Ang Tubag ni Bildad
1Unya mitubag si Bildad nga taga-Shua, 2“Job, kanus-a ka pa ba moundang nianang imong gipanulti? Taronga ra gud ang imong gipanulti, ug unya makigsulti kami kanimo. 3Giisip mo ba kami nga sama sa mga baka nga walay panabot? 4Gisakit mo lang ang imong kaugalingon sa imong kasuko. Naghunahuna ka ba nga tungod lang kanimo pasagdan sa Dios ang kalibotan o balhinon niya ang mga bato gikan sa ilang nahimutangan?
5“Sa pagkatinuod, ang daotan nga tawo sigurado gayod nga mamatay. Sama siya sa suga nga dili na mosiga. 6Mongitngit ang iyang tolda kay mapalong ang suga sa iyang tapad. 7Kaniadto sigurado ang iyang mga lakang, apan karon magkadagma-dagma na siya. Ang iya mismong daotang plano maoy molaglag kaniya. 8Siya mismo ang mipaingon sa lit-ag, ug nalit-agan siya. 9Nabitik siya sa tiil ug dili na makabuhi. 10Gibutang kini nga lit-ag sa iyang agianan, ug natago kini sa yuta. 11Napalibotan siya sa mga butang nga nagapahadlok kaniya ug daw sa nagagukod kini kaniya. 12Ang kalamidad daw sa gutom nga tawo nga gustong molamoy kaniya. Ang kalaglagan andam na sa paglaglag kaniya. 13Ang iyang panit gikutkot sa makamatay nga balatian. Nagkadunot ang iyang mga tiil ug kamot. 14Gipapahawa siya sa iyang puloy-anan18:14 puloy-anan: sa literal, tolda. nga naghatag ug kasigurohan kaniya, ug gidala siya ngadto sa makahahadlok nga hari.18:14 makahahadlok nga hari: Tingali ang buot ipasabot, ang kamatayon. 15Mawala ang iyang puloy-anan tungod kay masunog kini sa nagdilaab nga asupre. 16Mahisama siya sa kahoy nga mangalaya ang mga gamot ug mga sanga. 17Wala nay makahinumdom kaniya dinhi sa kalibotan. Kalimtan na gayod siya. 18Abugon siya gikan niining kalibotan nga mahayag paingon sa mangitngit nga dapit sa mga patay. 19Wala siyay mga anak o mga kaliwat, ug wala gayoy mahibiling buhi sa iyang pamilya.18:19 pamilya: o, lungsod. 20Ang mga tawo sa bisan asang lugar18:20 sa bisan asang lugar: sa literal, sa sidlakan ug sa kasadpan. nangatingala ug nangahadlok sa nahitabo kaniya. 21Mao gayod kanay dangatan sa tawong daotan, nga wala nagaila sa Dios.”
Вилдад
1А Вилдад из Суша је одговорио овим речима:
2„Када ћете да станете са причом?
Уразумите се, па да разговарамо.
3Зашто би нас за стоку сматрали?
Зар смо глупи у вашим очима?
4Ти што раздиреш у свом бесу душу своју!
Хоће ли због тебе земља да опусти,
хоће ли се са свог места померити стена?
5Баш се гаси светло зликовца,
неће сијати жар његовог плама.
6Згаснуће светло у његовом шатору,
а над њим ће догорети светиљка.
7Јењава жилавост његових корака
и руше га намере његове.
8Јер су му ноге упале у мрежу,
у њене се петље запетљао.
9Замка га је за пету зграбила,
заплела га омча.
10За њега је клопка на тлу сакривена,
на путу је замка за њега.
11Ужаснут је од страхота свуд унаоколо,
сатиру га на кораку сваком.
12Гладна га је невоља његова,
пропаст је спремљена да га саплете.
13Она му растаче делове коже,
најцрња смрт му једе удове.
14Одвлаче га из сигурности свог шатора,
и терају до цара страхоте18,14 До смрти..
15Њему туђи пребиваће у његовом шатору,
сумпор ће му по имању разасути.
16Корење његово иструлиће одоздо,
а његове гране свенуће одозго.
17Ишчезнуће са земље сећање на њега,
неће му се на улици име чути.
18Отераће га са светла у таму,
протераће га са земље.
19Остаће без рода,
без порода у народу своме,
без преживелога у свом завичају.
20На његов дан згрануће се и они на западу,
а и оне на истоку подилазиће језа.
21Заиста, такав је завичај злотвора,
такво је место онога што за Бога не зна!“
