Giayo ni Jesus ang Paralitiko
(Mar. 2:1-12; Luc. 5:17-26)
1Misakay si Jesus ug ang iyang mga kauban sa sakayan ug mitabok sa linaw. Unya mipauli dayon si Jesus sa iyang lungsod. 2Sa didto na siya, may mga tawo nga midala ngadto kaniya ug usa ka tawong paralitiko nga naghigda sa banig. Sa dihang nakita ni Jesus ang ilang pagtuo, miingon siya sa paralitiko, “Ayawg kabalaka, kay ang imong mga sala gipasaylo na!” 3Unya, aduna didtoy mga magtutudlo sa Kasugoan nga nakadungog, ug miingon sila sa ilang kaugalingon, “Pagpasipala sa Dios ang gisulti niining tawhana.” 4Nasayod si Jesus sa ilang gihunahuna, busa miingon siya kanila, “Nganong naghuna-huna man kamog daotan? 5Unsa may mas sayon, ang pag-ingon, ‘Gipasaylo na ang imong mga sala,’ o ang pag-ingon, ‘Tindog ug lakaw’? 6Karon, pamatud-an ko kaninyo nga ako nga Anak sa Tawo may gahom dinhi sa yuta sa pagpasaylo sa mga sala.” Unya miingon siya sa paralitiko, “Tindog, dad-a ang imong higdaanan ug pauli!” 7Mitindog dayon ang paralitiko ug mipauli. 8Sa pagkakita niadto sa mga tawo nangahadlok sila, ug gidayeg nila ang Dios nga naghatag sa mga tawo ug gahom nga sama niadto.
Gitawag ni Jesus si Mateo
(Mar. 2:13-17; Luc. 5:27-32)
9Unya mibiya si Jesus niadtong dapita, ug samtang naglakaw siya, nakita niya ang maniningil ug buhis nga si Mateo nga naglingkod sa dapit diin bayran ang buhis. Miingon si Jesus kaniya, “Dali, uban kanako.” Ug mitindog si Mateo ug miuban kang Jesus.
10Unya, samtang nagkaon si Jesus ug ang iyang mga tinun-an didto sa balay ni Mateo, daghang mga maniningil ug buhis ug uban pa nga giila nga mga makasasala ang miabot ug nakig-uban sa pagpangaon. 11Nakita kini sa mga Pariseo. Busa gipangutana nila ang iyang mga tinun-an, “Nganong nakig-uban man sa pagpangaon ang inyong magtutudlo sa mga maniningil ug buhis ug sa uban pang mga makasasala?” 12Pagka-dungog ni Jesus niini, mitubag siya, “Ang tawo nga maayog panglawas wala magkinahanglan ug doktor, ang masakiton lang. 13Susiha ninyo kon unsa ang kahulogan niining giingon sa Kasulatan, ‘Wala ako magtinguha sa inyong mga halad. Ang gusto ko nga magmaluloy-on kamo sa inyong isigka-tawo.’9:13 Tan-awa usab ang Hosea 6:6. Wala ako moanhi aron sa pagtawag niadtong nagatuo nga sila matarong, kondili sa mga makasasala.”
Ang Pangutana bahin sa Pagpuasa
(Mar. 2:18-22; Luc. 5:33-39)
14May mga tinun-an ni Juan nga tigbautismo nga miadto kang Jesus ug nangutana, “Kami ug ang mga Pariseo kanunay nga nagapuasa. Apan nganong dili man gapuasa ang imong mga tinun-an?” 15Mitubag si Jesus kanila, “Magsubo ba ang mga bisita samtang kauban pa nila ang pamanhonon? Dili gayod! Apan moabot ang panahon nga kuhaon ang pamanhonon gikan kanila, ug nianang panahona magpuasa sila.”
16Miingon pa si Jesus, “Walay magtapak ug bag-ong panapton sa daan nga bisti, kay mokulo ang bag-o nga panapton kon malabhan ug mosamot pa kadako ang gisi. 17Wala usay magsulod ug bag-o nga bino sa daan nga sudlanan nga panit, kay mabuskag ang sudlanan ug mausik ang bino, ug ang sudlanan dili na mapuslan. Hinuon, adto nila isulod ang bag-ong bino sa bag-ong sudlanan nga panit aron kining duha dili maunsa.”9:17 Gisulti ni Jesus niining mga sambingay aron itudlo kanila nga dili mahimong isagol ang iyang mga pagtulon-an sa daang mga pagtulon-an sa mga Judio.
Ang Namatay nga Batang Babaye ug ang Babaye nga Mihikap sa Bisti ni Jesus
(Mar. 5:21-43; Luc. 8:40-56)
18Samtang nagsulti pa si Jesus, miabot ang usa ka pangulo sa sinagoga sa mga Judio. Miluhod siya kang Jesus ug nagpakilooy nga nagaingon, “Ang akong anak nga babaye bag-o lang gayod namatay, apan kon adtoon mo siya ug ipandong mo ang imong kamot kaniya, nagatuo ako nga mabuhi siya pag-usab.” 19Busa mitindog si Jesus ug miuban kaniya. Mikuyog usab ang mga tinun-an ni Jesus. 20-21Samtang naglakaw sila, may babaye nga miduol sa luyo ni Jesus. Kadto nga babaye nagdugo-dugo9:20-21 nagdugo-dugo: kini nga babaye may problema sa iyang regla. sulod na sa 12 ka tuig. Naghunahuna siya nga kon makahikap lang siya sa bisti ni Jesus mamaayo gayod siya. Busa gihikap niya ang sidsid sa bisti ni Jesus. 22Milingi dayon si Jesus ug pagkakita niya sa babaye miingon siya, “Anak, paglipay! Ang imong pagtuo kanako maoy nakapaayo9:22 nakapaayo: o, nagluwas. kanimo.” Diha-diha naayo siya.
23Mipadayon si Jesus ngadto sa balay sa pangulo. Sa pagsulod niya, nakita niya ang mga musikero alang sa lubong ug ang mga tawo nga nagkaguliyang. 24Busa miingon siya sa mga tawo, “Gawas una kamo! Dili patay ang bata kondili natulog lang.” Gikataw-an nila si Jesus. 25Sa dihang nakagawas na ang mga tawo, misulod dayon si Jesus sa kuwarto sa bata. Gikuptan niya ang kamot sa bata ug mibangon kini. 26Ug ang balita mahitungod niini mikaylap sa tanang lungsod niadtong dapita.
Giayo ni Jesus ang Duha ka Buta
27Sa pagbiya ni Jesus niadtong dapita, may duha ka buta nga nagsinggit nga misunod kaniya, “Kaliwat ni David,9:27 Kaliwat ni David: Ang buot ipasabot, manununod sa gingharian ni David. kaloy-i kami!” 28Sa pag-abot ni Jesus sa balay nga iyang gisak-an, miduol kaniya kadtong duha ka buta. Gipangutana niya sila, “Nagatuo ba kamo nga mahimo ko kamong ayohon?” Mitubag sila, “Oo, nagatuo kami.” 29Gihikap dayon ni Jesus ang ilang mga mata ug miingon, “Sumala sa inyong pagtuo mahitabo kana diha kaninyo.” 30Diha-diha naayo ang ilang mga mata ug nakakita na sila. Gipahimangnoan sila ni Jesus nga dili gayod mosugilon kang bisan kinsa. 31Apan milakaw sila ug gipanugilon nila sa tibuok nga dapit kon unsa ang gibuhat ni Jesus kanila.
Giayo ni Jesus ang Amang
32Sa dihang mopauli na sila, may gidala ngadto kang Jesus nga usa ka tawo nga naamang tungod kay gigamhan siya sa daotang espiritu. 33Human hinginli ni Jesus ang daotang espiritu, nakasulti dayon ang amang. Nahibulong gayod ang mga tawo. Miingon sila, “Sukad masukad wala pa kitay nakita nga ingon niini sa tibuok Israel.” 34Apan miingon ang mga Pariseo, “Ang pangulo sa mga daotang espiritu mao ang naghatag kaniya ug gahom aron mahinginlan niya ang mga daotang espiritu.”
Nalooy si Jesus sa mga Tawo
35Milibot si Jesus sa mga lungsod ug sa mga baryo, ug nagtudlo siya diha sa mga sinagoga sa mga Judio. Giwali niya ang Maayong Balita mahitungod sa paghari sa Dios, ug gipang-ayo niya ang mga tawo nga may nagkalain-laing mga balatian. 36Pagkakita niya sa daghang mga tawo, nalooy gayod siya kanila tungod kay daghan silag mga suliran apan wala silay kadangpan. Sama sila sa mga karnero nga walay magbalantay. 37Busa miingon siya sa iyang mga tinun-an, “Daghan ang alanihon,9:37 Daghan ang alanihon: Ang buot ipasabot, daghan ang mga tawo nga andam sa pagdawat sa Maayong Balita. apan gamay ra ang mag-aani. 38Busa pag-ampo kamo sa Ginoo nga magpadala siyag mga mag-aani sa iyang alanihon.”
Исус исцељује одузетог
1Исус је затим, ушао у бродић, отпловио на другу страну и дошао у свој град. 2Тамо су му довели једног одузетог човека који је лежао на носилима. Исус, видевши њихову веру, рече одузетоме: „Храбро, синко, опраштају ти се твоји греси!“
3А неки зналци Светог писма рекоше у себи: „Овај вређа Бога.“
4Проникавши њихове мисли, Исус рече: „Зашто имате тако зле мисли у своме срцу? 5Шта је лакше рећи: ’Твоји греси су опроштени’, или: ’Устани и ходај?’ 6Али да знате: Син Човечији има власт да опрашта грехе на земљи.“ Онда рече одузетоме: „Устани, узми своја носила и иди својој кући!“ 7Одузети устане и оде својој кући. 8Када је народ то видео, запрепастио се, па је дао славу Богу који је дао такву власт људима.
Исус позива Матеја
9Како је одлазио оданде, Исус је приметио једног човека како седи на месту за прикупљање пореза. Звао се Матеј. Исус му рече: „Пођи за мном!“ Он устаде и пође за Исусом.
10Док је Исус обедовао у Матејевој кући, много порезника и других грешника је дошло и обедовало са Исусом и његовим ученицима. 11А фарисеји, видевши то, упиташе његове ученике: „Зашто ваш учитељ једе са порезницима и другим грешницима?“ 12Исус је то чуо, па им је одговорио: „Лекар не треба здравима, него болеснима. 13Идите и научите шта значи ово: ’Милосрђе хоћу, а не жртву.’ Јер ја нисам дошао да позовем праведнике, већ грешнике.“
Расправа о посту
14Исусу су тада приступили Јованови ученици. Питали су га: „Зашто ми и фарисеји често постимо, а твоји ученици не посте?“
15Исус им одговори: „Зар могу сватови туговати док је младожења са њима? Ипак, доћи ће дани када ће им отети младожењу, и тада ће постити. 16Нико не пришива закрпу од новог платна на стару одећу; јер закрпа, кад се у прању скупи, дере стару одећу, те настаје већа подеротина. 17Нити се ново вино сипа у старе мехове, јер ће се стари мехови распући од врења новог вина, па ће вино истећи, а мехови пропасти. Него, ново вино се сипа у нове мехове, па се тако обоје сачувају.“
Васкрсење Јаирове ћерке и излечење болесне жене
18Док им је Исус то говорио, приступи му неки старешина, паде пред њим ничице и рече: „Моја ћерка је управо умрла. Но, ти дођи, стави своју руку на њу и она ће оживети.“ 19Исус устаде те пође за њим заједно са својим ученицима.
20Уто, нека жена која је дванаест година патила од крварења, приђе му с леђа и дотаче руб његове одеће. 21Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу.“
22Исус се окрете и угледавши је, рече: „Храбро, ћерко, твоја те је вера исцелила.“ Жена је тог часа била излечена.
23Када је Исус дошао у кућу оног старешине, угледао је погребне свираче и људе како наричу. 24Рекао им је: „Склоните се! Девојка није умрла, него спава.“ А они су му се подсмевали. 25Када је народ био истеран, Исус уђе унутра, узе девојку за руку и она устаде жива. 26То се прочуло по целом оном крају.
Исцељење двојице слепих
27Кад је Исус одлазио оданде, крену за њим два слепца. Викали су и говорили: „Сине Давидов, смилуј се на нас!“ 28Кад је ушао у кућу, слепци му приступе. Исус их упита: „Верујете ли да вас могу исцелити?“
„Да, Господе!“ – одговорише они.
29Онда је Исус дотакао њихове очи и рекао: „Нека вам буде по вашој вери.“ 30Тог часа су прогледали, а Исус им строго напомену: „Гледајте да нико не дозна за ово!“ 31А они, изашавши из куће, пронеше глас о њему по целом оном крају.
Исцељење немог и опседнутог човека
32Тек што су ова двојица изашла, кад ето, доведоше му човека који није могао да говори јер је био опседнут злим духом. 33Пошто је Исус истерао злог духа, неми човек је проговорио. Народ је остао у чуду говорећи: „Никада се тако нешто није догодило у Израиљу.“
34Ипак, фарисеји рекоше: „Он уз помоћ главара злих духова истерује зле духове!“
Много посла, а мало радника
35Исус је пролазио кроз све градове и села. Поучавао је народ у њиховим синагогама, објављивао Радосну вест о Царству и лечио сваку болест и сваку немоћ. 36Кад је видео толики народ, сажалио се над њим, јер су били изнурени и ојађени као овце без пастира. 37Тада Исус рече својим ученицима: „Жетве је много, а мало радника. 38Стога се молите Господару жетве да пошаље раднике на своју жетву.“
