Avec sept pains et des poissons
(Mt 15.32-39)
1En ces jours-là, une grande foule s’était de nouveau rassemblée autour de Jésus et elle n’avait rien à manger. Jésus appela donc ses disciples et leur dit : 2J’ai pitié de cette foule : cela fait trois jours que ces gens sont avec moi et ils n’ont rien à manger. 3Si je les renvoie chez eux à jeun, les forces vont leur manquer en chemin, car certains d’entre eux sont venus de loin.
4Ses disciples lui répondirent : Où pourra-t-on trouver dans cet endroit désert assez de pain pour les nourrir ?
5– Combien avez-vous de pains ? leur demanda-t-il.
– Sept, répondirent-ils.
6Alors il invita tout le monde à s’asseoir par terre. Il prit les sept pains et, après avoir remercié Dieu, il les partagea et les donna à ses disciples pour qu’ils les distribuent à la foule. Ce qu’ils firent. 7Ils avaient aussi quelques petits poissons. Jésus prononça la prière de bénédiction pour les poissons et dit à ses disciples de les distribuer également. 8Tout le monde mangea à satiété. On ramassa sept corbeilles des morceaux qui restaient. 9Il y avait là environ quatre mille hommes. Ensuite Jésus les congédia.
10Aussitôt après, il monta dans le bateau avec ses disciples et se rendit dans la région de Dalmanoutha8.10 A l’ouest du lac de Galilée..
Jésus et les chefs religieux juifs
(Mt 16.1-4)
11Des pharisiens arrivèrent et engagèrent une discussion avec lui. Ils lui demandaient de leur faire voir un signe miraculeux qui viendrait du ciel : ils lui tendaient un piège.
12Jésus poussa un profond soupir et dit : Pourquoi les gens de notre temps réclament-ils un signe miraculeux ? Vraiment, je vous l’assure : il ne leur en sera accordé aucun !
13Il les quitta, remonta dans le bateau et partit pour l’autre rive.
(Mt 16.5-12)
14Les disciples avaient oublié d’emporter du pain ; ils n’en avaient qu’un seul avec eux dans le bateau.
15Or, Jésus leur recommanda : Faites bien attention : gardez-vous du levain des pharisiens et de celui d’Hérode !
16Les disciples discutaient entre eux : Il dit cela parce que nous n’avons pas de pain !
17Jésus, sachant ce qui se passait, leur dit : Vous discutez parce que vous n’avez pas de pain. Pourquoi ? Ne comprenez-vous pas encore et ne saisissez-vous pas ? Votre intelligence est-elle aveuglée ? 18Avez-vous des yeux pour ne pas voir, des oreilles pour ne pas entendre8.18 Jr 5.21.? Ne vous souvenez-vous pas : 19quand j’ai partagé les cinq pains entre les cinq mille hommes, combien de paniers pleins de morceaux avez-vous emportés ?
– Douze, répondirent-ils.
20– Et quand j’ai partagé les sept pains entre les quatre mille hommes, combien de corbeilles pleines de morceaux avez-vous emportées ?
– Sept, dirent-ils.
21Alors il ajouta : Vous ne comprenez toujours pas ?
La guérison d’un aveugle
22Ils arrivèrent à Bethsaïda. On amena un aveugle à Jésus et on le supplia de le toucher.
23Jésus prit l’aveugle par la main et le conduisit hors du village, puis il lui mouilla les yeux avec sa salive, lui imposa les mains et lui demanda : Est-ce que tu vois quelque chose ?
24L’aveugle regarda et répondit : J’aperçois des hommes, mais je les vois comme des arbres qui marchent.
25Jésus posa de nouveau ses mains sur les yeux de l’aveugle. Alors celui-ci vit clair ; il était guéri et voyait tout distinctement.
26Jésus le renvoya chez lui en lui disant : Ne rentre pas dans le village !
Jésus et ses disciples
Qui est vraiment Jésus ?
(Mt 16.13-23 ; Lc 9.18-22)
27Jésus s’en alla, accompagné de ses disciples, et se rendit dans les villages autour de Césarée de Philippe8.27 Ville proche des sources du Jourdain, nommée d’après son fondateur Philippe Hérode.. En chemin, il interrogea ses disciples : Que disent les gens à mon sujet ? Qui suis-je d’après eux ?
28Ils lui répondirent : Pour les uns, tu es Jean-Baptiste ; pour d’autres, Elie ; pour d’autres encore, l’un des prophètes.
29Alors il leur demanda : Et vous, qui dites-vous que je suis ?
Pierre lui répondit : Tu es le Messie.
30Il leur ordonna de ne le dire à personne.
31Et il commença à leur enseigner que le Fils de l’homme devait beaucoup souffrir, être rejeté par les responsables du peuple, les chefs des prêtres et les spécialistes de la Loi ; il devait être mis à mort et ressusciter trois jours après. 32Il leur dit tout cela très clairement.
Alors Pierre le prit à part et se mit à lui faire des reproches.
33Mais Jésus se retourna, regarda ses disciples et reprit Pierre sévèrement : Arrière, « Satan » ! Eloigne-toi de moi ! Car tes pensées ne sont pas celles de Dieu ; ce sont des pensées tout humaines.
Comment suivre Jésus
(Mt 16.24-28 ; Lc 9.23-27)
34Là-dessus, Jésus appela la foule ainsi que ses disciples et leur dit : Si quelqu’un veut me suivre, qu’il renonce à lui-même, qu’il se charge de sa croix et qu’il me suive. 35En effet, celui qui est préoccupé de sauver sa vie la perdra ; mais celui qui perdra sa vie à cause de moi et de l’Evangile, la sauvera. 36Si un homme parvenait à posséder le monde entier, à quoi cela lui servirait-il, s’il perd sa vie ? 37Et que peut-on donner pour racheter sa vie ? 38Si quelqu’un a honte de moi et de mes paroles au milieu des hommes de ce temps, qui sont infidèles à Dieu et qui transgressent sa Loi, le Fils de l’homme, à son tour, aura honte de lui quand il viendra dans la gloire de son Père avec les saints anges.
Исус храни преко четири хиљаде људи
1Тих дана поново се окупило велико мноштво људи. Како народ није имао шта да једе, Исус позва к себи своје ученике, и рече им: 2„Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу. 3Ако их пошаљем гладне кући, малаксаће уз пут, јер неки од њих су дошли издалека.“
4Ученици му рекоше: „Може ли неко у овој пустињи да нађе довољно хране за сав овај народ?“
5Исус их упита: „Колико хлебова имате?“
Они му рекоше: „Седам.“
6Исус тада заповеди народу да поседа по земљи. Затим је узео седам хлебова и захвалио Богу. Онда је разломио хлебове и додавао их својим ученицима, а они су их делили народу. 7А имали су и нешто риба. Онда је изрекао благослов и рекао ученицима да их поделе. 8Народ је јео и наситио се, а ученици су покупили седам котарица преосталих комада. 9Било је ту око четири хиљаде мушкараца. Онда их је отпремио. 10Потом је Исус ушао у бродић са својим ученицима и отишао у крајеве око Далмануте.
Фарисеји траже доказ
11Неки фарисеји приступише Исусу и почеше да расправљају са њим. Искушавали су га, тражећи од њега знак с неба. 12Исус уздахну из дубине душе и рече: „Зашто овај нараштај тражи знак? Заиста вам кажем: овај нараштај неће добити такав знак.“ 13Он оде од њих и поново се укрца у лађицу, те оде на другу обалу језера.
Квасац фарисејски и иродовски
14Ученици су заборавили да понесу хлеб, осим једног комада који су имали са собом на лађици. 15Исус их упозори: „Чувајте се квасца фарисејског и квасца иродовског!“
16А они су расправљали међу собом: „Ово је рекао јер нисмо понели хлеб.“ 17А он, знајући шта мисле, рече им: „Шта расправљате међу собом како немате хлеба? Зар још не разумете? Зар још увек не схватате? Зар вам је окорело срце? 18Очи имате, а не видите, уши имате, а не чујете. Зар се не сећате? 19Колико пуних котарица преосталог хлеба сте сакупили када сам пет хлебова разделио на пет хиљада?“
„Дванаест“ – одговорише му.
20„А колико сте пуних кошара преосталог хлеба сакупили када сам пет хлебова разделио на четири хиљаде?“ – упита их Исус.
„Седам“ – одговорише му.
21Онда им Исус рече: „Зар још увек не разумете?“
Исцељење слепог човека у Витсаиди
22Дошли су у Витсаиду. Неки људи су пред Исуса довели једног слепог човека. Молили су га да га дотакне. 23Исус узе слепог човека за руку и изведе га изван села, пљуну му у очи, стави своје руке на њега и упита га: „Видиш ли нешто?“
24Он погледа и рече: „Видим људе. Изгледају ми као дрвеће које се креће.“ 25Исус поново стави своје руке на његове очи. Човек је прогледао, вратио му се вид, и све је видео јасно. 26Исус га затим посла његовој кући рекавши му: „У село никако да ниси ушао!“
Петрова изјава о Исусу
27Исус и његови ученици одоше у села око Кесарије Филипове. На путу је упитао своје ученике: „Шта говоре људи: ко сам ја?“
28Они му одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи, опет, да си један од пророка.“
29Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „Ти си Христос.“
30Исус их је опоменуо да никоме не говоре о њему.
Исус говори о својој патњи и смрти
31Тада је почео да их учи: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће васкрснути после три дана.“ 32Отворено им је говорио о томе. Тада му је пришао Петар и почео да га прекорева.
33Исус се окрену и, погледавши своје ученике, укори Петра: „Одлази од мене, Сатано, јер твоје умовање није Божије, већ људско.“
Цена следбеништва
34Исус је тада окупио народ и своје ученике и рекао им: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст, па нека ме следи. 35Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене и Радосне вести, спасиће га. 36Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а животу свом науди? 37Шта може човек дати у замену за свој живот? 38А ко се застиди мене и мојих речи пред овим прељубничким и грешним нараштајем, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у слави свога Оца и са светим анђелима.“
