Gihulog si Daniel ngadto sa Bangag nga may mga Liyon
1Unya, nagpili si Haring Darius ug 120 ka mga gobernador nga modumala sa tibuok niyang gingharian. 2Kini nga mga gobernador ubos sa pagdumala sa tulo ka administrador, nga ang usa kanila mao si Daniel, aron mahapsay ang pagdumala sa hari. 3Napakita ni Daniel nga mas maayo siya kay sa uban tungod sa iyang pinasahi nga abilidad, busa naghunahuna ang hari nga padumalahon niya si Daniel sa tibuok niyang gingharian. 4Tungod niadto, ang duha niya ka kauban nga administrador ug ang mga gobernador nangita ug sayop sa pagdumala ni Daniel aron nga may ikaakusar sila batok kaniya. Apan wala gayod silay nakitang sayop nga mahimo nilang ikaakusar kaniya tungod kay kasaligan gayod si Daniel ug maayo ang iyang pagdumala. 5Busa miingon sila, “Wala gayod kitay makitang sayop nga ikaakusar kang Daniel, gawas kon may kalabotan kini sa Kasugoan sa iyang Dios.”
6Busa miadto sila sa hari ug miingon, “Malungtarong kinabuhi alang sa Mahal nga Hari! 7Kaming mga administrador, mga mayor, mga gobernador, mga magtatambag, ug mga tinugyanan sa imong gingharian nagkauyon nga hangyoon ka nga magpakanaog ug usa ka balaod nga sulod sa 30 ka adlaw walay si bisan kinsa nga mag-ampo sa bisan unsa nga dios o tawo gawas kanimo. Si bisan kinsa nga molapas niini itambog ngadto sa bangag nga may mga liyon. 8Busa, Mahal nga Hari, ipatuman kini nga balaod. Ipasulat kini ug unya pirmahi aron dili na mausab o mahimong bakwion pa sumala sa balaod sa Media ug Persia.”
9Misugot si Haring Darius ug gipirmahan niya ang maong balaod. 10Sa pagkahibalo ni Daniel nga mipirma na ang hari, mipauli siya ug miadto sa iyang kuwarto nga anaa sa taas sa balay, diin may mga abli nga bintana nga nagaatubang sa Jerusalem. Didto nagaampo siya ug nagpasalamat sa Dios nga nagaluhod, katulo sa usa ka adlaw, sumala sa iyang naandang ginahimo. 11Miadto ang mga opisyal nga nagkasabot sa pagpaniid kaniya ug nakita nila nga nagaampo siya ug nagpasalamat ngadto sa iyang Dios. 12Busa miadto sila sa hari aron isulti ang paglapas ni Daniel sa balaod. Miingon sila sa hari, “Mahal nga Hari, dili ba nga mipirma ka man sa balaod nga sulod sa 30 ka adlaw walay si bisan kinsa nga mag-ampo sa bisan unsa nga dios o tawo gawas lang gayod kanimo? Ug si bisan kinsa nga molapas niining maong balaod itambog ngadto sa bangag nga may mga liyon?” Mitubag ang hari, “Tinuod kana! Ug sumala sa balaod sa Media ug Persia dili gayod kana mahimong bakwion.”
13Miingon sila sa hari, “Angay kang masayod nga si Daniel nga usa sa mga bihag gikan sa Juda wala nanumbaling kanimo o sa imong balaod. Nagaampo siya sa iyang Dios makatulo sa usa ka adlaw.” 14Sa pagkadungog niini sa hari, naguol kaayo siya. Busa nagdesisyon siya nga tabangan si Daniel. Hangtod sa pagsalop sa adlaw, nangita siya ug paagi nga maluwas si Daniel.
15Miadto pag-usab ang mga opisyal sa hari ug miingon, “Nahibalo ka, Mahal nga Hari, nga sumala sa balaod sa Media ug Persia, ang kasugoan nga gipakanaog sa hari dili na mahimong bakwion pa.”
16Busa gipadakop sa hari si Daniel ug gipatambog ngadto sa bangag nga may mga liyon. Miingon ang hari kang Daniel, “Hinaut pa nga luwason ka sa imong Dios nga padayon mong gialagaran.”
17Unya gitakloban ug usa ka dakong bato ang bangag sa mga liyon, ug giselyohan kini sa hari sa iyang singsing ug sa singsing sa mga kadagkoan sa gingharian aron walay makaluwas kang Daniel. 18Unya mipauli ang hari sa palasyo. Wala siya mokaon niadtong gabhiona ug wala usab siya maglingaw-lingaw. Wala usab siya makatulog.
19Pagkabuntag, sa dihang kadlawon pa lang, nagdali-dali ug adto ang hari sa bangag nga may mga liyon. 20Sa pag-abot niya didto, masub-anon siyang misinggit, “Daniel, alagad sa buhi nga Dios, giluwas ka ba gikan sa mga liyon sa imong Dios nga padayon mong gialagaran?” 21Mitubag si Daniel, “Malungtarong kinabuhi alang sa Mahal nga Hari! 22Wala ako unsaa sa mga liyon tungod kay nagpadala ang akong Dios ug mga anghel aron patak-omon ang baba sa mga liyon. Gihimo kini sa Dios tungod kay nahibaloan niya nga hinlo ang akong konsensya ug wala akoy nahimong daotan batok kanimo.” 23Nalipay pag-ayo ang hari ug nimando siya nga kuhaon si Daniel gikan sa bangag. Sa dihang nakuha na si Daniel, wala gayod silay nakita nga bisan gamay lang nga samad o garas sa iyang lawas, tungod kay misalig siya sa Dios.
24Unya, nimando ang hari nga ang tanang miakusar kang Daniel itambog didto sa bangag nga may mga liyon apil ang ilang mga asawa ug mga anak. Wala pa gani sila makaabot sa ubos giataki na sila sa mga liyon ug gibali-balian ug mga bukog.
25Human niini nagsulat si Haring Darius ngadto sa tanang katawhan sa nagkalain-laing mga nasod, tribo, ug pinulongan sa kalibotan. Mao kini ang nasulat:
“Hinaut nga magmauswagon pa gayod ang inyong kahimtang.
26“Nagamando ako nga ang tanang katawhan nga sakop sa akong gingharian kinahanglan nga mahadlok ug motahod sa Dios ni Daniel.
Kay siya ang buhi nga Dios ug nagakinabuhi sa walay kataposan.
Magapadayon ang iyang paghari sa walay kataposan,
ug walay makagun-ob niini.
27Nagaluwas siya ug nagahimog mga milagro ug katingalahang mga butang didto sa langit ug dinhi sa yuta.
Giluwas niya si Daniel gikan sa mga liyon.”
28Nagmauswagon si Daniel sa panahon sa paghari ni Darius ug ni Cyrus nga Persianhon.
Завера против Данила
1Дарију се свидело да постави над царством стотину двадесет сатрапа, да буду по целом царству, 2а над њима три начелника, међу којима је био и Данило. Њима су сатрапи полагали рачун да цар не би био на губитку. 3Тај Данило је својим изузетним духом надмашивао начелнике и сатрапе, па је цар мислио да га постави над целим царством. 4Тада су начелници и сатрапи гледали да нађу неку замерку Даниловој управи над царством, али нису могли да му нађу ни замерку ни грешку, јер је био поуздан. Тако нису могли да пронађу на њему ни немара ни грешке.
5Тада су ти људи рекли: „Нећемо наћи на Данилу никакву замерку, осим ако не нађемо нешто против њега у вези са законом његовог Бога.“ 6Тако су се ти начелници и сатрапи сјатили пред царем и рекли му: „О, царе Дарије, жив био довека! 7Договорили су се сви начелници царства, управитељи, сатрапи, саветници и намесници, да цар изда наредбу и забрану: свако ко упути молбу неком богу или човеку у року од тридесет дана осим теби, царе, нека буде бачен у лављу јаму. 8Сада, царе, издај забрану и потпиши је, пошто се тако, по неопозивом закону Међана и Персијанаца, не може променити.“ 9Тако је цар Дарије потписао писмо са забраном.
10Кад је Данило чуо да је наредба била написана, отишао је својој кући, где су прозори његове горње собе били отворени према Јерусалиму. Ту се он три пута дневно спуштао на колена, молећи и хвалећи Бога, као што је увек радио. 11Тада су ти људи банули и затекли Данила како се моли и призива свог Бога. 12Затим су приступили цару и споменули му царску забрану: „О, царе, зар ниси потписао забрану према којој ће свако ко упути молбу неком богу или човеку у року од тридесет дана, осим теби, бити бачен у лављу јаму?“
Цар одговори: „Заповест остаје на снази према закону Међана и Персијанаца, те се не може опозвати.“
13Они одговоре цару: „Данило, један од изгнаника из Јуде, не мари за тебе, о, царе, ни за твоју забрану коју си потписао; он се три пута дневно моли своме Богу.“ 14Кад је цар то чуо, веома се узнемирио. Био је решен да спасе Данила, па је све до заласка сунца свим силама настојао да га избави.
15Али они људи навалише на цара, говорећи: „Знај, царе, да се према закону Међана и Персијанаца, ниједна забрана или наредба коју цар изда, не може променити.“
16Тада је цар наредио да доведу Данила и да га баце у лављу јаму. Цар рече Данилу: „Нека те избави Бог твој коме непрестано служиш.“
17Затим су донели камен и ставили га на отвор јаме, а цар га је запечатио својим печатним прстеном и печатним прстеном својих великаша, да се ништа за Данила не би могло променити. 18Цар се вратио у свој двор. Ноћ је провео без јела, и није дао да му доведу суложнице. Сан му није долазио на очи.
19У сам освит зоре, цар устане и ужурбано оде до лавље јаме. 20Кад је пришао јами, позвао је Данила жалосним гласом. Цар рече Данилу: „Данило, слуго Бога живога, да ли је Бог, коме непрестано служиш, могао да те избави од лавова?“
21Данило одговори: „О, царе, жив био довека! 22Мој Бог је послао свог анђела, који је затворио чељусти лавовима, те ми нису наудили, зато што сам се нашао невиним пред њим. Ни теби, царе, нисам ништа скривио.“
23Цар се због тога веома обрадовао, па је наредио да извуку Данила из јаме. Кад су извукли Данила из јаме, није се на њему нашла ниједна рана, јер се поуздао у Бога.
24Тада је цар наредио да доведу оне људе што су злонамерно оптужили Данила, и баце их у лављу јаму, заједно са њиховим женама и њиховом децом. И још нису ни дошли на дно јаме, кад су их лавови зграбили и смрскали им све кости.
25Затим је цар Дарије написао писмо свим народима, племенима и језицима, који живе по свој земљи:
„Нека вам се умножи благостање!
26Издајем наредбу: нека се сви људи по свим областима мога царства боје и дрхћу пред Даниловим Богом.
Он је живи Бог,
који остаје довека!
Његово се царство неће распасти,
и његова се власт неће окончати!
27Он избавља и ослобађа,
чини знакове и чуда
на небу и на земљи;
он је избавио Данила
из лављих канџи.“
28Данило је напредовао током владавине Дарија и владавине Кира Персијанца.
