Gitambagan ni Moises ang mga Israelinhon nga Magmatinumanon
1Unya miingon si Moises, “Mga Israelinhon, pamatia ninyo ang mga tulumanon ug mga lagda nga itudlo ko kaninyo. Tumana ninyo kini aron padayon kamo nga magkinabuhi ug makapuyo sa yuta nga ginahatag kaninyo sa Ginoo, ang Dios sa inyong mga katigulangan. 2Ayaw ninyo dugangi o kulangi ang mga sugo nga gihatag ko kaninyo, nga gikan sa Ginoo nga inyong Dios. Kinahanglang tumanon gayod ninyo kini. 3Nakita mismo ninyo ang gihimo sa Ginoo didto sa Baal Peor. Gipamatay sa Ginoo nga inyong Dios ang inyong isigka-Israelinhon nga nagsimba kang Baal. 4Apan kamo nga matinumanon sa Ginoo nga inyong Dios buhi pa hangtod karon.
5“Gitudlo ko kaninyo ang mga tulumanon ug mga lagda nga gihatag kanako sa Ginoo nga akong Dios aron sundon ninyo kini pag-abot ninyo sa yuta nga inyong adtoan ug panag-iyahon. 6Sunda ninyo kini pag-ayo, kay pinaagi niini mapakita ninyo ang inyong kaalam ug panabot ngadto sa ubang mga nasod. Kon madunggan nila kining tanang mga sugo makaingon sila, ‘Tinuod gayod nga may kaalam ug panabot ang mga tawo niining gamhanan nga nasod.’ 7Wala nay laing gamhanan nga nasod nga may dios nga duol kanila sama sa Ginoo nga atong Dios nga duol kanato sa panahon nga motawag kita kaniya. 8Ug wala usay lain nga gamhanan nga nasod nga may mga tulumanon ug mga lagda nga sama sa akong gitudlo kaninyo karong adlawa. 9Apan pagbantay gayod kamo! Ayaw ninyo kalimti ang mga butang nga inyong nakita nga gipanghimo sa Ginoo. Kinahanglan nga magpabilin kini sa inyong mga kasingkasing samtang buhi pa kamo. Isugilon ninyo kini sa inyong mga kaanakan ug mga kaapohan. 10Hinumdomi ninyo ang adlaw nga nagtindog kamo atubangan sa Ginoo nga inyong Dios didto sa Bukid sa Sinai4:10 Sinai: sa Hebreo, Horeb. Mao usab sa bersikulo 15. diin miingon siya kanako, ‘Tigoma ang mga katawhan sa akong atubangan sa pagpamati sa akong mga pulong aron makahibalo sila sa pagtahod kanako samtang nagakinabuhi sila, ug aron ikatudlo nila kini sa ilang mga kabataan.’ 11Unya miduol kamo ug mitindog sa ubos sa bukid samtang nagadilaab kini nga morag halos nakaabot na sa langit ang kalayo niini, ug gipalibotan sa labihan kabaga nga dag-om. 12Unya misulti ang Ginoo gikan sa taliwala sa kalayo. Nadunggan ninyo ang iyang tingog, apan wala kamoy nakita. 13Gisulti niya kaninyo ang mga butang nga inyong himuon aron sa pagtuman sa iyang kasabotan diha kaninyo. Kini mao ang Napulo ka mga Sugo, ug gipasulat niya kini sa duha ka lagpad nga bato. 14Niadtong higayona, gisugo ako sa Ginoo sa pagtudlo kaninyo sa mga tulumanon ug mga lagda nga inyong tumanon didto sa yuta nga inyong panag-iyahon.
15“Sa dihang nakigsulti ang Ginoo kaninyo didto sa Bukid sa Sinai gikan sa taliwala sa kalayo, wala kamoy nakita nga porma sa Ginoo. Busa pagmatngon gayod kamo 16nga dili ninyo mahugawan ang inyong kaugalingon pinaagi sa paghimo ug mga dios-dios sa bisan unsa nga porma o dagway—lalaki man o babaye, 17mananap man nga nagalakaw o nagalupad, 18o nagakamang o nagapuyo sa tubig. 19Ayaw kamo pagpadani sa pagsimba sa mga butang nga anaa sa langit—sa adlaw, bulan, ug mga bitoon. Gibutang kini sa Ginoo nga inyong Dios alang sa tanang katawhan sa tibuok kalibotan. 20Hinumdomi nga gikuha kamo sa Ginoo gikan sa Ehipto, ang dapit nga daw nagadilaab nga hurnohan, aron mahimong iyang katawhan, ug mao na kana kamo karon.
21“Nasuko ang Ginoo kanako tungod kaninyo, ug nanumpa gayod siya nga dili ako makatabok sa Jordan ug makasulod sa maayong yuta nga ginahatag kaninyo sa Ginoo nga inyong Dios ingon nga panulondon. 22Mamatay ako niining yutaa nga dili makatabok sa Jordan, apan kamo makatabok sa pagpanag-iya sa maayong yuta. 23Apan pagbantay gayod kamo nga dili ninyo malimtan ang kasabotan nga gihimo sa Ginoo nga inyong Dios kaninyo. Ayaw kamo paghimo ug mga dios-dios sa dagway sa bisan unsa nga butang, kay ginadili kini sa Ginoo nga inyong Dios. 24Ug dili siya gusto nga may simbahon kamong lain nga dios. Kay kon mosilot ang Ginoo nga inyong Dios, sama kini sa kalayo nga makaupos.
25“Sa umaabot, kon manganak na kamo ug mangapo, ug nakapuyo na sa maong yuta sa taas na nga panahon, ayaw ninyo hugawi ang inyong kaugalingon pinaagi sa paghimo ug mga dios-dios sa dagway sa bisan unsa nga butang. Daotan kini atubangan sa Ginoo nga inyong Dios ug makapasuko kini kaniya.
26“Karong adlawa himuon ko nga saksi ang langit ug ang yuta batok kaninyo. Kon dili ninyo ako tumanon, dali ra kamong mangahanaw sa yuta nga inyong panag-iyahon sa tabok sa Jordan. Mopuyo kamo didto sa mubo lang nga panahon, unya malaglag kamo sa hingpit. 27Katagon kamo sa Ginoo ngadto sa laing mga nasod, ug gamay lang ang mahibilin kaninyo didto sa mga nasod diin kamo abugon sa Ginoo. 28Ug didto magasimba kamo sa mga dios nga hinimo sa kahoy ug bato, nga dili makakita, dili makadungog, dili makakaon o makapanimaho. 29Apan kon mangita kamo didto sa Ginoo nga inyong Dios, makita ninyo siya kon pangitaon ninyo sa kinasingkasing gayod. 30Kon moabot kaninyo kini nga kalisdanan sa kaulahian, mobalik kamo sa Ginoo nga inyong Dios ug motuman kaniya. 31Kay maloloy-on ang Ginoo nga inyong Dios—dili niya kamo pasagdan o laglagon, ni kalimtan ang kasabotan nga iyang gipanumpa sa inyong mga katigulangan.
May Usa lang ka Dios
32“Susiha ang mga panghitabo gikan sa adlaw nga gibuhat sa Dios ang tawo sa kalibotan hangtod karon. Unya susiha ang tibuok kalibotan kon aduna bay katingalahang mga butang nga nahitabo nga sama niini. 33Aduna bay laing katawhan nga sama kaninyo nga nakabati sa tingog sa Dios gikan sa kalayo nga nagpabiling buhi? 34Aduna bay laing dios nga nangahas sa pagkuha sa usa ka pundok sa katawhan gikan sa usa ka nasod aron mahimong iya pinaagi sa mga pagsulay, milagro, katingalahang mga butang, gira, kahibulongang gahom, o gamhanang mga buhat? Apan mao kana ang gihimo sa Ginoo nga inyong Dios didto sa Ehipto, ug kamo mismo nakakita niini. 35Gipakita kaninyo kining mga butanga aron mahibaloan ninyo nga ang Ginoo mao ang Dios, ug wala nay lain. 36Gipadungog niya kamo sa iyang tingog gikan sa langit aron pagdisiplina kaninyo. Gipakita niya kaninyo ang iyang gamhanang kalayo dinhi sa yuta aron makapakigsulti siya kaninyo gikan sa taliwala niining kalayo. 37Ug tungod kay gihigugma niya ang inyong mga katigulangan, gipili niya kamo ug gipagawas gikan sa Ehipto pinaagi sa iyang presensya ug dakong gahom. 38Gipang-abog niya ang mga nasod nga mas gamhanan pa kay kaninyo aron sa pagdala kaninyo ngadto sa ilang yuta ug aron ihatag kini kaninyo ingon nga inyong panulondon sama sa nahitabo karon.
39“Busa timan-i ninyo karong adlawa ug itanom sa inyong kasingkasing, nga ang Ginoo mao ang Dios sa langit ug sa yuta, ug wala nay lain pang dios. 40Tumana ninyo ang iyang mga tulumanon ug mga sugo nga gihatag ko kaninyo karong adlawa aron walay daotang mahitabo kaninyo ug sa inyong mga kaliwat, ug aron magkinabuhi kamog dugay sa yuta nga ginahatag sa Ginoo nga inyong Dios kaninyo hangtod sa kahangtoran.”
Ang mga Lungsod nga Dalangpanan
41Unya nagpili si Moises ug tulo ka mga lungsod sa sidlakan sa Jordan 42aron mahimong dalangpanan sa tawo nga makapatay sa iyang isigka-tawo nga dili tinuyo ug dili niya daan nga kaaway. Makadangop siya sa usa niana nga mga lungsod ug dili siya mahilabtan. 43Mao kini ang mga lungsod: alang sa tribo ni Reuben, Bezer sa kamingawan nga anaa mahimutang sa patag ibabaw sa bukid; alang sa tribo ni Gad, Ramot sa Gilead; ug alang sa tribo ni Manase, Golan sa Basan.
44Gihatag ni Moises sa mga Israelinhon kini nga mga kasugoan, 45mga pagtulon-an, mga tulumanon, ug mga lagda sa dihang nakagawas na sila sa Ehipto 46ug nagkampo sa kapatagan duol sa Bet Peor sa sidlakan sa Jordan. Kining yutaa sakop kaniadto ni Sihon nga hari sa mga Amorihanon, nga nagapuyo sa Heshbon. Siya ug ang iyang mga tawo gipildi ni Moises ug sa mga Israelinhon sa paggawas nila gikan sa Ehipto. 47Giilog nila ni Moises ang iyang yuta ug ang yuta ni Og nga hari sa Basan. Sila ang duha ka Amorihanon nga mga hari sa sidlakan sa Jordan. 48Ang ilang mga yuta nga nailog sa mga Israelinhon nagagikan sa Aroer, nga anaa ibabaw sa Lugut sa Arnon paingon sa Bukid sa Sirion,4:48 Sirion: Mao kini sa Syriac; apan sa Hebreo, Zion. nga gitawag usab ug Hermon, 49apil ang tanang Kapatagan sa Jordan4:49 Kapatagan sa Jordan: sa Hebreo, Araba. sa sidlakan sa Suba sa Jordan hangtod sa Patay nga Dagat,4:49 Patay nga Dagat: sa Hebreo, Dagat sa Araba. sa ubos nga bahin sa Pisga.
Мојсије подсећа Израиљце да држе савез
1А сад, Израиљу, послушај заповести и уредбе које вас учим да држите, да бисте могли да живите, те да бисте могли да уђете и запоседнете земљу коју вам даје Господ, Бог ваших отаца. 2Не додајте ништа ономе што вам заповедам, нити шта одузимајте од тога, него држите заповести Господа, Бога вашег, које вам налажем.
3Својим очима сте видели шта је Господ учинио Вал-Фегору – како је Господ, Бог твој, истребио из твоје средине сваког ко је пошао за Вал-Фегором. 4А ви, који сте стали уз Господа, живи сте и данас.
5Ево, поучио сам вас о заповестима и уредбама које ми је Господ, Бог мој, заповедио да их вршите у земљи у коју улазите да је запоседнете. 6Држите их и вршите, јер ће то бити ваша мудрост и разум у очима народа. Кад буду чули за све ове уредбе, рећи ће: ’Само је овај велики народ мудар и разуман.’ 7Јер, има ли који други велики народ бога који му је толико близу као што је нама близу Господ, Бог наш, кад год га призовемо? 8Који то велики народ има тако праведне заповести и уредбе, као што је сав овај Закон који вам данас дајем?
9Само пази и добро се чувај да не заборавиш догађаје које си видео својим очима. Нека не ишчиле из твог сећања целог твог живота; шта више, поучи о њима и своју децу и своје унуке. 10Оног дана када си стајао на Хориву пред Господом, Богом својим, Господ ми је рекао: ’Окупи ми народ да чује моје речи, да науче да ме се боје докле год живе у овој земљи, и да томе науче и своју децу.’ 11Ви сте се примакли и стали у подножје горе која је бацала огањ све до самог неба, док је околину прекривао мрак и густа тама. 12Тада вам је Господ проговорио из огња. Чули сте звук речи, али нисте видели никакав лик – чули сте само глас. 13Он вам је објавио свој савез и заповедио вам да вршите десет заповести које је написао на две камене плоче. 14У оно време ми је Господ заповедио да научите заповести и уредбе, како бисте их вршили у земљи у коју улазите да је освојите.
Упозорење против идолопоклонства
15Зато се добро узмите у памет! Онога дана када вам је Господ говорио на Хориву из огња, нисте видели никакав лик, 16да се не бисте покварили, те да не бисте направили себи исклесани лик или кип у облику мушких или женских ликова, 17нити у облику стоке што је на земљи, или птица што лете по небесима, 18нити у облику гмизаваца што пузе по земљи, или риба што су у води под земљом. 19И кад погледаш на небо и видиш сунце, месец и звезде – сву војску небеску, немој да се превариш и почнеш да им се клањаш и да им служиш. Њих је Господ, Бог твој, дао за све народе под целим небом. 20А вас је Господ узео и извео вас из оне усијане пећи, Египта, да будете његов народ, његова својина, као што и јесте данас.
21Но, Господ се разгневио на мене због вас и заклео се да нећу прећи преко Јордана и ући у добру земљу који ти Господ, Бог твој даје у посед. 22И ето, ја ћу умрети у овој земљи и нећу прећи преко Јордана, а ви ћете прећи и заузети ову добру земљу. 23Пазите да не заборавите савез који је Господ, Бог ваш, склопио са вама, да не би правили себи клесане ликове било чега што вам је забранио Господ, Бог ваш. 24Јер, Господ, Бог твој, огањ је који спаљује; он је љубоморни Бог.
25А, ако добијеш синове и унуке и останете у земљи, па се покварите и начините себи свакојаке клесане ликове чинећи што је зло у очима Господа, Бога твога, те изазовете његов гнев, 26ево – позивам данас против вас небо и земљу као сведоке – бићете брзо истребљени из земље у коју идете преко Јордана да је заузмете; нећете дуго остати на њој, него ћете бити сасвим истребљени. 27Господ ће вас расејати међу народе. Од вас ће преостати тек мали број међу народима којима ће вас Господ одвести. 28Тамо ћете служити боговима које су људске руке начиниле од дрвета и камена, који не могу ни да виде ни да чују, ни да једу ни да миришу. 29Оданде ћете тражити Господа, Бога свога. Наћи ћеш га ако га потражиш свим срцем својим и свом душом својом. 30Када будеш у невољи и све те ово снађе у последњим данима, тада ћеш се окренути Господу, Богу своме, па ћеш слушати његов глас. 31Јер, Господ, Бог твој, милостиви је Бог; он те неће оставити ни уништити, нити ће заборавити савез који је под заклетвом склопио с твојим оцима.
Господ је Бог
32Стога, испитај протекла времена што су минула пре тебе, од када је Бог створио човечанство на земљи, распитај се с једног краја неба до другог: зар се икада нешто тако величанствено догодило? Зар се тако нешто чуло? 33Зар је који народ чуо да му глас Божији говори из огња, као што си ти чуо и остао жив? 34Или, зар је иједан бог покушао да оде и узме један народ за себе из другог народа казнама, знацима и чудесима, ратом, моћном руком и испруженом мишицом, те великим страхом, као што је све то Господ, Бог твој, урадио за тебе у Египту на твоје очи?
35То ти је показано да знаш да је Господ прави Бог и да осим њега нема другог. 36Огласио ти се с неба да се поучиш. На земљи ти је дозволио да видиш његов велики огањ и да чујеш његове речи из огња. 37А зато што је заволео твоје оце, изабрао је њихово потомство после њих. Тебе је, пак, извео из Египта својом великом силом, 38да истера велике народе који су бројнији од тебе, како би те увео у земљу и дао ти је у посед, као што је то данас.
39Стога, знај данас и узми к срцу да је Господ прави Бог горе на небесима и доле на земљи; другога нема. 40Држи његове законе и заповести које ти заповедам данас, да добро буде теби и твојим синовима после тебе и да проживиш дуго времена на земљи коју ти Господ, Бог твој, даје у све дане.“
Градови-уточишта
41Тада је Мојсије издвојио три града источно од Јордана, 42где сваки убица може да побегне ако случајно убије свога ближњег према коме није гајио мржњу, те тако спасе себи живот у једном од тих градова. 43А ово су градови: за Рувимово племе – Восор на пустињској висоравни, за Гадово племе – Рамот у Галаду, за Манасијино племе – Голан у Васану.
Мојсије понавља Закон
44Ово је Закон који је Мојсије изложио Израиљцима; 45ово су прописи, уредбе и правила које је Мојсије саопштио Израиљцима кад су изашли из Египта, 46с оне стране Јордана, у долини насупрот Вет-Фегора, у земљи Сихона, аморејског цара који влада у Есевону. Њега су Мојсије и Израиљци поразили кад су изашли из Египта 47и освојили његову земљу, те земљу Ога, цара васанског, двају аморејских царева који су живели с друге стране Јордана, на истоку: 48од Ароира, који се налази на обали потока Арнона до горе Сириона4,48 Сирион према Сирском тексту, а Сион, према јеврејском., то јест, Ермона, 49и сву Араву на источној страни Јордана, све до мора код Араве, под обронцима Фасге.
