Le châtiment des Madianites
L’expédition punitive
1L’Eternel parla à Moïse et lui dit : 2Fais payer aux Madianites le mal qu’ils ont fait aux Israélites. Après cela, tu iras rejoindre tes ancêtres décédés.
3Moïse s’adressa au peuple en disant : Que certains de vos hommes s’équipent pour partir en campagne et qu’ils aillent attaquer les Madianites pour leur infliger un châtiment de la part de l’Eternel. 4Envoyez au combat mille hommes de chacune des tribus d’Israël.
5On mobilisa donc mille hommes par tribu parmi les corps d’armée d’Israël, soit douze mille hommes armés pour le combat. 6Moïse les envoya au combat avec Phinéas31.6 Qui s’était distingué par son zèle dans la lutte contre l’idolâtrie (25.7-11) et avait mis fin au fléau. Il commande en tant que chef religieux donnant les signaux prescrits., fils du prêtre Eléazar, qui portait les objets sacrés et les trompettes31.6 sacrés: voir Ex 28.30. trompettes: voir Nb 10.9. pour donner le signal.
7Ils marchèrent contre Madian, comme l’Eternel l’avait ordonné à Moïse, et ils tuèrent tous les hommes, 8y compris cinq rois de Madian : Evi, Réqem, Tsour31.8 Père de Kozbi (25.15), chef de plusieurs familles madianites., Hour et Réba. Ils firent aussi périr par l’épée Balaam, fils de Béor. 9Ils firent prisonniers les femmes des Madianites et leurs enfants, et s’emparèrent de toutes leurs bêtes, de tous leurs troupeaux et de tous leurs biens. 10Ils mirent le feu à toutes les villes qu’ils habitaient ainsi qu’à tous leurs campements31.10 Autre traduction : palais.. 11Ils emportèrent tout leur butin et toutes les personnes et les bêtes qu’ils avaient capturées, 12et ils amenèrent les prisonniers, le bétail capturé et le butin à Moïse, au prêtre Eléazar et à la communauté des Israélites, qui avaient leur campement dans les steppes de Moab, près du Jourdain, en face de Jéricho.
La purification des combattants
13Moïse et le prêtre Eléazar et tous les chefs de la communauté sortirent du camp à leur rencontre. 14Moïse se fâcha contre les commandants de l’armée, chef des « milliers » et chefs des « centaines » qui revenaient du combat. 15Il leur demanda : Pourquoi avez-vous laissé la vie à toutes ces femmes ? 16Rappelez-vous que ce sont elles qui, sur les conseils de Balaam, ont incité les Israélites à être infidèles à l’Eternel dans l’affaire de Peor, de sorte qu’un fléau a frappé la communauté de l’Eternel. 17Maintenant donc, tuez tous les garçons et toutes les femmes qui ont déjà partagé la couche d’un homme. 18Vous ne laisserez en vie et ne garderez pour vous que les filles qui sont vierges. 19Et vous qui avez tué quelqu’un ou touché un cadavre, restez sept jours à l’extérieur du camp ; purifiez-vous le troisième et le septième jour, vous et vos prisonnières. 20Vous purifierez aussi tout vêtement, tout objet de cuir, tout tissu de poil de chèvre et tout ustensile en bois.
21Le prêtre Eléazar dit aux soldats de l’armée qui revenaient de la bataille : Voici les dispositions de la Loi que l’Eternel a donnée à Moïse : 22-23Vous purifierez par le feu tous les objets qui ne brûlent pas : ceux qui sont en or, en argent, en bronze, en fer, en étain et en plomb ; ensuite, vous les purifierez avec l’eau de purification31.22-23 Voir Nb 19.9., et tout ce qui ne supporte pas le feu, vous le passerez à l’eau. 24Vous laverez vos vêtements le septième jour, après quoi vous serez rituellement purs et vous rentrerez au camp.
Le partage du butin
25L’Eternel dit à Moïse : 26Prends avec toi le prêtre Eléazar et les chefs des groupes familiaux de la communauté, vous ferez le compte de ce qui a été capturé, prisonniers et bestiaux. 27Ensuite tu partageras ce butin en deux moitiés, l’une sera pour les combattants qui ont pris part à l’expédition, l’autre pour le reste de la communauté. 28Tu prélèveras sur la part des soldats qui ont participé au combat, comme tribut pour l’Eternel, une personne sur cinq cents et une bête sur cinq cents pour les bovins, les ânes et le petit bétail. 29Vous les prendrez sur la moitié qui leur revient et tu les remettras au prêtre Eléazar comme offrande pour l’Eternel. 30Sur la part revenant aux Israélites, tu prendras une personne sur cinquante et un animal sur cinquante parmi les ânes, le petit et le gros bétail, et tu les remettras aux lévites qui assurent le service du tabernacle de l’Eternel. 31Moïse et le prêtre Eléazar firent ce que l’Eternel avait ordonné à Moïse. 32Bilan du butin restant ramené par ceux qui avaient participé à l’expédition : 675 000 moutons et chèvres, 3372 000 têtes de bovins, 3461 000 ânes 35et 32 000 jeunes filles vierges.
36La moitié revenant à ceux qui étaient allés à la guerre se montait à 337 500 moutons et chèvres, 37dont 675 revinrent comme tribut à l’Eternel ; 3836 000 têtes de bovins dont un tribut de 72 pour l’Eternel ; 3930 500 ânes dont 61 comme tribut pour l’Eternel ; 40et 16 000 personnes dont 32 comme tribut pour l’Eternel. 41Moïse remit le tribut pour l’Eternel au prêtre Eléazar comme l’Eternel le lui avait ordonné.
42Quant à la moitié attribuée à la communauté des Israélites que Moïse avait mise à part de celle des combattants qui avaient fait la campagne, 43elle consistait en : 337 500 moutons et chèvres, 4436 000 bovins, 4530 500 ânes, 46et 16 000 personnes. 47Moïse préleva sur cette moitié une personne sur cinquante et un animal sur cinquante et il les donna aux lévites qui assurent le service du tabernacle de l’Eternel, comme l’Eternel le lui avait ordonné.
L’offrande volontaire de reconnaissance
48Les commandants des divers corps d’armée, chefs des « milliers » et chefs des « centaines », vinrent alors 49dire à Moïse : Tes serviteurs ont fait le compte des combattants qui étaient sous nos ordres et il n’en manque pas un seul. 50Aussi nous apportons, comme offrande à l’Eternel, chacun ce qu’il a trouvé comme bijoux en or, chaînettes et bracelets, bagues, boucles d’oreilles et colliers, comme un rite d’expiation pour nos personnes devant l’Eternel.
51Moïse et le prêtre Eléazar acceptèrent de leurs mains tous ces objets ouvragés en or. 52Le poids total de l’or ainsi prélevé en offrande pour l’Eternel par les chefs des « milliers » et des « centaines » fut de 184 kilogrammes31.52 En hébreu : 16 750 sicles.. 53Les hommes de la troupe prirent leur butin chacun pour son compte. 54Moïse et le prêtre Eléazar prirent l’or des chefs des « milliers » et des « centaines » et l’apportèrent devant l’Eternel dans la tente de la Rencontre comme mémorial pour les Israélites.
Рат против Мадијанаца
1Господ рече Мојсију: 2„Изврши освету над Мадијанцима због Израиљаца. Потом ћеш се придружити своме народу.“
3Мојсије рече народу: „Наоружај људе међу вама за рат, па нека иду на Мадијанце да изврше над њима Господњу освету. 4Пошаљи у битку по хиљаду људи из сваког израиљског племена.“ 5Тако је од Израиљевих хиљада било окупљено дванаест хиљада људи наоружаних за рат, по хиљаду из сваког племена. 6Мојсије их је послао у рат, по хиљаду из сваког племена, заједно са Финесом, сином свештеника Елеазара, који је понео са собом посвећено посуђе и ратне трубе.
7Они су заратили против Мадијана, баш како је Господ заповедио Мојсију и побили му све мушкарце. 8Поред осталих побили су и мадијанске цареве Евија, Рекема, Сура, Ора и Реву – пет мадијанских царева. Мачем су погубили и Валама, сина Веоровог. 9Израиљци су са собом повели мадијанске жене и децу, и запленили сву њихову стоку, сва њихова стада и сва њихова добра, 10а све њихове градове по којима су живели спалили огњем. 11Онда су узели плен и све што је било одузето, и људе и стоку, 12па су робље, одузето и плен довели Мојсију, свештенику Елеазару и свој Израиљевој заједници у табор на моавским пољанама, код Јордана, насупрот Јерихону.
13Мојсије, свештеник Елеазар и сви кнезови заједнице пођу им у сусрет изван табора. 14Мојсије се разбеснео на војводе, на заповеднике хиљада и стотина, који су се враћали из рата. 15Мојсије им рече: „Зар сте оставили у животу све жене? 16А баш су оне, на Валамов наговор, навеле Израиљце да се изневере Господу у случају Фегора, па је Господњу заједницу погодила пошаст! 17Стога сад побијте сву мушку децу и сваку жену која је спавала са мушкарцем. 18Ипак, поштедите за себе сваку младу девојку која није спавала са мушкарцем.
19Сваки од вас који је убио некога или је дотакао убијеног, нека логорује седам дана изван табора. Очистите себе и своје робове трећега и седмога дана. 20Нека се очисти и свако рухо, сваки кожни предмет, сваки предмет начињен од козје длаке, и сваки предмет од дрвета.“
21А свештеник Елеазар рече ратницима који су ишли у битку: „Ово је одредба Закона који је Господ дао Мојсију: 22злато, сребро, бронзу, гвожђе, калај и олово, 23све што је отпорно на ватру, нека се пропусти кроз ватру и биће чисто. Ипак, нека се очисти и водом очишћења. А све што није отпорно на ватру пропустите кроз воду. 24Седмога дана оперите своју одећу и бићете чисти. Потом се вратите у табор.“
Подела плена
25Господ рече Мојсију: 26„Ти, свештеник Елеазар и главари отачких домова заједнице, извршите попис плена, људи и стоке. 27Затим подели плен између ратника који су ишли у битку и целе заједнице. 28Од ратника који су ишли у битку одвој део за Господа: једну главу од сваких пет стотина, како од људи тако од крупне стоке, магараца и оваца. 29Узмите то од њихове половине и дајте то свештенику Елеазару за принос Господу. 30А од половине плена Израиљаца узми једну главу од сваких пет стотина, како од људи тако од крупне стоке, магараца, оваца – од сваке стоке – и дај их Левитима, који су задужени за службу у Пребивалишту Господњем.“ 31Мојсије и Елеазар учине као што је Господ заповедио Мојсију.
32Плена што је остао од одузетог које је запленила војска било је: шест стотина седамдесет пет хиљада оваца, 33седамдесет две хиљаде грла говеда, 34шездесет једна хиљада магараца, 35и тридесет две хиљаде људских душа – жена које нису спавале са мушкарцем.
36Дакле, половина дела војске која је ишла у битку била је:
три стотине тридесет седам хиљада пет стотина грла ситне стоке. 37Део за Господа од ситне стоке био је шест стотина седамдесет пет оваца.
38Било је тридесет шест хиљада говеда, од којих је Господњи део био седамдесет два грла;
39магараца је било тридесет хиљада пет стотина, од којих је Господњи део био шездесет једно грло;
40и шеснаест хиљада људских душа, од којих је Господњи део био тридесет две душе.
41Мојсије је предао свештенику Елеазару део, принос за Господа, као што је Господ заповедио Мојсију.
42Половина дела Израиљаца коју је Мојсије одвојио од људи који су ратовали – 43половина која је припала заједници, износила је: три стотине тридесет седам хиљада пет стотина грла ситне стоке, 44тридесет шест хиљада говеда, 45тридесет хиљада пет стотина магараца, 46и шеснаест хиљада људских душа. 47Од те половине, која је припала Израиљцима, Мојсије је узео по једно од педесет, и од људи и од стоке, и дао Левитима који су били задужени за службу у Пребивалишту Господњем, као што му је Господ заповедио.
48Тада су Мојсију приступили војни заповедници над хиљадама, кнезови над хиљадама и стотинама, 49и рекли му: „Твоје слуге су извршиле попис ратника који су били под нашим водством, и ниједан од нас не недостаје. 50А ми смо донели принос Господу, шта је већ ко нашао, предмете од злата, наруквице и гривне, прстење, наушнице и огрлице, да се изврши откупљење за нас пред Господом.“
51Мојсије и Свештеник Елеазар су узели од њих злато, сав тај накит. 52Свега злата, жртве дизанице коју су принели Господу било је шеснаест хиљада седам стотина педесет шекела31,52 Око 200 kg.. 53А војници су задржали за себе што су запленили. 54Потом су Мојсије и свештеник Елеазар узели злато од кнезова над хиљадама и стотинама и донели га у Шатор од састанка, као спомен Израиљцима пред Господом.
