L’achat d’un terrain dans le pays de Canaan
1Sara vécut cent vingt-sept ans. 2Elle mourut à Qiryath-Arba, c’est-à-dire Hébron, dans le pays de Canaan. Abraham célébra ses funérailles et la pleura. 3Puis il se leva de l’endroit où reposait le corps de sa femme et alla parler aux Hittites23.3 Ce nom s’applique aux descendants de Heth qui habitaient ce qui deviendra le pays d’Israël, en particulier la région d’Hébron. Selon certains, ces Hittites n’ont aucun lien avec les Hittites qui, de 1800 à 1200 av. J.-C., ont régné, en Asie Mineure, sur un grand empire qui s’est étendu jusqu’en Syrie et au Liban. Pour d’autres, ces deux groupes hittites ont une origine lointaine commune.. 4Il leur dit : Je ne suis qu’un étranger chez vous ; accordez-moi parmi vous une propriété23.4 La propriété contenant le tombeau de Sara sera la première possession d’Abraham dans le pays promis. Son acquisition attestait sa foi dans la promesse divine : il voulait que sa femme soit enterrée là où ses descendants séjourneraient. Voir Ac 7.16 ; Hé 11.9, 13. funéraire pour que je puisse enterrer ma femme qui est morte.
5Les Hittites répondirent à Abraham : 6Ecoute-nous, mon seigneur, nous te considérons comme un prince de Dieu au milieu de nous. Ensevelis le corps de ta femme dans la meilleure de nos tombes. Aucun de nous ne te refusera un tombeau pour ensevelir ta femme.
7Alors Abraham s’avança et se prosterna devant les Hittites qui habitaient le pays. 8Puis il leur dit : Puisque vous me permettez d’enterrer le corps de ma femme, faites-moi la faveur de prier Ephrôn, fils de Tsohar, 9de me céder la caverne de Makpéla qui lui appartient et qui se trouve à l’extrémité de son champ. Qu’il me l’accorde en propriété funéraire en votre présence contre sa pleine valeur en argent.
10Or Ephrôn le Hittite siégeait parmi eux. Il répondit à Abraham devant tous les Hittites qui venaient à la porte de sa ville : 11Non, mon seigneur, écoute-moi. Je te donne le champ et la caverne qui s’y trouve. Je t’en fais don en présence des gens de mon peuple pour que tu y ensevelisses le corps de ta femme.
12Abraham s’inclina profondément devant les gens de la région 13et il répondit à Ephrôn de façon à être entendu par tous : S’il te plaît, écoute-moi à ton tour. Permets-moi de te payer le prix du champ. Accepte-le de ma part et j’y ensevelirai le corps de ma femme.
14Alors Ephrôn reprit : 15Mon seigneur, écoute-moi. Que représente entre nous une terre qui vaut quatre cents pièces d’argent ? Prends-la donc et ensevelis le corps de ta femme.
16Abraham accepta la proposition d’Ephrôn et lui pesa la somme qu’il avait mentionnée en présence des autres Hittites, à savoir quatre cents pièces d’argent suivant le cours usuel.
17De la sorte, le terrain d’Ephrôn, qui est à Makpéla, vis-à-vis de Mamré, ainsi que la caverne qui s’y trouvait et tous les arbres sur le terrain et ceux qui l’entouraient passèrent 18en propriété à Abraham en présence des Hittites et de tous ceux qui étaient venus à la porte de sa ville. 19Après quoi, Abraham ensevelit sa femme Sara dans la caverne du champ de Makpéla, vis-à-vis de Mamré, c’est-à-dire d’Hébron, dans le pays de Canaan. 20Les Hittites garantirent à Abraham la propriété du champ et de la caverne pour qu’il y enterre ses morts.
Сарина смрт и погреб
1Сара је живела стотину двадесет седам година. 2Умрла је у Киријат-Арви, то јест у Хеврону у хананској земљи. Аврахам је жалио за Саром и нарицао за њом.
3Затим је Аврахам устао с места где је лежала његова покојница, и обратио се Хетитима: 4„Странац сам и придошлица међу вама. Продајте ми земљиште за гроб код вас, да бих могао да отпремим и сахраним своју покојницу.“
5Хетити одговорише Аврахаму: 6„Чуј нас, господару. Ти си кнез Божији међу нама. Стога сахрани своју покојницу у нашем најбољем гробу; нико од нас ти неће ускратити свој гроб да у њега сахраниш своју покојницу.“
7Аврахам је на то устао и дубоко се поклонио становницима земље, Хетитима. 8Затим им је рекао: „Ако се, дакле, слажете да отпремим своју покојницу и сахраним је код вас, заузмите се за мене код Ефрона, сина Цохарова, 9да ми прода пећину у Макпели што је у његовом власништву. Она се налази на крају његовог имања. Нека ми је пред вама прода за пуну цену, да бих имао гроб у свом власништву.“
10Ефрон је седео међу Хетитима. Тада Ефрон, Хетит, одговори Аврахаму, да га чују Хетити својим ушима – све старешине што су дошле код градских врата: 11„Никако, господару! Послушај ме: дајем ти и њиву и пећину на њој. Дајем23,11 Или: продајем. ти је пред својим народом; сахрани своју покојницу.“
12Аврахам се дубоко поклонио народу те земље. 13Аврахам тада рече Ефрону, да народ те земље чује на своје уши: „Саслушај ти сада мене. Платићу ти новцем за ту пољану. Прими то од мене, да могу тамо да сахраним своју покојницу.“
14Ефрон одговори Аврахаму: 15„Чуј ме, мој господару. Земљиште вреди четири стотине сребрних шекела23,15 Око 4,6 kg.. Шта је то за тебе и мене? Само ти сахрани своју покојницу.“
16Аврахам се сложио с Ефроном, па му је избројао новац који је Ефрон тражио у присутности свих Хетита: четири стотине шекела сребра трговачке мере.
17Тако је Ефронова пољана у Макпели, што је насупрот Мамрији, са пећином, стаблима, и свим што је било на њиви, 18прешла у Аврахамово власништво у присутности Хетита – свих старешина што су дошле пред градска врата. 19Након тога је Аврахам сахранио своју жену Сару у пећини на пољани Макпела што је насупрот Мамрије (код Хеврона) у земљи Хананској. 20Тако је пољана и пећина на њој прешла од Хетита у Аврахамово власништво за сахрањивање.
