Ang mga dios-dios sa Babilonia
1Ang mga dios-dios sa Babilonia nga sila si Bel ug Nebo nagyuko samtang gikarga sa karwahe nga giguyod sa mga asno. Bug-at sila nga karga alang sa gikapoy nga mga asno. 2Managsama sila nga nagayuko, ug dili nila mahimong luwason ang nagdala kanila. Sila mismo apil sa pagkabihag.
3Pamati kamo kanako, kamong mga kaliwat ni Jacob, kamong tanang nahibilin sa katawhan sa Israel. Giatiman ko kamo sukad pa sa inyong pagkatawo. 4Bisag matigulang na kamo ug ubanon, ako ang moatiman kaninyo. Gihimo ko kamo ug bantayan ko gayod kamo. Tabangan ko kamo ug luwason. 5Kang kinsa ba ninyo ako ikatandi? Aduna bay sama kanako? 6Ang ubang mga tawo mopagawas sa ilang bulawan ug plata ug mosuhol ug platero aron himuon kining dios-dios, ug unya, ila kining yukboan ug simbahon. 7Pas-anon nila kini, ug unya itungtong sa iyang butanganan, ug magpabilin kini didto. Dili na kini makapahawa didto. Kon may mag-ampo niini, dili kini motubag; dili kini makaluwas kanila gikan sa ilang mga kalisod. 8Timan-i ninyo kini, kamong mga masinupakon, ug itanom gayod kini sa inyong alimpatakan. 9Hinumdomi usab ninyo ang akong gipanghimo sa unang panahon. Kay ako lamang ang Dios, ug wala nay lain nga sama nako. 10Sa sinugdan pa lang gipadayag ko na ang umaabot. Sukad pa kaniadto, giplano ko na kon unsa ang mahitabo. Matuman gayod ang akong mga plano; himuon ko ang tanan kong gustong buhaton. 11Magtawag akog usa ka tawo gikan sa usa ka layong dapit sa sidlakan, ug tumanon niya ang akong mga plano. Mosakdap siya sama sa langgam nga nagapangdagit. Kon unsa ang akong gisulti ug giplano tumanon ko kini. 12Pamati kamo kanako, kamong mga gahig ulo. Dili gayod kamo makaangkon ug kadaogan.46:12 Dili… kadaogan: o, Dili gayod kamo maghimo ug matarong. 13Sa dili madugay, hatagan kog kadaogan ug kaluwasan ang Jerusalem,46:13 Jerusalem: sa Hebreo, Zion. ug pasidunggan ko ang Israel.
Немоћна божанства и свемоћни Господ
1Паде Вил! Сруши се Навав!
Стављају своје рукотворине на животиње и на стоку.
Носе их као бремена,
терет што замара.
2Руше се и падају заједно.
Не могу избавити носиоце.
И душе своје у ропство одводе.
3„Слушајте ме, доме Јаковљев,
и сви остаци дома Израиљева!
Ја сам вас носио од рођења;
Ја сам вас подизао од утробе.
4И кад остарите, ја остајем исти;
и кад оседите, ја ћу бити потпора.
Ја сам чинио и ја ћу подизати,
и ја ћу подупирати и допремати.
5С ким бисте ме упоредили,
и сличним и изгледним учинили и поредили?
6Ваде злато из торбе,
и сребро мере на ваги,
у најам узимају ливца
да им од тога начини бога,
да падају ничице,
челом и телом да се простиру.
7Подижу га на раме, подупиру га,
спуштају га доле и стоји,
из места својега и не помера се,
нити виче на њих и не одговара;
не спасава никога из невоље његове.
Помоћ је близу
8Сетите се тога и будите људи;
одметници, узмите то к срцу.
9Сетите се почетака из древности.
Та, ја сам Бог и нема другога,
Бог јесам и нико није као ја.
10На почетку последице најављујем,
и унапред што се није збило.
Кажем: ’Одлука ће се моја извршити,
и учинићу све што хоћу.’
11Позваћу са истока грабљивицу,
из далеке земље човека по одлуци својој.
Што рекох, то ћу и довести.
Што исказах, то ћу учинити.
12Слушајте ме, срцем упорни,
од праведности удаљени.
13Праведност своју примичем,
није се удаљила;
и спасење моје окаснити неће.
И на Сион ћу спасење ставити,
Израиљу прослављење своје.“
