Ang mga Kasugoan bahin sa Gira
1“Kon molakaw kamo sa pagpakiggira sa inyong mga kaaway, ug makita ninyo ang ilang mga kabayo, mga karwahe, ug mga sundalo nga mas daghan pa kay sa inyo, ayaw kamo kahadlok kanila, kay kauban ninyo ang Ginoo nga inyong Dios nga nagpagawas kaninyo gikan sa Ehipto. 2Sa dili pa kamo moadto sa gira motindog una ang pari sa taliwala ug moingon sa mga sundalo, 3‘Pamati kamo, O katawhan sa Israel. Ayaw kamo kahadlok sa inyong pagpakiggira karong adlawa. Pagpakaisog kamo ug ayaw kamo pagpataranta. 4Kay ang Ginoo nga inyong Dios magauban kaninyo! Makiggira siya alang kaninyo batok sa inyong mga kaaway ug padaogon niya kamo!’
5“Unya moingon ang mga opisyal sa mga sundalo, ‘Kon aduna kaninyoy bag-o lang nakapatukod ug balay ug wala pa niya kini madedikar sa Ginoo, papaulia siya kay tingalig mamatay siya sa gira ug laing tawo na hinuon ang mopadedikar sa iyang balay. 6Kon aduna kaninyoy nakatanom ug ubas ug wala pa siya makapahimulos sa bunga niini, papaulia siya kay tingalig mamatay siya sa gira ug ang ubang tawo na hinuon ang makapahimulos niini. 7Kon aduna kaninyoy kaslonon, papaulia siya kay tingalig mamatay siya sa gira ug laing tawo na hinuon ang makapangasawa sa iyang pangasaw-onon.’
8“Moingon pa gayod ang mga opisyal, ‘Kon aduna kaninyoy nahadlok o nitalaw, papaulia siya kay tingalig apil ang iyang mga kauban motalaw usab.’ 9Kon makahuman na ang mga opisyal sa pagsulti sa mga sundalo, magpili dayon sila ug mga komander nga mangulo sa mga sundalo.
10“Kon mosulong kamo sa usa ka lungsod, hatagi una ninyo sila ug kahigayonan nga makighusay kaninyo. 11Kon makighusay sila ug ablihan nila alang kaninyo ang ganghaan sa ilang lungsod, himuon ninyo silang mga ulipon. 12Kon dili sila makighusay apan makiggira hinuon kaninyo, sulonga ninyo sila. 13Kon itugyan na sila sa Ginoo nga inyong Dios kaninyo, pamatya ninyo ang tanan nilang mga lalaki. 14Apan mahimo ninyong bihagon ang mga babaye, ang mga kabataan, ug mga kahayopan, ug mahimo ninyong kuhaon ang tanang kabtangan nga anaa niana nga lungsod. Gamita ninyo kini nga mga butang nga gihatag kaninyo sa Ginoo nga inyong Dios gikan sa inyong mga kaaway. 15Himuon lang ninyo kini ngadto sa mga lungsod nga layo kaayo ug dili bahin sa yuta nga panag-iyahan ninyo. 16Apan sa mga lungsod nga ginahatag kaninyo sa Ginoo nga inyong Dios ingon nga panulondon, pamatya gayod ninyo ang tanan. 17Laglagon ninyo sa hingpit ang mga Hitihanon, ang mga Amorihanon, ang mga Canaanhon, ang mga Perisihanon, ang mga Hibihanon, ug ang mga Jebusihanon ingon nga halad sa Ginoo sumala sa iyang gisugo kaninyo. 18Kay kon dili, tudloan nila kamo sa tanang mangil-ad nga mga buhat nga ilang ginahimo sa ilang pagsimba sa ilang mga dios, ug tungod niini makasala kamo sa Ginoo nga inyong Dios. 19Kon molungtad ug dugay ang inyong pagsulong sa usa ka lungsod, ayaw ninyo pamutla ang mga kahoy. Kan-a ninyo ang mga bunga niini apan ayaw ninyo kini pamutla. Dili sila mga kaaway nga angay ninyong laglagon. 20Apan mahimo ninyong putlon ang mga kahoy kansang mga bunga dili makaon, ug gamita ninyo kini sa paghimog mga kahimanan alang sa inyong pagsulong sa lungsod hangtod nga mailog ninyo kini.
Закони о рату
1Кад кренеш у рат против својих непријатеља, и видиш коње, бојне кочије, и војску бројнију од себе, не бој их се, јер је с тобом Господ, Бог твој, који те је извео из Египта. 2Пре него што ступиш у бој, нека приступи свештеник и обрати се народу. 3Нека им каже: ’Чуј, Израиљу! Данас ступате у рат против својих непријатеља. Не клоните срцем! Не плашите се! Не бојте се! Нека вас не хвата страва од њих! 4Јер, Господ, Бог ваш, иде с вама да се бори против ваших непријатеља и да вас избави.’
5Затим нека се војни заповедници обрате народу: ’Има ли кога да је саградио нову кућу, али се није уселио у њу? Нека се врати својој кући, да не погине у рату па да се други насели у њу. 6Има ли кога да је засадио виноград, а још га није брао? И он нека се врати својој кући, да не погине у рату, и да му неко други не обере род. 7Има ли кога да се верио, али се још није оженио? Нека се врати својој кући, да не погине у рату, па да се неко други не ожени његовом вереницом.’ 8Нека војни заповедници још кажу народу: ’Има ли кога да је плашљив и малодушан? Нека се врати својој кући, да не би и његова браћа клонула срцем као он.’ 9Кад заповедници престану да говоре народу, нека поставе главаре да воде народ.
10Кад кренеш на град да га нападнеш, најпре му понуди мир. 11Ако прихвате мир и отворе градска врата, нека сав народ који се нађе у њему буде подвргнут принудном раду, па нека ти служи. 12Ако не прихвати мир, него зарати с тобом, опседни га. 13Када ти га Господ, Бог твој, преда у руке, побиј мачем све његове мушкарце. 14А жене, децу, стоку и све што се нађе у граду – сав плен – узми себи, па уживај у плену својих непријатеља које ти је предао Господ, Бог твој. 15Овако поступај са свим градовима који су веома далеко од тебе, градовима који не припадају народима који су одавде.
16Само у овим градовима, које ти Господ, Бог твој, даје у наследство, не остављај у животу живу душу. 17Само Хетите, Аморејце, Хананце, Фережане, Евејце и Јевусејце удари клетим уништењем, као што ти је Господ, Бог твој наредио, 18да вас не би научили да чините сва одвратна дела која они чине за своје богове, и да ви не бисте грешили против Господа, Бога свога.
19Кад дуго времена опседаш град, борећи се да га освојиш, не уништавај његово дрвеће секући га секиром. Не сеци га, него једи његов плод. Зар су стабла на пољу људи, па да их опседаш? 20Можеш да уништаваш и сечеш само оно дрвеће за које знаш да нису воћке. Од њих гради направе за опседање града који је у рату с тобом, док не падне.
