David à Jérusalem
(2 S 5.11-16 ; 1 Ch 3.5-8)
1Hiram, le roi de Tyr, envoya une délégation à David en lui faisant livrer du bois de cèdre et en lui envoyant des tailleurs de pierre et des charpentiers pour lui construire un palais. 2David reconnut alors que l’Eternel le confirmait comme roi sur Israël et qu’il donnait beaucoup d’éclat à son règne à cause d’Israël son peuple.
3Après son installation à Jérusalem, David épousa encore d’autres femmes, et il eut des fils et des filles. 4Voici le nom des enfants qui lui naquirent à Jérusalem : Shammoua, Shobab, Nathan, Salomon, 5Yibhar, Elishoua, Elpéleth, 6Noga, Népheg, Yaphia, 7Elishama, Beélyada et Eliphéleth.
David vainqueur des Philistins
(2 S 5.17-25)
8Lorsque les Philistins apprirent que David avait été établi roi sur tout Israël par l’onction, ils se mirent tous en campagne à sa recherche. David en fut informé et marcha à leur rencontre. 9Les Philistins arrivèrent et investirent la vallée des Rephaïm14.9 Au sud-ouest de Jérusalem.. 10David consulta Dieu et lui demanda : Dois-je attaquer les Philistins ? Me donneras-tu la victoire sur eux ?
L’Eternel lui répondit : Attaque-les ! et je te donnerai la victoire sur eux.
11Les Philistins s’avancèrent jusqu’à Baal-Peratsim et David les battit là. Puis il déclara : Dieu a fait une brèche, par ma main, dans le rang de mes ennemis, comme les eaux rompent une digue.
C’est pourquoi on a donné à ce lieu le nom de Baal-Peratsim (le Maître des brèches). 12Les Philistins abandonnèrent leurs divinités sur place et David donna l’ordre de les brûler.
13Les Philistins envahirent de nouveau la vallée. 14David consulta encore Dieu, qui lui répondit : Ne les suis pas ! Contourne-les à bonne distance, puis reviens sur eux en face de la forêt des mûriers14.14 1 Ch 14.14 semble dire le contraire de 2 S 5.23. Cela est dû au déplacement du terme signifiant « derrière eux » dans l’un des deux textes.. 15Quand tu entendras un bruissement de pas dans les cimes des mûriers, alors lance-toi à l’attaque, car je me serai mis en campagne devant toi pour battre l’armée des Philistins.
16David fit ce que Dieu lui avait ordonné, et ses troupes battirent l’armée des Philistins en les poursuivant de Gabaon14.16 A quelque 10 kilomètres au nord-ouest de Jérusalem. jusqu’à Guézer14.16 A quelque 30 kilomètres au nord-ouest de Jérusalem.. 17Dès lors la renommée de David se répandit dans tous les pays, et l’Eternel le fit redouter par tous les autres peuples.
Давид утврђује своју владавину
1А Хирам, тирски цар, је послао Давиду гласнике и кедровог дрвета, зидаре и дрводеље, да му саграде дворац.
2Тада је Давид увидео да га је Господ поставио за цара над Израиљем и да је високо уздигао његово царство ради свог народа Израиља.
3Давид је узео себи још жена у Јерусалиму, које су родиле Давиду још синова и ћерки. 4Ово су имена оних који су му се родили у Јерусалиму: Самуја, Совав, Натан, Соломон, 5Јевар, Елисуја, Елфалет, 6Нога, Нефег, Јафија, 7Елисама, Велијада и Елифелет.
Давид поражава Филистејце
8Кад су Филистејци чули да је Давид помазан за цара над Израиљем, сви су кренули горе да траже Давида. Али Давид је то чуо, па је изашао пред њих. 9Филистејци дођу и изврше напад у рефаимској долини.
10Тада Давид запита Бога: „Да ли да нападнем Филистејце? Хоћеш ли их предати у моје руке?“ Господ одговори Давиду:
„Нападни их, јер ћу их предати у твоје руке.“
11Давид дође у Вал-Фаресим и порази их тамо. Тада је рекао: „Бог је продро кроз моје непријатеље мојом руком, као што продире вода.“ Зато се то место прозвало Вал-Фаресим.
12Филистејци су тамо оставили своје богове, а Давид је заповедио да их спале.
13Али Филистејци поново изврше напад у долини. 14Давид упита Бога, и он му одговори: „Не иди горе, него иди около, иза њих и навали на њих код балзамових стабала. 15Кад зачујеш звук корака с врха балзамових стабала, крени у битку, јер ће Бог изаћи пред тобом да удари на филистејски табор.“
16Давид учини како му је Бог заповедио, и потуче филистејски табор од Гаваона до Гезера.
17Тако се Давидово име прочуло по свој земљи, а Господ је унео страх међу све народе.
