бог.
15Не склапај савез са становницима оне земље! Јер, када буду блудничили са својим боговима и приносили им жртве, позиваће и тебе, те ћеш јести од њихових жртава, 16и узимати својим синовима њихове ћерке. Онда ће оне, када буду блудничиле са својим боговима, навести и твоје синове на блуд са својим боговима.
17Не изливај себи ливене идоле.
18Одржавај празник Бесквасних хлебова. Седам дана једи бесквасне хлебове, како сам ти заповедио – у одређено време у месецу авиву, јер си у том месецу изашао из Египта.
19Сваки првенац мајчине утробе мени припада, као и свака првина од твоје ситне и крупне стоке. 20Првину магарца откупи јагњетом, а ако га не откупиш, заврни му врат. Откупи сваког првенца од својих синова.
Не појављујте се преда мном празних руку!
21Шест дана ради, а седмога отпочини; мораш отпочинути чак и за време орања или жетве.
22Слави празник Седмица – првих снопова пшеничне жетве и празник Бербе при крају године. 23Трипут годишње нека се сви твоји мушки појаве пред Господом, Богом Израиљевим. 24Ја ћу, наиме, изгнати народе пред тобом и проширити твоје границе, тако да нико неће жудети за твојом земљом кад трипут годишње будеш ишао да се појавиш пред Господом, Богом својим.
25Не приноси ми крв жртве са квасцем, нити остављај жртву принесену за празник Пасхе до јутра.
26Најбоље првине своје земље донеси у дом Господа, свога Бога.
Не кувај јаре у млеку његове мајке.“
27Господ рече Мојсију: „Напиши ове речи које сам ти рекао, јер сам на основу ових речи склопио савез са тобом и са Израиљем.“ 28Мојсије је провео са Господом четрдесет дана и четрдесет ноћи током којих није јео хлеба нити пио воде. Тада је на плочама написао речи савеза – десет заповести.
Мојсијево лице сјаји
29Мојсије је сишао са горе Синај. Док је силазио са горе носећи у рукама две плоче Сведочанства, није знао да му се лице сјаји због разговора са Господом. 30Када су Арон и Израиљци видели да му се лице сјаји, плашили су се да му приђу. 31Мојсије их је позвао, па су се вратили к њему Арон и сви кнезови заједнице. Тада је Мојсије разговарао са њима. 32Затим су му пришли и сви Израиљци, а он им је пренео све речи које му је Господ рекао на гори Синај.
33Кад је Мојсије завршио разговор са њима, покрио је себи лице велом. 34Кад год је Мојсије улазио пред Господа да разговара са њим, скидао би вео све док не изађе. Кад би изашао и пренео Израиљцима што му је Господ заповедио, 35они би видели да се Мојсијево лице сјаји. Тада би Мојсије враћао вео на своје лице, све док не уђе да разговара са Господом.
