Joash og Jojada sætter templet i stand
2.Kong. 12,1-16
1Joash var syv år gammel, da han blev konge, og han regerede i Jerusalem i 40 år. Hans mor hed Zibja og var fra Be’ersheba. 2Han gjorde, hvad der var ret i Herrens øjne, så længe præsten Jojada levede og kunne rådgive ham. 3Jojada udvalgte to koner til kongen, og de fødte ham sønner og døtre.
4Nogen tid senere besluttede Joash at sætte Herrens hus i stand, 5og derfor sammenkaldte han præsterne og levitterne og sagde til dem: „Tag rundt til alle Judas byer for at indsamle den årlige tempelskat fra alle israelitter, så jeres Guds hus kan blive restaureret. Skynd jer af sted!” Men levitterne skyndte sig overhovedet ikke.
6Senere kaldte han ypperstepræsten Jojada til sig og spurgte: „Hvorfor sørger du ikke for, at levitterne opkræver den tempelskat i Jerusalem og Judas byer, som Herrens tjener Moses bestemte skulle indsamles hvert år til åbenbaringsteltet?”
7Den onde Ataljas folk var nemlig brudt ind i Guds hus og havde stjålet de hellige redskaber for at bruge dem til deres afgudsdyrkelse. 8Men nu befalede kongen, at levitterne skulle lave en stor indsamlingskiste og anbringe den uden for porten ind til Herrens hus. 9Derpå sendte han en ordre ud i hele landet, om at folk skulle komme med den skat til Herren, som Guds tjener Moses i sin tid i ørkenen havde forordnet skulle betales hvert år. 10Alle lederne og folket syntes godt om forslaget, og de kom og lagde deres guld- og sølvstykker i kisten. 11Hver aften bar levitterne kisten indenfor, og den blev bevogtet af kongens mænd. Når kisten var fuld, kom statssekretæren og ypperstepræstens repræsentant og tømte kisten for penge, hvorefter den blev bragt tilbage på sin plads. På den måde blev der indsamlet en stor sum penge.
12Kongen og Jojada gav pengene videre til arbejdsformændene, som udbetalte løn til stenhuggerne, tømrerne og metalarbejderne, der udførte restaureringsarbejdet. 13Alle sled hårdt i det, og snart var restaureringen fuldført. 14Efter at alle udgifter var betalt, blev de tiloversblevne guld- og sølvstykker overgivet til kongen og Jojada, som besluttede at smelte dem om til skåle og diverse redskaber af guld og sølv til brug under offerhandlingerne i Herrens hus.
Så længe Jojada levede, gennemførte man de regelmæssige ofre i templet. 15Han blev meget gammel—130 år—før han døde. 16På grund af sin store indsats for Israels folk, for Gud og for templet fik han en ærefuld begravelse i det kongelige gravsted i Davidsbyen.
Resten af Joash’ tid som konge i Juda
2.Kong. 12,17-21
17-18Men efter Jojadas død kom Judas ledere til kong Joash og overtalte ham til at opgive deres forfædres Guds tempel og dyrke afgudsbilleder og Asherapæle i stedet. Derfor ramte Guds vrede Juda og Jerusalem igen. 19Men først sendte han sine profeter for at advare folket og få dem til at adlyde ham, men ingen ville høre på dem.
20Da kom Guds Ånd over Zekarja, Jojadas søn, og han stillede sig op i forgården til templet og talte til folket: „Gud siger: Hvorfor overtræder I Herrens befalinger? Det fører kun ulykke med sig. I har vendt jer fra ham, og derfor vender han sig fra jer!”
21Lederne stiftede derpå en sammensværgelse for at skaffe Zekarja af vejen, og det lykkedes dem at overtale kongen til at udtale en dødsdom over Zekarja, så han blev stenet til døde i forgården til templet. 22Det var den måde, kong Joash gengældte Jojada for hans troskab—ved at dræbe hans søn! Zekarjas sidste ord lød: „Må Herren se det og straffe dem!”
23Ved årsskiftet gik den aramæiske hær til angreb på Juda og Jerusalem. Efter at have dræbt alle lederne sendte de et mægtigt krigsbytte tilbage til deres konge i Damaskus. 24Selv om aramæerne kom med en lille hær, lykkedes det dem at besejre den langt større judæiske hær, for det var Herren, der gav dem sejren. Judæerne havde jo vendt sig fra deres forfædres Gud. På den måde brugte Gud aramæerne til at straffe Joash.
25Da aramæerne trak sig tilbage, efterlod de Joash alvorligt såret. Da besluttede nogle af hans embedsmænd at slå ham ihjel som straf, fordi han havde dræbt ypperstepræsten Jojadas søn. De snigmyrdede ham i hans seng, hvorefter han blev begravet i Davidsbyen, men ikke i det kongelige gravsted. 26Attentatmændene var Zabad,24,26 „Zabad” er det samme som „Jozabad”. Sandsynligvis en kopieringsfejl. Der skulle nok have stået „(Jo)Zakar” som i 2.Kong. 12,22 (LXX). søn af Shimat fra Ammon, og Jozabad, søn af Shimrit fra Moab. 27Beretningen om Joash’ sønner, de mange profetier imod ham og yderligere detaljer om templets restaurering er nedskrevet i kommentaren til Kongernes Bog.
Hans søn Amatzja efterfulgte ham på tronen.
Јоас обнавља Дом
1Јоасу је било седам година кад се зацарио, и владао је четрдесет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Сивија из Вир-Савеје. 2Он је чинио оно што је праведно у Господњим очима док је свештеник Јодај био жив. 3Јодај му је довео две жене са којима је изродио синове и ћерке.
4Након тога Јоас је од срца одлучио да обнови Дом Господњи. 5Окупио је свештенике и Левите па им је рекао: „Идите у Јудине градове и сакупите новац из читавог Израиља, из године у годину, да обновимо Дом вашег Бога. Пожурите с послом!“ Али Левити нису радили брзо.
6Онда је цар позвао главара Јодаја. Рекао му је: „Зашто не захтеваш од Левита да ти из Јуде и Јерусалима донесу порез Мојсија, слуге Господњег, порез збора израиљског за Шатор сведочанства? 7Јер Готолија, та покварена жена и њени синови следбеници, су провалили у Дом Божији. И још су све свете предмете Господњег Дома употребили за Вале.“
8Тада цар нареди и они направише ковчег који су ставили напоље, код врата Господњег Дома. 9Прогласили су Јудом и Јерусалимом да се Господу доноси порез Мојсија, слуге Божијег, прописан Израиљу у пустињи. 10Ово се допало главарима и свем народу па су доносили и убацивали у ковчег док га нису напунили. 11У одређено време би неко од Левита донео ковчег царевим службеницима, када би видели да има много новца. Дошли би царев писар и надгледник Првосвештеника па би истресли ковчег и узели новац. Онда би вратили ковчег на његово место. Ово су радили из дана у дан и тако су сакупили много новца. 12Цар и Јодај су дали новац надгледницима на пословима дела службе Господњег Дома. Унајмили су клесаре и тесаре да обнове Господњи Дом, као и оне који су вешти са гвожђем и бронзом, да поправе Дом Господњи.
13Надгледници су прионули на посао а радови су напредовали под њиховим надзором. Обновили су Дом Божији према мерама и учврстили га. 14И чим су га завршили донели су пред цара и Јодаја преостали новац, па је неко направио посуђе за Господњи Дом: посуђе за служење, за жртвовање, кадионице, прибор од злата и сребра. Приносили су свеспалницу у Дому Господњем стално, кроз све дане Јодајевог живота.
15Јодај је остарео и умро наситивши се живота. Имао је стотину тридесет година када је умро. 16Народ га је сахранио у Давидовом граду међу цареве. Чинио је добро у Израиљу и Богу и његовом Дому.
Јоасова поквареност
17Након Јодајеве смрти дођу главари Јуде и дубоко се поклоне цару, а цар их је саслушао. 18Али они напустише Дом Господа, Бога својих отаца. Обожавали су Аштартине ступове и идоле, па је због тог греха дошао гнев на Јуду и Јерусалим. 19И он је послао пророке међу њих да их врате назад Господу. Али када су сведочили против њих, ови их нису слушали.
20Тада се Дух Божији спустио на Захарију, сина свештеника Јодаја, и он стаде пред народ и рече им: „Говори Господ: ’Зашто преступате Господње заповести? Зато нећете напредовати. Зато што сте заборавили Господа и он је заборавио вас.’“
21А они су сковали заверу против њега па су га каменовали по царевој заповести у дворишту Дома Господњег. 22Цар Јоас није запамтио оданост коју му је исказао његов отац Јодај, па је погубио његовог сина, који рече док је умирао: „Нека Господ види и нека он узврати!“
23А када се навршила година, арамејска војска је изашла на њега. Напали су Јуду и Јерусалим и побили све народне главаре, а сав свој плен су послали цару у Дамаск. 24Иако је арамејска војска била људством малобројна, Господ је у њихове руке предао веома велику војску, зато што су ови заборавили Господа, Бога њихових отаца. Тако су извршили суд над Јоасом. 25Када су отишли од њега оставили су га у тешким болестима. Против њега су се завериле његове личне слуге због крвопролића над сином свештеника Јодаја. Убили су га у постељи. Када је умро сахранили су га у Давидовом граду али не у гробницама царева.
26А ово су завереници против њега: Завад, син Симеате Амонке и Јозавад, син Симрите Моавке. 27О његовим синовима, о многим пророштвима против њега и о обнови Дома Божијег, записано је у списима Књиге о царевима. Уместо њега зацарио се његов син Амасија.
