La gloire de l’Eternel quitte le Temple
1Je regardai et je vis dans l’étendue céleste qui s’étendait au-dessus de la tête des chérubins comme une pierre de saphir ; au-dessus de cette pierre, on apercevait quelque chose qui paraissait ressembler à un trône10.1 Voir 1.26.. 2Il dit à l’individu vêtu de lin : Passe entre les roues qui sont sous les chérubins et remplis tes mains des braises incandescentes qui se trouvent entre les chérubins, et répands-les sur la ville.
Il s’exécuta sous mes yeux10.2 Voir 1.13-21 ; cf. 2 R 25.8-9.. 3Or, les chérubins se tenaient à droite du Temple au moment où l’individu se rendit vers eux, et la nuée remplit le parvis intérieur. 4La gloire de l’Eternel s’était élevée de dessus le chérubin pour se diriger vers le seuil de la maison ; alors le Temple fut rempli par la nuée, et le parvis resplendit de l’éclat de la gloire de l’Eternel. 5Le bruissement des ailes des chérubins se fit entendre jusque dans le parvis extérieur. C’était comme la voix du Dieu tout-puissant quand il parle.
6Quand il avait ordonné à l’individu vêtu de lin : « Prends du feu entre les roues et entre les chérubins », l’individu y était allé et il se tenait à côté d’une roue. 7L’un des chérubins avança la main vers le feu qui était entre les chérubins. Il en retira des braises et les mit dans les mains de l’individu vêtu de lin. Celui-ci les prit et se retira. 8Alors apparut, sous les ailes des chérubins, une forme de main humaine.
9Je regardai et je vis quatre roues à côté des chérubins, une roue à côté de chacun d’eux. Elles avaient l’éclat de la chrysolithe. 10Toutes les quatre étaient pareilles et paraissaient imbriquées au milieu l’une de l’autre. 11Elles pouvaient donc se déplacer dans les quatre directions sans se tourner ; en effet, elles allaient du côté vers lequel se tournait la tête, sans pivoter dans leur mouvement. 12Tout le corps des chérubins, leurs dos et leurs mains, leurs ailes et les roues, étaient couverts d’yeux tout autour. Chacun des quatre avait sa roue. 13J’entendis qu’on donnait à ces roues le nom de tourbillon. 14Chacun des êtres vivants avait quatre faces. Les premières faces étaient des faces de chérubin, les deuxièmes des faces d’homme, les troisièmes des faces de lion et les quatrièmes des faces d’aigle.
15Les chérubins s’élevèrent : c’étaient les êtres vivants que j’avais vus sur les bords du canal du Kebar10.15 Voir 1.5 et note.. 16Quand les chérubins se déplaçaient, les roues se déplaçaient à côté d’eux, et quand ils déployaient leurs ailes pour s’élever au-dessus de la terre, les roues ne se détournaient pas d’eux, mais restaient à leurs côtés. 17Quand ils s’arrêtaient, elles s’arrêtaient, quand ils s’élevaient, elles s’élevaient avec eux, car l’Esprit qui animait les êtres vivants était aussi dans les roues.
18La gloire de l’Eternel quitta le seuil du Temple et vint se placer sur les chérubins. 19Ceux-ci déployèrent leurs ailes et s’élevèrent de terre sous mes yeux ; ils sortirent, et les roues sortirent avec eux. Ils s’arrêtèrent à l’entrée de la porte orientale du temple de l’Eternel et la gloire du Dieu d’Israël reposait sur eux tout au-dessus10.19 Voir 8.4 et note.. 20C’étaient les êtres vivants que j’avais vus au-dessous du Dieu d’Israël près du canal du Kebar, et je reconnus que c’étaient des chérubins. 21Chacun d’eux avait quatre faces et quatre ailes, sous lesquelles apparaissaient ce qui était comme des mains humaines. 22Leurs faces avaient la même apparence que celles que j’avais vues près du canal du Kebar, elles avaient le même aspect ; c’étaient bien eux. Chacun des êtres avançait droit devant lui.
Божија слава напушта Јерусалим
1Затим сам погледао, и гле, на своду који је био над главама херувимима појавило се нешто као камен сафир, по изгледу слично престолу. 2Тада рече човеку обученом у лан: „Уђи између точкова испод херувима, испуни шаке ужареним угљем који је између херувима и проспи га на град.“ Он уђе на моје очи.
3Херувими су стајали с десне стране Дома кад је тај човек ушао. Облак је испунио унутрашње двориште. 4Тада се подигла слава Господња с херувима према прагу Дома; Дом се испунио облаком, а двориште се напунило светлошћу славе Господње. 5Звук крила херувима се чуо до дворишта, као глас Свемоћног кад говори.
6Кад је заповедио обученом у лан: „Узми огањ између точкова, између херувима, донеси га и стани поред точка“, 7један херувим је пружио руку између херувима према огњу који је био између херувима, понео га и ставио га у шаке човека обученог у лан. Овај га је узео и изашао. 8Тада се испод крила херувима појавила нешто као човечија рука.
9Кад сам погледао, видео сам четири точка поред херувима, по један точак поред сваког херувима. Точкови су по изгледу били слични камену хрисолиту. 10Четири од њих су били сличног изгледа, као да је један точак био унутар другог. 11Кад су ишли, сваки је могао да се креће у сва четири правца, а да се притом не окреће. Наиме, ишли су тамо куда се глава окретала, не окрећући се у кретању. 12Цело њихово тело: леђа, руке, крила и точкови, сва њихова четири точка, била су пуна очију свуда унаоколо. 13Ја сам чуо да се ови точкови зову „Вртложни точкови.“ 14Сваки херувим је имао четири лица. Прво лице је било херувимско, друго лице је било људско, треће лице је било лавље, а четврто лице је било орловско.
15Потом су се херувими узнели. То су била иста бића која сам видео на реци Хевару. 16Док су херувими ишли, точкови су ишли уз њих, а кад су херувими махали својим крилима да се подигну од земље, точкови се нису одвајали од њих. 17Када би се зауставили, зауставили би се и точкови; када би се подизали, подизали би се и точкови, јер је дух бића био у њима.
18Затим се слава Господња подигла с прага Дома и зауставила се над херувимима. 19И док сам гледао, херувими су замахнули крилима и подигли се са земље. Точкови су били уз њих кад су отишли. Зауставили су се код улаза источних врата Дома Господњег. Над њима је била слава Бога Израиљевог.
20Била су то иста бића која сам видео под Богом Израиљевим на реци Хевару. Тако сам схватио да су то херувими. 21Свако је имало четири лица и четири крила. Испод крила су имала нешто као људске руке. 22Лица су им била као она лица која сам видео на реци Хевару. И свако се кретало напред.
