Gisulong ni Jonatan ang mga Filistihanon
1Usa ka adlaw, miingon si Jonatan sa batan-ong lalaki nga tigdala sa iyang armas, “Dali, moadto kita sa bantayanan sa mga Filistihanon aron sa pagpaniid.” Apan wala siya mananghid sa iyang amahan.
2Niadtong higayona si Saul didto sa ilalom sa kahoy nga pomegranata sa Migron, nga dili halayo sa Gibea. Kauban niya ang 600 niya ka mga tawo. 3Didto usab si Ahia nga pari, ug nagsul-ob kini ug efod. Si Ahia anak ni Ahitub, nga igsoon ni Icabod. Si Ahitub anak ni Finehas. Si Finehas anak ni Eli nga pari sa Ginoo sa Shilo kaniadto. Walay nasayod nga milakaw si Jonatan.
4Sa isigka-kilid sa agianan nga maagian ni Jonatan paingon sa bantayanan sa mga Filistihanon, may duha ka pangpang; ang usa gitawag ug Boses ug ang usa gitawag ug Sene. 5Ang usa nga anaa sa amihan nagaatubang sa Mikmas, ug ang usa nga anaa sa habagatan nagaatubang sa Geba.
6Miingon si Jonatan ngadto sa tigdala sa iyang armas, “Dali, adtoon na nato ang bantayanan sa mga tawong wala nakaila sa Dios.14:6 mga tawong wala nakaila sa Dios: sa literal, mga wala matuli. Basig tabangan kita sa Ginoo, kay walay makababag kaniya sa pagpadaog kanato, bisan daghan man kita o gamay lang.” 7Miingon ang tigdala sa iyang armas, “Himoa ang imong gusto; kauban mo ako bisan unsa ang mahitabo.”
8Miingon si Jonatan, “Dali, moadto na kita kanila ug magpakita. 9Kon moingon sila nga sila ang molugsong dinhi kanato aron makig-away, dili na kita motungas, hulaton na lang nato sila. 10Apan kon moingon sila nga kita ang motungas, motungas kita, kay mao kana ang timailhan nga ipapildi gayod sila sa Ginoo kanato.”
11Busa nagpakita silang duha didto sa bantayanan sa mga Filistihanon. Gibiaybiay sila sa mga Filistihanon nga nagkanayon, “Tan-awa ninyo ang mga Hebreo! Nanggawas na sila gikan sa ilang gitagoan nga mga bangag.” 12Unya gisinggitan nila si Jonatan ug ang tigdala sa iyang armas, “Tungas kamo dinhi kanamo, kay tudloan namo kamo ug leksyon!” Busa miingon si Jonatan sa tigdala sa iyang armas, “Sunod kanako! Kay gitugyan na sila sa Ginoo ngadto sa Israel.”
13Mitungas si Jonatan, ug misunod ang tigdala sa iyang armas. Gipamatay ni Jonatan ang mga Filistihanon, ug mao usab ang gihimo sa iyang tigdala ug armas. 14Niining ilang unang pagsulong, nakapatay silag 20 ka mga Filistihanon sa dapit nga mga tunga sa ektarya ang gidak-on. 15Nahadlok pag-ayo ang mga Filistihanon—kadtong anaa sa kampo, sa uma, sa bantayanan, ug apil na ang mga nanulong. Unya milinog, ug misamot pa gayod ang ilang kahadlok.14:15 misamot pa gayod ang ilang kahadlok: o, gipahadlok sila sa Dios.
16Didto sa Gibea, nga sakop sa Benjamin, nakita sa mga bantay ni Saul nga ang mga sundalong Filistihanon nagkaguliyang ug nagaiyahay pagpanagan. 17Miingon si Saul sa iyang mga tawo, “Tigoma ninyo ang mga sundalo ug tan-awa kon kinsa ang wala dinhi.” Ug nadiskobrehan nila nga wala si Jonatan ug ang tigdala sa iyang armas.
18Miingon si Saul kang Ahia, “Dad-a dinhi ang Kahon sa Dios.” (Niadtong higayona ang Kahon sa Dios didto sa mga Israelinhon.)14:18 Dad-a dinhi ang Kahon… sa mga Israelinhon: Mao kini sa Hebreo. Sa ubang mga kopya sa Septuagint, Dad-a dinhi ang panapton nga ginagamit sa pagpangutana sa Ginoo. (Niadtong panahona ginasul-ob ni Ahia kini nga panapton sa atubangan sa mga Israelinhon.) 19Samtang nakigsulti si Saul sa pari, misamot pa gayod ang kasaba didto sa kampo sa mga Filistihanon. Busa miingon si Saul sa pari, “Ayaw na lang pagpangutana sa Dios.” 20Unya nagtigom si Saul ug ang iyang mga tawo ug nanglakaw aron sa pagpakiggira. Nakita nila ang mga Filistihanon nga nagkaguliyang ug nagaunay pagpinatyanay. 21Ang mga Hebreo nga midapig ug miuban sa mga Filistihanon midapig na kang Saul ug kang Jonatan ug sa uban pang mga Israelinhon. 22Sa dihang nabalitaan niadtong mga Israelinhon nga nanago sa kabungtoran sa Efraim nga nangikyas ang mga Filistihanon, midasdas usab sila sa paggukod sa mga Filistihanon. 23Milapas pa sa Bet Aven ang gira. Ug niadtong higayona, gipadaog sa Ginoo ang mga Israelinhon.
Gipanghimaraot ni Saul ang mga Sundalo nga Mikaon
24Niadtong adlawa, naluya ang mga Israelinhon sa kagutom kay nanumpa si Saul nga nagaingon, “Tinunglo ang si bisan kinsa nga mokaon sa dili pa mogabii, sa dili pa ako makapanimalos batok sa akong mga kaaway.” Busa wala gayoy mikaon kanila. 25-26Karon miadto ang tanang mga sundalo sa kakahoyan, ug may nakita silang dugos nga nagatulo sa yuta. Apan wala gayoy mikaon kanila tungod kay nahadlok sila sa tunglo.
27Apan wala makadungog si Jonatan sa gipanumpa sa iyang amahan nga angay tumanon sa mga tawo. Busa gituslob niya ang tumoy sa iyang baston sa dugos ug mikaon siya, ug miarang-arang ang iyang pamati. 28Gisultihan siya sa usa sa mga sundalo, “Dili kita mahimong mokaon kay nanumpa ang imong amahan nga tunglohon si bisan kinsa nga mokaon karong adlawa. Mao gani nga naluya ang mga tawo.” 29Miingon si Jonatan, “Dili maayo ang gihimo sa akong amahan sa atong nasod. Tan-awa, dili ba maayo kaayo ang akong pamati sa dihang nakatilaw ako sa bisan gamay lang nga dugos? 30Kon mikaon pa kita sa atong nakuha gikan sa atong mga kaaway, mas daghan pa gayod tingali nga mga Filistihanon ang atong napatay.”
31Niadtong adlawa, human mapildi sa mga Israelinhon ang mga Filistihanon gikan sa Mikmas hangtod sa Ayalon, gikapoy ug gigutom kaayo sila. 32Busa nanggiilog sila sa ilang nailog nga mga karnero ug mga baka, ug giihaw nila kini didto mismo, ug gikaon ang karne nga may dugo pa. 33May usa nga nakasulti kang Saul, “Tan-awa, nagpakasala ang mga tawo sa Ginoo pinaagi sa pagkaon sa karne nga may dugo pa.” Miingon si Saul, “Mga traidor! Pagligid ug dakong bato dinhi kanako. 34Unya pangadto kamo sa mga tawo ug ingna silang tanan nga magdala ug mga baka, karnero, ug kanding, ug dinhi nila ihawon ug kaonon. Ingna usab sila nga dili sila magpakasala sa Ginoo pinaagi sa pagkaon sa karne nga may dugo pa.” Busa niadtong gabhiona nagdala ang matag usa ug baka didto kang Saul ug giihaw kini. 35Unya naghimo si Saul ug halaran alang sa Ginoo. Mao kadto ang unang halaran nga iyang gihimo.
36Miingon si Saul, “Sulongon nato karong gabhiona ang mga Filistihanon. Kuhaon nato ang ilang mga kabtangan ug pamatyon nato silang tanan hangtod sa buntag.” Mitubag ang mga tawo, “Himoa kon unsa ang maayo alang kanimo.” Apan miingon ang pari, “Pangutan-on una nato ang Dios mahitungod niini.” 37Busa nangutana si Saul sa Dios, “Sulongon ba namo ang mga Filistihanon? Ipapildi mo ba sila kanamo?” Apan wala motubag ang Dios niadtong adlawa. 38Busa miingon si Saul sa mga pangulo sa katawhan sa Israel, “Dali kamo dinhi, ug magpakisayod kita kon unsa ang sala nga atong nahimo niining adlawa. 39Ipanumpa ko sa buhi nga Ginoo nga nagaluwas sa mga Israelinhon, nga ang nakasala patyon gayod, bisan ug si Jonatan pa nga akong anak.” Apan wala gayoy mitubag.
40Unya miingon si Saul sa tanang mga Israelinhon, “Tindog kamo diha, ug ako ug ang akong anak nga si Jonatan motindog dinhi.” Ug misugot ang mga tawo. 41Unya nagaampo si Saul, “Ginoo, Dios sa Israel, ipahibalo kanamo kon kinsa ang nakasala.” Ug pinaagi sa pagripa, si Jonatan ug si Saul ang naripahan ug dili ang mga tawo. 42Unya miingon si Saul, “Ripaha kon kinsa kanamo ni Jonatan ang nakasala.” Ug ang naripahan mao si Jonatan. 43Unya nangutana si Saul kang Jonatan, “Unsa ang imong gihimo?” Mitubag si Jonatan, “Gituslob ko ang tumoy sa akong baston sa dugos ug mikaon ako ug gamay. Angay ba gayod ako nga patyon?” 44Mitubag si Saul, “Oo! Ug kon dili ko ikaw ipapatay, hinaut pa nga silotan ako sa Dios sa hilabihan.” 45Apan miingon ang mga tawo kang Saul, “Si Jonatan ang nagpadaog kanato, ug karon ato siyang patyon? Dili mahimo! Manaad kami sa buhi nga Ginoo nga dili gayod siya maunsa,14:45 dili gayod siya maunsa: sa literal, walay bisan usa sa iyang buhok nga mahulog sa yuta. kay ang Dios ang nagtabang kaniya sa gihimo niya karong adlawa.” Busa wala patya si Jonatan, kay giluwas siya sa mga tawo. 46Unya giundangan ni Saul ang paggukod sa mga Filistihanon, ug mibalik ang mga Filistihanon sa ilang dapit.
47Sa panahon nga naghari si Saul sa Israel, nakiggira siya sa ilang mga kaaway sa palibot. Ang iyang mga kaaway mao ang mga taga-Moab, mga taga-Ammon, mga taga-Edom, ang mga hari sa Zoba, ug ang mga Filistihanon. Bisag kinsa ang iyang ikaaway mapildi niya. 48Nakig-away siya nga maisogon, ug napildi niya ang mga Amalekanhon. Niining paagiha giluwas niya ang mga Israelinhon sa tanang misulong kanila ug miilog sa ilang mga kabtangan.
Ang Pamilya ni Saul
49Ang mga anak nga lalaki ni Saul mao si Jonatan, si Ishvi, ug si Malkishua. Ang iyang mga anak nga babaye mao si Merab, ang magulang, ug si Mical, ang manghod. 50Ang asawa ni Saul mao si Ahinoam, nga anak ni Ahimaaz. Ang komander sa iyang mga sundalo mao ang iyang ig-agaw nga si Abner, nga anak sa iyang uyoan nga si Ner. 51Ang amahan ni Saul nga si Kish ug ang amahan ni Abner nga si Ner mga anak ni Abiel.
52Grabe ang gira sa mga Israelinhon tali sa mga Filistihanon sa tibuok kinabuhi ni Saul. Kon may makita si Saul nga maisog ug kusgan nga tawo, himuon dayon niya kining sundalo.
Јонатанов подвиг
1Једног дана, Саулов син Јонатан рече своме слузи, који је носио његово оружје: „Хајде да пређемо до филистејског војног табора на другој страни.“ Свога оца није обавестио о томе.
2Саул је боравио у околини Гаваје, испод наровог дрвета, код Мигрона. С њим је било око шест стотина људи. 3Ефод14,3 Ефод је био предмет који се користио за сазнавање Божије воље. На другим местима означава део свештеничке одеће. је у то време носио Ахија, син Ахитува, брата Ихавода, сина Финеса, сина Илија, свештеника Господњег у Силому. Народ није знао да је Јонатан отишао.
4А кланац, који је Јонатан гледао да пређе како би дошао до филистејског војног табора, налазио се између две стрме литице. Једна се звала Восес а друга Сене. 5Једна је литица стајала на северу, насупрот Михмаса, а друга, на југу, насупрот Гаваје.
6Јонатан рече своме слузи који му је носио оружје: „Хајде да пређемо ка војном табору оних необрезаних. Можда ће Господ учинити нешто за нас, јер ништа не спречава Господа да избави, било много људи или мало.“
7Његов штитоноша му одговори: „Чини што год ти је у срцу. Моје је срце једно с твојим.“
8Јонатан рече: „Ево, прећи ћемо к тим људима, па ћемо им се показати. 9Ако нам кажу: ’Стојте док не дођемо до вас’, остаћемо где јесмо, и нећемо се пењати к њима. 10А ако нам кажу: ’Успните се к нама’, онда ћемо се успети, јер их је Господ предао у наше руке. То ће нам бити знак.“
11Кад су се њих двојица показала филистејском војном табору, Филистејци рекоше: „Гле, Јевреји излазе из рупа у које су се посакривали!“ 12Људи из војног табора рекоше Јонатану и његовом штитоноши: „Попните се к нама да вас научимо чему.“
Јонатан рече своме штитоноши: „Пењи се за мном, јер их је Господ предао у Израиљеве руке!“
13Јонатан се пењао служећи се рукама и ногама, а његов штитоноша за њим. Филистејци су падали пред Јонатаном, а његов штитоноша их је убијао за њим. 14То је био први напад када су Јонатан и његов штитоноша побили двадесетак људи на пољу од око пола јутра.
Пораз Филистејаца
15Тада је страх обузео табор на пољу; страва је спопала сав народ у војном табору и чету пљачкаша. Земља се потресла, те је завладала пометња од Бога.
16Саулови осматрачи из Гаваје Венијаминове су видели да се војска распршила на све стране. 17Тада Саул рече народу с њим: „Постројте се и видите ко је отишао од нас.“ Кад су се постројили, није било Јонатана и његовог штитоноше.
18Саул рече Ахији: „Донеси Ковчег Господњи.“ Наиме, Ковчег Господњи је тог дана био с народом израиљским. 19Док је Саул разговарао са свештеником, метеж у филистејском табору бивао је све већи. Саул рече свештенику: „Повуци руку!“
20Саул и сав народ с њим кликнуше и ступише у бој. А тамо, Филистејци окренули мачеве једни на друге. Пометња је била веома велика. 21Па и они Јевреји који су раније били на страни Филистејаца, и који су отишли у њихов табор, окренули су се од њих и придружили се Израиљцима, који су били са Саулом и Јонатаном. 22Кад су сви они Израиљци што су се посакривали у Јефремовој гори чули да су се Филистејци дали у бег, нагрнули су за њима у бој.
23Тог је дана Господ избавио Израиља, а битка се раширила све до преко Вет-Авена.
Саулова неразумна заклетва
24Израиљци су били исцрпљени тог дана, јер је Саул заклео народ рекавши: „Проклет био човек који окуси хране до увече, док се не осветим својим непријатељима!“ Тако сав народ није окусио хране.
25Кад је народ дошао у шуму, било је пчелињег саћа на површини земље. 26Ступивши у шуму, народ је видео да мед тече, али нико није принео руку устима, јер се народ плашио заклетве. 27Јонатан није чуо кад је његов отац заклео народ, па је принео врх штапа који му је био у руци и замочио га у саће, а затим принео руку устима; очи су му се одмах засветлеле.
28Један човек му рече: „Твој је отац строго заклео народ рекавши: ’Нека је проклет човек који окуси хране данас.’ А народ је био изморен.“
29Јонатан му одговори: „Мој отац гура земљу у пропаст. Погледајте како су ми се очи засветлеле чим сам окусио мало овог меда. 30Да је народ слободно јео од плена који је затекао код својих непријатеља, не би ли пораз Филистејаца био још већи?“
31Тог су дана тукли Филистејце од Михмаса до Ајалона, па се народ веома изморио. 32Тада се народ бацио на плен. Нахватали су ситну стоку, говеда и телад, клали их на земљи, и јели их с крвљу. 33То су јавили Саулу: „Ено, народ греши против Господа једући месо с крвљу.“
Саул рече: „Изневерили сте се Господу. Доваљајте ми овамо велики камен.“ 34Затим је рекао: „Разиђите се међу народ и реците им: ’Нека ми свако доведе свога вола или овцу. Овде ћете их клати и јести. Немојте грешити против Господа једући крв.’“
Те ноћи му је свако од народа довео свога вола, па су тамо клали и јели.
35Тада је Саул саградио жртвеник Господу. То је био први жртвеник који је саградио Господу.
36Саул рече: „Сиђимо ноћас у потеру за Филистејцима, да их оробимо док не сване јутро. Нећемо поштедети ни једног од њих.“
Они му одговорише: „Ради што ти се чини добро.“
Свештеник му рече: „Приступимо Богу.“
37Саул је питао Бога: „Да се спустим у потеру за Филистејцима? Хоћеш ли их предати у руке Израиљу?“ Али онога дана му није одговорио.
38Тада Саул рече: „Приступите овамо сви народни главари! Дознајте и видите како је овај данашњи грех био почињен! 39Јер тако ми живога Господа, који избавља Израиља, ако се кривица нађе и на мом сину Јонатану, биће свакако погубљен!“ Али нико му из свега народа није одговорио.
40Саул рече целом Израиљу: „Ви станите на једну страну, а ја и мој син Јонатан стаћемо на другу страну.“
Народ одговори Саулу: „Ради што ти се чини добро.“
41Тада се Саул обратио Господу: „Боже Израиљев, покажи по правди!“ Жреб је пао на Јонатана и Саула, а народ је изашао невин.
42Саул рече: „Баците жреб између мене и мога сина Јонатана!“ Жреб паде на Јонатана.
43Саул рече Јонатану: „Реци ми шта си урадио.“
Јонатан му исприча: „Ја сам само окусио мало меда крајем штапа који ми је био у руци. Ево ме, спреман сам да умрем.“
44Саул рече: „Нека ми тако учини Господ, и још више, ако данас заиста не умреш, Јонатане!“
45Тада је народ рекао Саулу: „Зар да умре Јонатан који је учинио ово велико избављење у Израиљу? Далеко било! Тако жив био Господ, ниједна влас неће пасти с његове главе на земљу, јер он је данас учинио ово дело уз Божију помоћ!“ Тако је народ избавио Јонатана, те није погинуо.
46Саул је престао да гони Филистејце, а Филистејци су се вратили у своја места.
47Кад је Саул учврстио царевање над Израиљем, заратио је против свих својих непријатеља унаоколо: против Моава, против потомака Амонових, против Едома, против царева совских, и против Филистејаца. Где год би се окренуо, побеђивао би. 48Одликовао се јунаштвом; поразио је Амаличане, и избавио Израиља из руку оних који су га пљачкали.
Саулова породица
49Саулови синови су били: Јонатан, Јесвија, и Малхи-Сув, а његове две ћерке звале су се: старија Мерава, а млађа Михала. 50Саулова жена звала се Ахиноама, ћерка Ахимасова, а заповедник његове војске звао се Авенир, син Нера, Сауловог стрица. 51А Кис, Саулов отац, и Нер, Авениров отац, били су синови Авилови.
52Љути се рат водио са Филистејцима током свег Сауловог века. А када би Саул видео којег одважног човека или врсног ратника, узимао би га у своју службу.
