La Pâque
L’annonce du dernier fléau
1L’Eternel dit à Moïse : Je vais encore faire venir un fléau pour frapper le pharaon et l’Egypte. Après cela, il vous laissera partir d’ici ; et même, il vous chassera définitivement de son pays. 2Va donc parler au peuple : que chacun demande à son voisin, et chacune à sa voisine, des objets d’or et d’argent.
3L’Eternel fit gagner au peuple la faveur des Egyptiens, Moïse lui-même était un personnage très respecté par les hauts fonctionnaires du pharaon et par la population.
4Moïse dit au pharaon : Voici ce que l’Eternel déclare : « Au milieu de la nuit, j’irai et je parcourrai l’Egypte 5et tout fils aîné11.5 Au Moyen-Orient l’avenir de la famille reposait sur le fils aîné. Un jugement frappant les premiers-nés touchait toute la communauté. dans ce pays mourra, depuis le fils aîné du pharaon qui est sur le trône jusqu’à celui de la servante qui fait tourner la meule, ainsi que tout premier-né du bétail. 6De grands cris s’élèveront dans tout le pays comme il n’y en a jamais eu et comme il n’y en aura plus de semblable. 7Mais chez les Israélites, on n’entendra pas même un chien aboyer contre un homme ou une bête. Vous saurez ainsi que l’Eternel fait une distinction entre l’Egypte et Israël. 8Alors tous tes hauts fonctionnaires qui t’entourent viendront me trouver et se jetteront à mes pieds en suppliant : “Va-t’en, toi et tout le peuple qui marche à ta suite.” Après cela, oui, je partirai. »
Moïse sortit alors de chez le pharaon dans une grande colère.
9L’Eternel lui avait dit : Le pharaon ne vous écoutera pas, afin que mes prodiges se multiplient en Egypte.
10Moïse et Aaron accomplirent donc tous ces prodiges en présence du pharaon. Mais l’Eternel rendit son cœur obstiné, de sorte qu’il ne laissa pas les Israélites quitter son pays.
Десета пошаст: смрт египатских првенаца
1Господ рече Мојсију: „Довешћу још једну пошаст на фараона и на Египат. После тога ће вас пустити да идете одавде. И не само да ће вас пустити, изгнаће вас одавде. 2А израиљском народу реци да сваки човек затражи од свог суседа и свака жена од своје сусетке драгоцености од сребра и злата.“ 3Господ је учинио да Египћани буду наклоњени народу. Шта више, сам Мојсије је уживао велики углед у Египту, међу фараоновим дворанима и народом.
4Мојсије рече: „Овако каже Господ: ’Око поноћи проћи ћу Египтом, 5те ће сваки првенац у Египту умрети: од фараоновог првенца који седи на престолу, до првенца слушкиње што стоји за жрвњем, те сва првина од стоке. 6Тада ће у целом Египту настати велико нарицање, каквог није било нити ће икад више бити. 7А код Израиљаца ни пас неће зарежати на човека или на животињу. По томе ћете знати да је Господ направио разлику између Египћана и Израиљаца.’ 8Онда ће твоји службеници доћи к мени, пасти ничице преда мном и рећи ми: ’Одлазите и ти и сав народ који иде за тобом!’ После тога ћу отићи.“ Мојсије оде од фараона киптећи од гнева.
9Господ рече Мојсију: „Фараон вас неће послушати, зато да бих умножио своја чудеса у Египту.“ 10Мојсије и Арон су учинили сва ова чуда пред фараоном, али је Господ отврднуо срце фараону, те није пустио Израиљце из Египта.
