L’affront des Ammonites
(2 S 10.1-19)
1Quelque temps après, Nahash, le roi des Ammonites, mourut et son fils régna à sa place. 2David se dit : Je veux témoigner de la bonté au jeune roi, car son père m’en a témoigné.
David lui envoya donc des messagers, pour lui présenter ses condoléances à l’occasion de la mort de son père. Lorsque les hauts fonctionnaires de David arrivèrent au pays des Ammonites auprès de Hanoun pour lui présenter des condoléances, 3les dirigeants de ce peuple dirent à Hanoun : Crois-tu que ce soit pour honorer la mémoire de ton père que David t’envoie des gens pour t’adresser des condoléances ? N’est-ce pas plutôt pour reconnaître et espionner le pays afin de le détruire que ces gens sont venus ?
4Alors Hanoun fit arrêter les ambassadeurs de David, les fit raser et leur fit couper les habits jusqu’en haut des cuisses, puis il les renvoya. 5Ils s’en allèrent, mais ils étaient si honteux que lorsqu’on informa David de ce qui s’était passé, il envoya des messagers à leur rencontre pour leur faire dire : Restez à Jéricho, jusqu’à ce que votre barbe ait repoussé ; vous reviendrez ensuite.
La victoire sur les Ammonites et les Syriens
6Les Ammonites comprirent qu’ils s’étaient rendus odieux à David. Alors Hanoun et les Ammonites envoyèrent trente tonnes d’argent aux Syriens de Mésopotamie, de Maaka et de Tsoba19.6 Maaka: voir Dt 3.14 ; Jos 12.5 ; 13.13. Tsoba: royaume syrien situé au nord de Damas entre le Liban et l’Anti-Liban sur la frontière nord d’Israël. Saül l’avait déjà combattu (1 S 14.47)., pour enrôler des soldats sur char et se procurer 7trente-deux mille chars de guerre. Ils parvinrent aussi à mobiliser le roi de Maaka avec son armée qui vinrent établir leur camp devant Médeba19.7 Une ville moabite apparemment aux mains des Ammonites.. De leur côté, les Ammonites sortirent de leurs villes, se rassemblèrent et vinrent pour le combat. 8Quand David l’apprit, il envoya contre eux Joab avec toute l’armée des soldats de métier.
9Les Ammonites firent une sortie et se rangèrent en ordre de bataille à l’entrée de leur capitale, tandis que les rois qui étaient venus restaient à part, en rase campagne. 10Voyant qu’il aurait à faire face sur deux fronts à la fois, devant et derrière lui, Joab sélectionna ses meilleurs soldats et les fit ranger en ordre de bataille, face aux Syriens ; 11il confia le commandement du reste de l’armée à son frère Abishaï et ils le rangèrent en ordre de bataille pour affronter les Ammonites. 12Joab dit à son frère : Si tu vois que les Syriens l’emportent sur moi, tu viendras à ma rescousse ; si les Ammonites sont plus forts que toi, c’est moi qui te porterai secours. 13Bon courage, et luttons vaillamment pour défendre notre peuple et les villes de notre Dieu ! Et que l’Eternel fasse ce qu’il jugera bon !
14Alors Joab et sa troupe s’avancèrent devant les Syriens pour le combat. Ceux-ci s’enfuirent devant lui. 15Quand les Ammonites virent que les Syriens avaient pris la fuite, ils s’enfuirent eux aussi devant Abishaï, le frère de Joab, et se retirèrent dans la ville ; et Joab rentra à Jérusalem.
16Les Syriens, voyant qu’ils avaient été mis en fuite par les Israélites, envoyèrent des messagers pour mobiliser les Syriens établis de l’autre côté de l’Euphrate. Shophak, chef de l’armée de Hadadézer, était à leur tête. 17Quand David en fut informé, il mobilisa tout Israël, traversa le Jourdain, marcha contre les Syriens et prit position en face d’eux. Il se rangea en ordre de bataille pour les affronter et ceux-ci engagèrent le combat, 18mais ils furent mis en fuite par les Israélites. David leur tua les soldats de sept mille chars et quarante mille fantassins19.18 Voir 2 S 10.18 et la note. ; il fit aussi mourir Shophak, leur général en chef. 19Quand les vassaux de Hadadézer virent qu’ils avaient été battus par Israël, ils firent la paix avec David et lui furent assujettis. Après cela, les Syriens ne voulurent plus venir au secours des Ammonites.
Пораз Амонаца и Арамејаца
1После овога умре Нас, цар Амонаца, а уместо њега се зацарио његов син. 2Давид рече: „Показаћу наклоност према Ануну, Насовом сину, као што је његов отац показао наклоност према мени.“ Давид је изразио своје саучешће преко својих слугу.
Али кад су Давидови посланици дошли у земљу Амонаца да му изразе саучешће, 3амонски кнезови су рекли Ануну: „Мислиш ли да ти је Давид послао гласнике да ти изјаве саучешће како би исказао част твоме оцу? Нису ли његове слуге дошле да испитају и извиде земљу како би је срушио?“ 4Тада је Анун ухватио Давидове слуге, обријао их, одсекао им одећу до пола, све до задњице, и послао их натраг.
5Кад су Давиду јавили о овим људима, он је послао неког да им изађе у сусрет, јер су били веома осрамоћени. Цар им је рекао: „Останите у Јерихону, док вам не нарасте брада, па се вратите.“
6Кад су Амонци видели да су се замерили Давиду, Анун и Арамејци су послали хиљаду таланата19,6 Око 34 t. сребра да унајме бојна кола и коњанике из Арам-Нахарајима, Арам-Махе и Сове. 7Унајмили су тридесет две хиљаде бојних кола, и цара Махе и његов народ. Они су дошли и утаборили се испред Медеве, а Амонци су се окупили из својих градова и пошли у битку.
8Чувши ово, Давид је послао Јоава са свом војском, најбољим ратницима. 9Амонци су изашли и сврстали се у бојни ред пред градским вратима, док су цареви који су дошли били засебно на пољу.
10Кад је Јоав видео да ће се битка против њега водити с две стране, спреда и позади, изабрао је известан број најврснијих војника у Израиљу и сврстао их у бојни ред насупрот Арамејаца. 11Осталу војску је дао своме брату Ависају, који их је сврстао у бојни ред насупрот Амонаца. 12Рекао је: „Ако Арамејци буду јачи од мене, ти ми притеци у помоћ, а ако Амонци буду јачи од тебе, ја ћу теби доћи у помоћ. 13Држи се храбро! Покажимо се јуначки ради нашег народа и ради градова нашег Бога, а Господ ће учинити што му је по вољи.“
14Јоав и народ који је био са њим почели су да се примичу да ударе на Арамејце, али они су се разбежали пред њима. 15Кад су Амонци видели да су Арамејци побегли, и они су побегли пред Ависајем и ушли у град. Затим се Јоав вратио у Јерусалим.
16Кад су Арамејци видели да их је Израиљ разбио, поново су послали гласнике да доведу Арамејце с друге стране реке на челу са Соваком, заповедником Адад-Езерове војске.
17Кад су то јавили Давиду, он је сабрао сав Израиљ. Пошто је прешао преко Јордана, дошао је и сврстао се у бојни ред против њих. Кад се Давид поставио за битку с Арамејцима, они су ступили у битку с њим. 18Међутим, Арамејци побегоше пред Израиљем. Давид је побио седам хиљада арамејских возача бојних кола, и четрдесет хиљада коњаника. Убио је и Совака, заповедника војске.
19Кад су Адад-Езерови поданици видели да су поражени пред Израиљем, склопили су мир с Давидом, па су му постали поданици.
Од тада Арамејци нису више хтели да помажу Амонцима.
