Mibalik si Absalom sa Jerusalem
1Nahibaloan ni Joab nga anak ni Zeruya nga gimingaw si Haring David kang Absalom. 2Busa nagsugo siyag usa ka tawo nga magkuha ug usa ka maalamon nga babaye gikan sa Tekoa. Pag-abot sa babaye, miingon si Joab kaniya, “Pagpakaaron-ingnon nga nagabangotan ka alang sa patay. Pagsul-ob ug bisti nga ginasul-ob sa nagabangotan. Ayaw pagpaguwapa, kondili, pagpakaaron-ingnon nga usa ka babayeng nagabangotan alang sa patay sulod sa taas na nga panahon. 3Unya adto sa hari ug isulti kaniya kining isulti ko kanimo.” Unya gitudloan ni Joab ang babaye kon unsay iyang isulti ngadto sa hari.
4Pag-abot sa babaye didto sa hari, miyukbo siya agig pagtahod sa hari. Ug miingon, “Tabangi ako, Mahal nga Hari!” 5Nangutana ang hari kaniya, “Unsa may imong problema?” Mitubag siya, “Usa ako ka balo, 6ug may duha ka anak nga lalaki. Usa niana ka adlaw nagaaway silang duha sa uma, ug tungod kay wala didtoy makaulang kanila, namatay ang usa kanila. 7Unya, miadto kanako ang tanan kong mga paryente ug miingon, ‘Itugyan kanamo ang imong anak, kay amo siyang patyon tungod kay iyang gipatay ang iyang igsoon. Dili siya angay nga manunod sa kabtangan sa iyang amahan.’ Kon himuon nila kini, mawala ang nahibilin kong anak nga mao na lang ang akong gilaoman nga motabang kanako, ug mawala na ang ngalan sa akong bana niining kalibotana.”
8Giingnan sa hari ang babaye, “Pauli kay ako na ang bahala. Maghatag akog mando nga dili nila unsaon ang imong anak.” 9Miingon ang babaye, “Mahal nga hari, kon may moreklamo sa pagtabang mo kanako, ako ug ang akong pamilya ang manubag ug dili ikaw.” 10Mitubag ang hari, “Kon adunay moreklamo kanimo, dad-a siya kanako, ug panigurohon ko nga dili na siya manghilabot kanimo pag-usab.” 11Unya miingon ang babaye, “Mahal nga Hari, kon mahimo panumpa sa Ginoo nga imong Dios nga dili mo tugotan nga may manimalos sa akong anak aron dili siya mapatay ug dili na mosamot pa ang kagubot.” Mitubag si Haring David, “Ipanumpa ko sa buhi nga Ginoo, nga dili gayod maunsa ang imong anak.14:11 dili gayod maunsa ang imong anak: sa literal, walay bisan usa ka lugas sa buhok sa imong anak nga mahulog sa yuta.”
12Unya miingon ang babaye, “Mahal nga Hari, pwede ba nga may isulti pa ako kanimo?” Mitubag ang hari, “Sige, unsa kana?” 13Miingon ang babaye, “Wala ka kaha makasala sa katawhan sa Dios niining imong gisulti kanako? Sa imong gisulti, gihukman mo nga sad-an ang imong kaugalingon kay wala nimo pabalika ang imong anak nga giabog. 14Mamatay kitang tanan; mahisama kita sa tubig nga nayabo sa yuta nga dili na matigom pag-usab. Apan dili lang basta-basta nga kuhaon sa Ginoo ang kinabuhi sa tawo; nagatinguha pa gani hinuon siya nga mahibalik kaniya ang iyang mga tawo nga nahilayo kaniya.
15“Mahal nga Hari, mianhi ako dinhi sa pagsugilon sa akong problema tungod kay nahadlok ako sa mga tawo. Miingon ako sa akong kaugalingon nga makigsulti ako kanimo kay basin na lang ug himuon mo ang akong ihangyo kanimo 16nga luwason mo ako ug ang akong anak gikan sa mga tawo nga nagatinguha nga mawagtang kami sa yuta nga gihatag sa Dios kanamo. 17Unya ang imong hukom nakahatag kanakog kalinaw. Kay sama ikaw sa anghel sa Dios nga nasayod kon unsa ang maayo ug daotan. Hinaut pa nga ubanan ka sa Ginoo nga imong Dios.”
18Unya miingon ang hari sa babaye, “Palihog, suginli ako sa tinuod bahin sa akong ipangutana kanimo.” Mitubag ang babaye, “Sige, Mahal nga Hari.” 19Nangutana ang hari, “Si Joab ba ang nagtudlo kanimo niini?”
Mitubag ang babaye, “Dili gayod ako makalimod kanimo, Mahal nga Hari. Oo, si Joab nga imong alagad ang nagsugo kanako sa paghimo niini ug siya ang nagtudlo kon unsa ang akong isulti. 20Gihimo niya kini aron mahibalik ang maayo ninyong relasyon ni Absalom. Apan nasabtan mo kini, Mahal nga Hari, kay sama ikaw sa anghel sa Dios—nasayod ka sa tanang nagakahitabo sa atong nasod.”
21Busa gipatawag sa hari si Joab ug giingnan, “Sige, lakaw ug dad-a dinhi ug balik ang batan-ong si Absalom.” 22Unya miyukbo si Joab sa pagtahod sa hari ug miingon, “Hinaut nga panalanginan ka sa Ginoo, Mahal nga Hari. Karon nasayod na ako nga nalipay ka kanako tungod kay gituman mo ang akong hangyo.” 23Unya milakaw si Joab sa Geshur ug gidala pagbalik si Absalom sa Jerusalem. 24Apan nagmando ang hari, “Papaulia ninyo siya sa iyang balay; dili ko siya gusto nga makita dinhi sa palasyo.” Busa mipauli si Absalom sa iyang kaugalingong balay ug wala siya magpakita sa hari.
25Walay makatupong sa kaguwapo ni Absalom sa tibuok Israel, busa ginadayeg gayod siya sa tanan. Wala gayod siyay deperensya gikan sa ulo hangtod sa lapalapa. 26Kausa lang siya magpaalot matag tuig, ug nagapaalot lang siya tungod kay bug-atan siya sa iyang buhok. Kon timbangon ang iyang buhok, motimbang kinig duha ka kilo, basi sa timbangan nga ginagamit sa hari. 27Si Absalom may tulo ka mga anak nga lalaki ug usa ka babaye. Ang ngalan sa babaye si Tamar, ug guwapa kaayo siya. 28Nagpuyo si Absalom sa Jerusalem sulod sa duha ka tuig nga wala gayod niya makita ang hari.
29Usa ka higayon, gipatawag ni Absalom si Joab sa paghangyo kaniya nga makigsulti sa hari alang kaniya. Apan wala si Joab moadto. Busa gipatawag niya pag-usab si Joab, apan wala gihapon kini moadto. 30Unya miingon si Absalom sa iyang mga sulugoon, “Sunoga ninyo ang uma ni Joab nga gitamnan ug barley. Anaa kini tapad sa akong uma.” Busa gisunog nila ang uma ni Joab.
31Miadto si Joab kang Absalom ug miingon kaniya, “Nganong gisunog sa imong mga sulugoon ang akong uma?” 32Mitubag si Absalom, “Tungod kay wala ka moanhi dinhi sa dihang gipatawag ko ikaw. Gusto ko unta nga moadto ka sa hari sa pagpangutana kaniya kon nganong gipakuha niya ako sa Geshur. Mas maayo pa nga nagpabilin na lang ako didto. Karon, gusto ko nga makita ang hari. Kon nakasala ako, mahimo niya akong ipapatay.”
33Busa miadto si Joab sa hari, ug gisulti niya ang giingon ni Absalom. Unya gipatawag sa hari si Absalom, ug pag-abot niya, miyukbo siya sa pagtahod sa hari. Unya gihalokan siya sa hari.
Авесалом се враћа у Јерусалим
1Али Јоав, син Серујин, је знао да је царево срце наклоњено Авесалому. 2Стога је Јоав послао да му доведу једну мудру жену из Текује. Он јој рече: „Претварај се да си у жалости: обуци се у жалбену одећу и не мажи се мирисним уљем, као жена која многе дане жали за покојником. 3Потом иди цару и реци му ове речи.“ Јоав јој је рекао шта да каже.
4Кад је жена из Текује дошла цару, пала је ничице на земљу, поклонила се и рекла: „Помагај, царе!“
5Цар јој рече: „Шта те мучи?“
Она одговори: „Ја сам удовица; муж ми је умро. 6Твоја је слушкиња имала два сина. Њих двојица су се потукли у пољу, а није било никог да их растави. Један је ударио другог и убио га. 7Тада се цела породица дигла на твоју слушкињу, говорећи: ’Дај тог братоубицу да га погубимо ради живота који је одузео своме брату! Истребимо га иако је наследник!’ Међутим, тако ће ми угасити једину жеравицу која ми је остала, те се моме мужу неће сачувати ни име ни потомство на земљи.“
8Цар рече жени: „Иди кући, а ја ћу издати наредбу у твоју корист.“
9Жена из Текује рече на то цару: „Господару мој, царе, нека кривица падне на мене и на дом мога оца; а цар и његов престо су недужни.“
10Цар рече: „Ако ти неко запрети, ти га доведи мени; тај те више неће узнемиравати.“
11А она рече: „Нека цар то спомене Господу, твоме Богу, да крвни осветник не учини још горе зло, те затре мог сина.“
Он рече: „Живога ми Господа, твоме сину неће пасти ни длака с главе!“
12Тада жена рече: „Дозволи да твоја слушкиња каже још нешто моме господару, цару.“
Он јој рече: „Реци.“
13Она рече: „Зашто си наумио да урадиш исту ствар против народа Божијег? Доносећи овакву одлуку, цар осуђује самог себе, пошто не враћа онога кога је изгнао. 14Јер, ми морамо умрети; ми смо као вода кад се проспе на земљу, те се не може скупити. Но, Бог не узима живот, већ је изнашао начине да изгнани не остане у изгнанству.
15Ја сам, стога, дошла да кажем ово цару, своме господару, јер ме је народ уплашио. А твоја слушкиња је помислила: ’Обратићу се цару; можда ће цар учинити што његова слушкиња тражи. 16Наиме, цар ће чути, па ће избавити своју слушкињу из руку човека који хоће да истреби мене и мог сина с наследства Божијег.’
17Мислила је твоја слушкиња: ’Реч мога господара, цара, ће ме умирити, јер је мој господар, цар, као Анђео Господњи, који разликује добро од зла. Нека Господ, Бог твој, буде с тобом.’“
18Тада цар одговори жени: „Немој затајити од мене ништа што ћу те питати.“
Она одговори: „Нека мој господар говори.“
19Цар упита: „Да ли су Јоавови прсти заједно с тобом у целој овој ствари?“
Она одговори: „Живота ми твога, господару мој, царе, све је онако како је мој господар, цар, рекао; од тога се не може ни лево ни десно. Јесте, твој слуга Јоав ми је то заповедио; он ми је рекао да кажем све ове речи. 20Твој слуга Јоав је то учинио да би приказао ствар с друге стране, али мој господар је мудар као Анђео Божији, па зна све што се дешава у земљи.“
21Тада цар рече Јоаву: „Ево, урадићу то. Иди и доведи младића Авесалома.“
22На то је Јоав пао ничице на земљу, поклонио се и благословио цара, говорећи: „Данас твој слуга зна да сам нашао благонаклоност пред тобом, господару мој, царе, јер је цар учинио што је његов слуга тражио.“
23Јоав је, затим, устао и отишао у Гесур, па је довео Авесалома у Јерусалим. 24Међутим, цар рече: „Нека се врати у своју кућу, али преда мном нека се не појављује.“ Тако се Авесалом вратио у своју кућу, али пред царем се није појављивао.
25А у целом Израиљу није било човека кога су више хвалили због његове лепоте од Авесалома. На њему није било мане од темена до пете. 26Он је шишао своју косу на крају године, јер му је била тешка. Коса му је била тешка две стотине шекела14,26 Око 2 kg. царске мере.
27А Авесалом је имао три сина и једну ћерку, по имену Тамара, која је била веома лепа жена. 28Авесалом је живео у Јерусалиму две године а да се није појавио пред царем.
29Тада је Авесалом послао по Јоава, да би га послао цару, али он није хтео да дође к њему. Послао је по њега и други пут, али овај опет није хтео да дође. 30Авесалом рече својим слугама: „Јоавово поље је поред мога, а јечам је још на њему. Идите и запалите га!“ Тако Авесаломове слуге запале поље.
31Тада се Јоав диже и дође Авесалому у кућу, па му рече: „Зашто су твоје слуге запалиле моје поље?“
32Авесалом одговори Јоаву: „Ето, ја сам ти послао поруку: дођи овамо да те пошаљем к цару да кажеш: ’Зашто сам се вратио из Гесура? Било би ми боље да сам остао тамо!’ Зато ми допусти да видим цара, па ако сам крив за нешто, нека ме погуби!“
33Јоав оде цару и јави му, те цар позва Авесалома. Кад је дошао цару, поклонио се лицем до земље пред њим, а цар је пољубио Авесалома.
