Kinsa gayod ang Labaw sa Tanan?
(Mar. 9:33-37; Luc. 9:46-48)
1Niadtong higayona miduol kang Jesus ang iyang mga tinun-an ug nangutana, “Kinsa man gayod ang labaw sa tanan nga nasakop sa paghari sa Dios?” 2Gitawag ni Jesus ang usa ka bata ug gipaatubang niya kanila. 3Unya miingon siya, “Sa pagkatinuod, kon dili kamo magbag-o ug mahisama sa mga gagmayng bata, dili gayod kamo maapil sa paghari sa Dios. 4Kay ang tawo nga nagapaubos sama niini nga bata, mao ang labaw sa tanan nga sakop sa paghari sa Dios.
5“Ug si bisan kinsa nga tungod sa iyang pagsunod kanako modawat sa bata nga sama niini, nagadawat usab kanako. 6Apan si bisan kinsa nga mahimong hinungdan sa pagbiya niining gagmayng kabataan sa ilang pagtuo kanako, maayo pa nga higtan ang iyang liog ug galingan nga bato ug ihulog siya ngadto sa lawod.”
Ang mga Pagtintal
(Mar. 9:42-48; Luc. 17:1-2)
7“Alaot ang mga tawo dinhi sa kalibotan kay ang pagtintal kanunayng moabot kanila. Hinuon kini mahitabo gayod. Apan alaot gayod ang tawo nga maoy manintal sa iyang isigka-tawo.
8“Kon ang imong kamot o tiil mahimong hinungdan sa imong pagbiya kanako, putla kana ug ilabay! Mas maayo pa nga usa ra ang imong kamot o tiil apan may kinabuhi ka nga walay kataposan kaysa kompleto ang imong kamot ug tiil apan itambog ka man lang ngadto sa kalayo nga nagadilaab sa walay kataposan. 9Ug kon ang imong mata mahimong hinungdan sa imong pagbiya kanako, lugita kana ug ilabay! Mas maayo pa nga usa ra ang imong mata apan may kinabuhi ka nga walay kataposan kaysa kompleto ang imong mata apan itambog ka man lang ngadto sa kalayo sa impiyerno.”
Ang Sambingay bahin sa Karnero nga Nawala
(Luc. 15:3-7)
10“Pagbantay nga dili gayod ninyo tamayon bisan ang usa niining mga bata. Kay ang tinuod, ang mga anghel sa Dios nga nagabantay kanila anaa kanunay sa atubangan sa akong Amahan sa langit. 11[Kay ako nga Anak sa Tawo mianhi dinhi sa kalibotan sa pagluwas sa mga tawo nga nangawala tungod sa ilang mga sala.]
12“Kon ang usa ka tawo may 100 ka mga karnero ug mawala ang usa niini, unsa man ang iyang buhaton? Sigurado gayod nga biyaan niya ang 99 nga nanabsab didto sa bungtod ug pangitaon niya ang karnero nga nawala. 13Ug kon iya kining makita malipay gayod siya. Ang tinuod, mas dako ang iyang kalipay sa usa nga nawala nga iya rang nakit-an kaysa 99 nga wala mawala. 14Mao usab kana ang bation sa inyong Amahan nga langitnon. Dili gayod niya buot nga mawala ang bisan usa lang ka gamay nga bata.
Kon Nakasala Kanimo ang Imong Isigka-tumutuo
15“Kon ang imong isigka-tumutuo nakasala kanimo, adtoi siya ug sultihi sa iyang gibuhat nga sala. Apan kini buhaton mo nga kamo-kamo ra. Kon maminaw siya kanimo, magkasinabtanay kamo pag-usab, ug mapabalik mo siya sa Dios. 16Apan kon dili siya maminaw kanimo, pagdala ug usa o duha ka tumutuo aron matuman mo ang nahisulat sa Kasulatan nga ‘ang inyong panagsulti mapamatud-an sa duha o tulo ka saksi.’18:16 Tan-awa usab ang Deu. 19:15. 17Apan kon dili pa gayod siya maminaw kanila, isulti kini sa iglesia. Ug kon dili pa gayod siya maminaw kanila, ayaw na ninyo siya pagtagda. Isipa na lang ninyo nga sama siya sa mga tawo nga wala motuo sa Dios o sama sa mga maniningil ug buhis.”18:17 maniningil ug buhis: ginaila sa mga Judio nga mga daotan gayod nga mga tawo.
Ang Gidili ug ang Gitugot
18“Sa pagkatinuod, ang bisan unsa nga dili ninyo itugot dinhi sa kalibotan mao man ang wala itugot sa Dios, ug ang bisan unsa nga itugot ninyo mao man ang gitugot sa Dios.
19“Ug buot ko nga mahibaloan ninyo nga kon ang duha kaninyo dinhi sa kalibotan magkauyon bahin sa bisan unsa nga inyong pangayoon pinaagi sa pag-ampo, buhaton kana alang kaninyo sa akong Amahan sa langit. 20Kay kon may duha o tulo nga nagatigom tungod kanako, ako uban kanila.”
Ang Sambingay bahin sa Sulugoon nga Dili Mopasaylo
21Miduol si Pedro kang Jesus ug nangutana, “Ginoo, kon ang akong igsoon18:21 igsoon: Tingali ang buot ipasabot, isigka-tumutuo. kanunay lang makasala kanako, kapila ko ba gayod siya pasayloon? Makapito ba?”
22Mitubag si Jesus kaniya, “Dili lang kapito, kondili ka-77.18:22 ka-77: o, 70×7. 23Kay ang paghari sa Dios sama sa usa ka hari nga naghusay sa mga utang sa iyang mga sulugoon. 24Samtang naghusay siya sa ilang mga utang, gidala kaniya ang sulugoon nga nakautang kaniya ug minilyon. 25Tungod kay dili siya makabayad nagsugo ang hari nga ibaligya siya isip ulipon lakip ang iyang asawa ug ang iyang mga anak. Ug ibaligya usab ang tanan niyang kabtangan aron mabayran niya ang iyang utang. 26Ang sulugoon miluhod atubangan sa hari ug nagpakilooy nga miingon, ‘Pasensyahi lang una ako kay bayran ko ra ikaw sa tanan!’ 27Nalooy ang hari kaniya, busa gipasaylo siya ug wala na pabayara sa iyang utang, ug gipapauli siya.”
28“Sa pag-uli niadtong sulugoon natagboan niya ang iyang isigka-sulugoon nga nakautang kaniya ug gamay ra kaayo. Gilabnot niya kini, gituok, ug giingnan, ‘Bayri ako sa imong utang!’ 29Miluhod ang iyang kauban nga sulugoon ug nagpakilooy kaniya, ‘Pasensyahi lang una ako kay bayran ko ra ikaw!’ 30Apan wala gayod siya mosugot. Gipapriso hinuon niya kadto nga sulugoon hangtod nga kini makabayad. 31Pagkakita niadto sa uban nga mga sulugoon nasubo kaayo sila, busa miadto sila sa ilang hari ug gisulti ang nahitabo. 32Gipatawag sa hari ang sulugoon ug giingnan, ‘Labihan ka kadaotan nga sulugoon. Gipasaylo ko ikaw sa imong utang kanako tungod kay nagpakilooy ka. 33Ngano bang wala mo kaloy-i ang imong isigka-sulugoon ingon nga ako nalooy kanimo?’ 34Nasuko gayod ang hari kaniya. Gipapriso niya kini aron nga masilotan hangtod mabayran ang tanan niyang utang.” 35Unya miingon si Jesus kanila, “Mao usab kini ang buhaton kaninyo sa akong Amahan nga langitnon kon dili kamo makapasaylo sa inyong isigka-tawo sa kinasingkasing gayod.”
Ко је највећи?
1Нешто касније, ученици приступише Исусу и упиташе га: „Ко је, дакле, највећи у Царству небеском?“ 2Исус дозва једно дете, постави га између њих 3и рече: „Заиста вам кажем, ако се не промените изнутра и не постанете као деца, нећете ући у Царство небеско. 4Ко се понизи као ово дете, тај је највећи у Царству небеском. 5Ко прихвати једно такво дете у моје име, тај мене прихвата.
Исус упозорава на долазак искушења
6А ко год наведе на грех једнога од таквих малих који верују у мене, боље би му било да о свој врат обеси велики воденични камен и да се утопи у дубини морској. 7Тешко свету због искушења које наводе на грех. Наиме, искушења које наводе на грех морају доћи, али тешко човеку по коме таква искушења долазе. 8Ако те твоја рука или нога наводи на грех, одсеци је и баци од себе, јер боље је да уђеш у живот обогаљен или хром, него да са обе руке или обе ноге будеш бачен у огањ вечни. 9И ако те твоје око наводи на грех, извади га и баци од себе, јер је боље да уђеш у живот с једним оком, него да са оба ока будеш бачен у пакао огњени. 10Пазите да не гледате презриво ни на једнога од ових малих, јер, кажем вам, њихови анђели на небу увек гледају лице Оца мојега који је на небесима. 11Јер је Син Човечији дошао да спасе што је изгубљено.
12Шта мислите? Ако неки човек има стотину оваца, а једна од њих залута, неће ли он оставити оних деведесет девет у брдима и поћи да тражи ону једну која је залутала? 13И ако се деси да је нађе, заиста вам кажем, он ће се због ње радовати више него због оних деведесет девет које нису залутале. 14Тако ни Отац ваш који је на небесима не жели да пропадне ни један од ових малих.
Шта са братом који греши?
15Ако твој брат сагреши против тебе, иди к њему и укажи му на његов грех док си насамо са њим. Ако те послуша, задобио си брата. 16А ако те не послуша, поведи са собом још једног или двојицу. ’Свака оптужба мора да се потврди само на основу изјаве два или три сведока.’ 17А ако не послуша њих, реци цркви. А ако не послуша ни цркву, нека ти буде као многобожац и порезник.
18Заиста вам кажем, ако шта пресудите на земљи, биће пресуђено на небу; а што разрешите на земљи, биће разрешено на небу. 19Поново вам кажем, да ако се двојица од вас на земљи удруже у молитви и затраже било шта, даће им Отац мој који је на небесима. 20Јер где су двојица или тројица сабрана у моје име, и ја сам тамо међу њима.“
Прича о немилосрдном слузи
21Тада му приступи Петар и упита га: „Колико пута треба да опростим своме брату који сагреши против мене? До седам пута?“
22Исус му рече: „Кажем ти, не седам пута, него седамдесет пута седам.
23Зато је Царство небеско слично цару који је одлучио да сведе рачуне са својим слугама. 24Кад је почео да обрачунава, доведоше му једног човека који му је дуговао десет хиљада таланата. 25Будући да није могао да му плати, господар нареди да се продају у робље он, његова жена и деца и све што поседује, те да се дуг наплати.
26Слуга на то паде ничице на земљу и рече му: ’Имај стрпљења са мном и све ћу ти вратити.’ 27Господар се смилује на слугу, пусти га и опрости му дуг.
28Кад је тај исти слуга изашао, нашао је једног од својих пријатеља који је такође био слуга. Тај му је дуговао стотину сребрњака. Он га ухвати и поче да га дави, говорећи: ’Враћај што си дужан!’
29Његов друг падне пред њим, преклињући га: ’Буди стрпљив са мном и ја ћу ти вратити!’
30Али овај не хтеде, него оде и баци га у тамницу док не врати дуг. 31Међутим, то су видели његови другови, слуге, који су се на то веома ожалостили. Отишли су и јавили господару све што се догодило.
32Тада је господар поново позвао к себи тог слугу. Рекао му је: ’Зли слуго! Опростио сам ти сав онај дуг јер си ме молио. 33Није ли требало да се и ти смилујеш своме другу, као што сам се ја смиловао теби?’ 34Господар се разгневи, те га предаде мучитељима док му не врати сав дуг. 35Исто тако ће Отац мој који је на небесима, учинити с вама, ако сваки од вас од срца не опрости своме брату.“
