Les rois de Juda du schisme à l’exil
La dureté de Roboam envers le peuple
(1 R 12.1-24)
1Roboam se rendit à Sichem10.1 Voir note 1 R 12.1., où tout Israël s’était rassemblé pour le proclamer roi. 2Quand Jéroboam, fils de Nebath, qui se trouvait en Egypte où il s’était réfugié pour échapper au roi Salomon, en fut informé, il revint d’Egypte. 3On l’envoya chercher, et Jéroboam vint avec tout Israël parler à Roboam. Ils lui dirent : 4Ton père nous a imposé un joug très pesant. Nous te serons soumis à condition que tu allèges maintenant la lourde servitude et ce joug pesant que ton père nous a imposés.
5Roboam leur répondit : Laissez-moi réfléchir et revenez me trouver après-demain.
Le peuple se retira donc.
6Le roi Roboam consulta les responsables qui avaient conseillé son père Salomon de son vivant. Il leur demanda : Que me conseillez-vous de répondre à ces gens ?
7Les responsables lui dirent : Si aujourd’hui tu te montres bon envers ce peuple, si tu les traites favorablement et si tu leur parles en termes bienveillants, ils seront pour toujours tes serviteurs.
8Mais Roboam n’écouta pas le conseil que lui donnaient les responsables. Il consulta les hommes jeunes de son entourage qui avaient grandi avec lui. 9Il leur demanda : Ces gens me demandent d’alléger le joug que mon père leur a imposé. Que me conseillez-vous de leur répondre ?
10Les hommes jeunes qui avaient grandi avec lui lui répondirent : Ces gens se plaignent en prétendant que ton père a rendu leur joug trop pesant, et ils te demandent de l’alléger ? Eh bien, voici comment tu leur répondras : « Mon petit doigt est plus gros que les reins de mon père. 11Oui, mon père vous a chargés d’un joug pesant, mais moi, je le rendrai encore plus pesant ! Mon père vous a fait marcher à coups de fouet, moi, je vous ferai marcher avec des lanières cloutées. »
12Le surlendemain, Jéroboam et tout le peuple vinrent trouver Roboam comme le roi le leur avait commandé. 13Le roi Roboam ne tint pas compte du conseil des responsables et il parla durement au peuple. 14Il lui répondit comme les hommes jeunes le lui avaient conseillé : Mon père vous a imposé10.14 D’après plusieurs manuscrits hébreux, les versions anciennes, et 1 R 12.14. Les autres manuscrits hébreux ont : je vous imposerai. un joug pesant, leur dit-il, eh bien, moi je le rendrai encore plus pesant. Mon père vous a fait marcher à coups de fouet, moi je vous ferai marcher à coups de lanières cloutées.
15Le roi refusa donc de tenir compte des revendications du peuple, car Dieu dirigeait le cours des événements pour accomplir ce qu’il avait annoncé à Jéroboam, fils de Nebath, par l’intermédiaire d’Ahiya de Silo10.15 Voir 1 R 11.29-39..
La révolte des Israélites du Nord
16Comme le roi ne les écoutait pas, tous les Israélites répliquèrent au roi : Qu’avons-nous à faire avec David ? Nous n’avons rien à voir avec le fils d’Isaï ! Retournons chacun chez soi, gens d’Israël ! Quant à toi, descendant de David, tu n’as qu’à t’occuper de ta propre maison !
Et tous les Israélites rentrèrent chez eux10.16 Voir 2 S 20.1.. 17Roboam régna sur les Israélites qui habitaient les villes de Juda. 18Alors le roi Roboam envoya Hadoram, le chef des corvées, auprès des Israélites du Nord, mais les Israélites le lapidèrent et il mourut. Le roi lui-même réussit de justesse à sauter sur un char pour s’enfuir à Jérusalem. 19C’est ainsi que les Israélites du Nord sont en révolte contre la dynastie de David jusqu’à ce jour.
Отцепљење северних племена
1Ровоам оде у Сихем, јер је сав Израиљ дошао у Сихем да га зацаре. 2Кад је то чуо Јеровоам, син Наватов, вратио се из Египта. Наиме, он је још увек био у Египту, где је побегао од цара Соломона. 3Тада су послали по њега и позвали га. Кад су Јеровоам и збор Израиљев дошли, рекли су Ровоаму: 4„Твој отац нам је ставио тежак јарам; стога, олакшај нам тешку службу свога оца и његов тешки јарам који нам је наметнуо, па ћемо ти служити.“
5Он им одговори: „Вратите се к мени за три дана.“ Народ оде.
6Ровоам се посаветовао са старешинама који су били у служби његовог оца док је био жив. Рече им: „Шта ми ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу?“
7Они му одговорише: „Ако будеш добар према овом народу и будеш им наклоњен, и ако им одговориш пријатним речима, они ће ти бити слуге заувек.“
8Међутим, он је одбацио савет који су му дале старешине. Затим се посаветовао са младићима који су одрасли с њим, а који су сада били у његовој служби. 9Он их упита: „Шта ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу, који ми рече: ’Олакшај нам јарам који нам је наметнуо твој отац?’“
10Младићи који су одрасли с њим рекоше: „Овако реци том народу, који ти је рекао: ’Твој отац нам је ставио тежак јарам, а ти нам јарам олакшај.’ Ти им, дакле, овако реци: ’Мој мали прст је дебљи од бедара мога оца. 11Стога, мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на њега; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама.’“
12Трећег дана Јеровоам и сав Израиљ дођу Ровоаму, пошто је цар рекао: „Вратите се к мени за три дана.“ 13Цар Ровоам им грубо одговори јер је одбацио савет старешина 14и рекао им је по савету младића: „Мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на ваш терет; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама.“ 15Али цар није послушао народ, јер је Бог тако уредио, да би испунио своју реч, коју је Господ рекао Јеровоаму, сину Наватовом, преко Ахије Силомљанина.
16И када је сав Израиљ видео да их цар није послушао, народ одговори цару:
„Какав део ми имамо с Давидом?
Нема нама наследства са сином Јесејевим!
У своје шаторе, Израиљу!
Сад се, Давиде, сам брини за свој дом!“
Затим су се сви Израиљци вратили својим кућама. 17Цар Ровоам је владао само над Израиљцима који су живели у Јудиним градовима.
18Цар Ровоам је послао Адорама, надзорника принудног рада, али су га синови Израиљеви каменовали па је погинуо. Цар Ровоам се брзо попе у своје кочије и побеже у Јерусалим. 19Тако се Израиљ побунио против дома Давидовог све до данас.
