Le territoire de la demi-tribu de Manassé (domaine occidental)
1Puis le tirage au sort attribua un patrimoine à la tribu de Manassé, fils premier-né de Joseph. Makir, le fils aîné de Manassé, le père de Galaad qui fut un homme de guerre, avait déjà reçu les régions de Galaad et du Basan. 2Les autres descendants de Manassé, c’est-à-dire ceux d’Abiézer, de Héleq, d’Asriel, de Sichem, de Hépher et de Shemida, les fils de Manassé, fils de Joseph, reçurent aussi une part pour leurs familles.
3Tselophhad, descendant de Manassé par Makir, Galaad et Hépher, n’eut pas de fils ; il n’eut que des filles qui s’appelaient : Mahla, Noa, Hogla, Milka et Tirtsa ; 4elles allèrent trouver le prêtre Eléazar, Josué, fils de Noun, et les responsables du peuple. Elles leur dirent : L’Eternel a ordonné à Moïse de nous donner un patrimoine comme aux hommes de notre tribu.
On leur attribua donc un patrimoine comme aux frères de leur père, conformément à l’ordre de l’Eternel. 5La tribu de Manassé reçut par conséquent dix parts – sans compter les régions de Galaad et du Basan situées à l’est du Jourdain. 6En effet, des descendantes de Manassé reçurent une propriété, tout comme les hommes de cette tribu, et le pays de Galaad appartint aux autres descendants de Manassé.
7Le territoire de Manassé s’étendait d’Aser à Mikmetath, en face de Sichem. Puis leur frontière descendait vers Yamîn chez les habitants d’Eyn-Tappouah. 8Le territoire de Tappouah appartenait à Manassé, mais la ville elle-même, située à la limite de Manassé, était aux descendants d’Ephraïm. 9Ensuite, la frontière descendait au torrent de Qana, qu’elle rejoignait sur la rive sud. Les villes de cette région, enclavées parmi celles de Manassé, étaient à Ephraïm. La frontière de Manassé passait au nord du torrent et débouchait sur la mer. 10Ainsi le territoire d’Ephraïm s’étendait vers le sud, celui de Manassé, vers le nord. La mer servait de frontière à l’ouest. Du côté nord, ils touchaient à Aser, du côté est à Issacar.
11Manassé reçut encore plusieurs villes dans les territoires d’Aser et d’Issacar : Beth-Sheân17.11 Une ville importante au sud du lac de Galilée conquise plus tard (voir 1 S 31.10 où elle est encore aux mains des alliés des Philistins). et les villes qui en dépendent, Yibleam et les villes qui en dépendent, ainsi que Dor, Eyn-Dor, Taanak, Meguiddo avec leurs habitants et les villes qui en dépendent, c’est-à-dire trois contrées. 12Cependant les gens de Manassé ne réussirent pas à déposséder les habitants de ces villes et les Cananéens se maintinrent dans le pays. 13Même lorsque les Israélites eurent accru leur puissance, ils leur imposèrent des corvées, mais ne les dépossédèrent pas.
Les descendants de Joseph veulent s’étendre
14Les descendants de Joseph17.14 C’est-à-dire les deux tribus d’Ephraïm et de Manassé. vinrent se plaindre à Josué en disant : Pourquoi nous as-tu attribué par le sort seulement une part du pays, alors que l’Eternel nous a tellement bénis jusqu’à présent que nous sommes devenus très nombreux ?
15Josué leur répondit : Si vous êtes tellement nombreux, et si la région montagneuse d’Ephraïm ne vous suffit pas, allez donc vous défricher du terrain dans les forêts appartenant aux Phéréziens et aux Rephaïm.
16Les fils de Joseph répliquèrent : Il est vrai que la région montagneuse ne nous suffit pas, mais tous les Cananéens qui habitent dans les plaines de Beth-Sheân et des villes voisines, ainsi que ceux de la vallée de Jizréel17.16 Vallée fertile de la Galilée appelée plus tard vallée d’Esdrelon., possèdent des chars bardés de fer pour combattre17.16 Chars de combat à deux roues, bardés de plaques de fer, donnant l’avantage dans les batailles en plaine..
17Alors Josué dit aux gens d’Ephraïm et de Manassé, descendants de Joseph : Vous êtes un peuple nombreux et fort, vous ne serez pas réduits à un lot unique. 18Vous posséderez toute la région montagneuse couverte de forêts, vous la défricherez et vous l’occuperez jusqu’à ses limites extrêmes. Vous en déposséderez les Cananéens malgré leurs chars bardés de fer et malgré leur puissance.
Наследство Манасијиног племена
1Жребом је припао део и племену Манасијином, пошто је Манасија био првенац Јосифов. А Махиру, првенцу Манасијином, оцу Галадовом – врсном ратнику – припао је Галад и Васан. 2По део је припао и осталим синовима Манасијиним по својим породицама: потомцима Авиезеровим, Хелековим, Есриловим, Сихемовим, Еферовим и Семидиним. То су мушки потомци Манасије, сина Јосифовог, по својим породицама.
3А Салпад, син Еферов, син Галадов, син Махиров, син Манасијин, није имао синове, него је имао ћерке. Ово су имена његових ћерки: Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса. 4Оне су дошле пред свештеника Елеазара, пред Исуса, сина Навинова, и пред кнезове и рекле: „Господ је заповедио Мојсију да нам даш наследство међу нашом браћом.“ Зато им је на заповест Господњу дато наследство међу браћом њиховог оца. 5Тако је Манасији припало десет делова, осим галадске и васанске земље, које су с друге стране Јордана, 6јер су ћерке Манасијине добиле наследство међу његовим синовима. Осталим синовима Манасијиним је припала галадска земља.
7Манасијина граница се простирала од Асира до Микметата, који је код Сихема, а затим скретала на десно, к становницима Ен-Тафује. 8Манасији је припадала област Тафује, али је град Тафуја на Манасијиној граници припадао Јефремовим синовима. 9Граница се, затим, спуштала до потока Кане. Ови градови јужно од потока, припадали су градовима Манасијиног племена, иако су се налазили међу градовима Јефремовог племена. Манасијина граница иде северном страном потока и излази на море. 10Јужни део припадао је Јефремовом племену, а северни Манасијином. Море им је била граница. На северу су се граничили са Асировим племеном, а на истоку са Исахаровим.
11На подручју Исахаровог и Асировог племена, Манасијином племену је припадао: Вет-Сан са својим насељима и Јивлеам са својим насељима, затим становници Дора са својим насељима, становници Ен-Дора са својим насељима, становници Танаха са својим насељима, и становници Мегида са својим насељима; ови сачињавају три подручја.
12Манасијини синови нису могли да протерају становнике ових градова. Хананци су били решени да живе у тој земљи. 13Али кад су Израиљци ојачали, притисли су Хананце принудним радом, али их нису могли протерати.
Јосифови синови освајају шумске пределе
14Синови Јосифови рекоше Исусу: „Зашто си нам доделио наследство према једном жребу, само један део, кад смо многољудан народ, кога је Господ толико благословио?“
15„Ако сте многољудан народ – одговори им Исус – ви идите горе у шуме, у земљу фережанску и рефаимску, па искрчите себи земљу, кад вам је већ тесна гора Јефремова.“
16Синови Јосифови на то рекоше: „Гора нам неће бити довољна, а уз то, сви Хананци, становници долине, имају бојна кола од железа, како они у Вет-Сану и његовим насељима, тако и они у језраелској долини.“
17Тада Исус рече дому Јосифову, Јефремову и Манасијином: „Народ сте многољудан и снага вам је велика и зато нећете више имати само један део. 18Гора нека буде ваша. Ако је шумовита, искрчите је, па ће вам припасти где год се пружа. А и Хананце ћете протерати, ако и имају бојна кола од железа, ако и јесу јаки.“
