Mibisita ang Rayna sa Sheba kang Haring Solomon
(2 Cro. 9:1-12)
1Sa dihang nadunggan sa rayna sa Sheba ang kabantog ni Solomon, nga nakahatag ug dungog sa Ginoo, miadto siya kang Solomon aron sulayan ang kaalam niini pinaagi sa malisod nga mga pangutana. 2Miabot siya sa Jerusalem uban sa daghan kaayong mga tawo, ug may dala siyang mga kamelyo nga kargado sa mga gasa nga pahumot, bulawan nga labihan kadaghan, ug mahalong mga bato. Sa nagkaatubang na sila ni Solomon, gipangutana niya kini sa tanang gusto niyang ipangutana. 3Gitubag ni Solomon ang tanan niyang mga pangutana ug wala gayoy butang nga dili ikasaysay ni Solomon ngadto kaniya. 4Sa dihang napamatud-an sa rayna sa Sheba ang kaalam ni Solomon, ug sa dihang nakita niya ang kaanindot sa palasyo nga gipatukod niini, 5dili siya makatuo. Mao usab sa dihang nakita niya ang pagkaon sa lamisa sa hari, ang pagdumala sa iyang mga opisyal, ang pag-alagad sa iyang mga sulugoon nga may nindot nga mga uniporme, ang mga tigsilbi sa iyang ilimnon, ug ang mga halad nga sinunog nga iyang gihalad sa templo sa Ginoo.
6Miingon siya sa hari, “Tinuod gayod diay ang nadunggan ko didto sa akong nasod bahin sa imong mga binuhatan ug kaalam. 7Wala ako motuo niini hangtod nga mianhi ako dinhi ug nakita ko kini mismo. Ang tinuod, wala gani katunga sa akong nakita ang akong nadungog. Ang imong kaalam ug bahandi labaw pa sa akong nadunggan. 8Pagkabulahan sa imong katawhan! Pagkabulahan sa mga opisyal nga nagaalagad kanimo kay kanunay silang makadungog sa imong kaalam. 9Dalaygon ang Ginoo nga imong Dios, nga nalipay kanimo ug nagbutang kanimo sa trono sa Israel. Tungod sa walay kataposan nga gugma sa Ginoo alang sa Israel, gihimo niya ikaw nga hari aron mapatunhay mo ang hustisya ug katarong.”
10Unya gihatagan sa rayna sa Sheba si Haring Solomon ug lima ka toneladang bulawan, daghang mga lamas, ug mahalong mga bato. Wala gayoy nakatupong sa gidaghanon sa lamas nga gihatag sa rayna sa Sheba kang Haring Solomon.
11(Ang mga barko ni Hiram nagdala usab kang Haring Solomon ug mga bulawan, daghang kahoyng almug, ug mahalong mga bato, nga gikan tanan sa Ofir. 12Gigamit sa hari ang mga kahoyng almug sa paghimo ug hagdanan alang sa templo sa Ginoo ug sa palasyo, ug ang uban gihimo nga mga harpa ug mga lira alang sa mga musikero. Mao kadto ang labing maayong mga kahoyng almug nga gidala sa Israel; wala na karoy makita nga sama niadto.10:12 Mao kadto… sama niadto: o, Wala na gayoy makatupong sa gidaghanon sa mga kahoy nga almug nga gidala sa Israel; dili na makita karon ang sama niadto kadaghan.)
13Gihatag ni Haring Solomon sa rayna sa Sheba ang tanan nga gipangayo niini, walay labot sa mga gasa nga gihatag ni Solomon kaniya. Pagkahuman, mipauli ang rayna sa iyang dapit uban sa iyang mga tawo.
Ang Bahandi ni Solomon
(2 Cro. 9:13-28)
14Matag tuig magdawatan si Solomon ug 25 ka toneladang bulawan, 15walay labot sa mga buhis nga gikan sa mga negosyante, sa tanang hari sa Arabia, ug sa mga gobernador sa Israel.
16Nagpahimo si Haring Solomon ug 200 ka dagkong mga taming nga ang kada usa nahaklapan ug pito ka kilong bulawan. 17Nagpahimo usab siyag 300 ka gagmayng mga taming nga hinimo sa sinalsal nga bulawan. Mga duha ka kilong bulawan ang nagamit alang sa matag usa. Gipabutang niya kining tanan didto sa bahin sa palasyo nga gitawag ug Kalasangan sa Lebanon.
18Nagpahimo usab ang hari ug usa ka dakong trono nga hinimo gikan sa bangkil sa elepante, ug gihaklapan kinig purong bulawan. 19May unom ka ang-ang ang trono, ug lingin ang likod niini. May patonganan sa bukton ang isigka-kilid sa trono ug tapad niini adunay estatuwa sa liyon nga nagtindog. 20Aduna usay estatuwa sa liyon sa kada kilid sa matag ang-ang. 12 tanan ka estatuwa sa liyon sa unom ka ang-ang. Wala gayoy sama niini sa bisan asa nga gingharian. 21Ang tanang imnanan ni Haring Solomon pulos bulawan, ug ang tanang kagamitan sa bahin sa palasyo nga gitawag ug Kalasangan sa Lebanon pulos usab bulawan. Walay mga butang nga hinimo gikan sa plata kay wala kaayoy bili ang plata sa panahon ni Solomon. 22May mga barko usab si Solomon nga gipahimo sa Tarshish nga magbiyahian uban sa mga barko ni Hiram. Modunggo kini makausa sa matag tulo ka tuig nga may dalang mga bulawan, pilak, bangkil sa elepante, ug dagko ug gagmay nga klase sa mga unggoy.
23Si Haring Solomon nahimong labing adunahan ug labing maalamon sa tanang mga hari sa kalibotan. 24Ang mga katawhan sa tanang nasod nagtinguha nga ikaatubang si Solomon aron makapamati sila sa kaalam nga gihatag sa Dios kaniya. 25Matag tuig, ang kada usa nga mobisita kaniya magdala ug mga gasa—mga butang nga hinimo sa plata ug bulawan, mga bisti, mga armas, mga pahumot, mga kabayo, ug mga mula.
26Nakatigom si Solomon ug 1,400 ka mga karwahe ug 12,000 ka mga kabayo. Gibutang niya ang uban niini sa mga lungsod nga butanganan sa iyang mga karwahe, ug ang uban didto kaniya sa Jerusalem. 27Sa panahon nga siya ang hari, ang plata daw sama kaabunda sa mga bato didto sa Jerusalem, ug ang mga kahoyng sedro sama kaabunda sa mga ordinaryo nga mga kahoy nga sikomoro sa kabungtoran sa kasadpan.10:27 kabungtoran sa kasadpan: sa Hebreo, Shefela. 28Ang mga kabayo ni Solomon naggikan pa sa Ehipto10:28 Ehipto: o, Muzur, usa ka lugar nga duol sa Cilicia. ug sa Cilicia.10:28 Cilicia: sa Hebreo, Kue. Posible nga usa ka ngalan sa Cilicia. Gipalit kini gikan sa Cilicia sa iyang mga tigpamalit sa husto nga kantidad. 29Niadtong panahona ang kantidad sa karwahe nga gikan sa Ehipto 600 ka buok nga plata, ug ang kabayo 150 ka buok nga pilak. Gibaligya usab kini ngadto sa mga hari sa mga hitihanon ug mga Aramehanon.10:29 Aramehanon: o, Syrianhon.
Посета царице од Саве
1Глас о Соломоновој слави ради имена Господњег, дошао је до царице од Саве, па је дошла да га искуша загонеткама. 2Дошла је у Јерусалим са веома великом пратњом, с камилама које су носиле балзам, и веома много злата и драгог камења. Дошавши к Соломону, рекла му је све што јој је било на уму. 3Соломон јој је одговорио на сва питања; цару ништа није било непознато, ништа што није могао да јој одговори. 4Кад је царица од Саве видела сву Соломонову мудрост и двор који је саградио, 5храну за његовим столом, одаје његових дворана, дворење његове послуге и њихову одећу, његове пехарнике, и његове жртве свеспалнице које је принео у Дому Господњем, остала је без даха.
6Тада је рекла цару: „Истинит је глас који сам чула у својој земљи о твојим делима и мудрости, 7али нисам хтела да верујем гласовима док нисам дошла и видела својим очима. Ето, ни пола ми није речено; твоја мудрост и богатство превазилазе глас који сам чула. 8Благо твојим женама и благо овим твојим слугама што увек стоје пред тобом и слушају твоју мудрост! 9Благословен да је Господ, Бог твој, коме си по вољи, и који те је поставио на престо Израиљев! Због своје вечне љубави према Израиљу, Господ те је учинио царем, да делиш правду и праведност.“
10Затим је дала цару стотину двадесет таланата10,10 Око 34 kg. злата, веома много балзама и драгог камења. И никада више није дошло толико таквог балзама колико је царица од Саве дала цару Соломону.
11Уз то су Хирамове лађе, које су доносиле злато из Офира, донеле из Офира веома велику количину алмуговог дрвета10,11 Не зна се тачно о каквом дрвету се ради. Неки стручњаци мисле да је реч о сандаловом дрвету. и драгог камења. 12Цар је од алмуговог дрвета направио потпорне стубове за Господњи Дом и за царев двор, и лире и харфе за свираче. Таквог алмуговог дрвета није више дошло, нити се видело до дана данашњег.
13Цар Соломон је дао царици од Саве све што је пожелела и тражила, осим онога што јој је даровао од свог царског обиља. Затим се са својим слугама вратила у своју земљу.
14Тежина злата, које је долазило Соломону сваке године, износила је шест стотина шездесет шест таланата10,14 Преко 20 t., 15поред онога што је долазило од путујућих трговаца и препродаваца, и од свих арапских царева и управитеља земље.
16Цар Соломон је начинио две стотине великих штитова од кованог злата – шест стотина шекела10,16 Око 7 kg. злата по једном штиту, 17и три стотине малих штитова од кованог злата – три мине10,17 Мало више од 1,5 kg. злата по једном штиту. Цар их је ставио у кућу Ливанске шуме.
18Цар је направио и велики престо од слонове кости и опточио га чистим златом. 19Престо је имао шест степеника. Врх престола је био заобљен са задње стране, а са сваке стране седишта биле су ручице поред којих су стајала два лава. 20Дванаест лавова је стајало на шест степеника с једне и с друге стране. Такав никада није био направљен ни у једном царству. 21Све чаше из којих је цар Соломон пио биле су од злата, а и све посуде из куће Ливанске шуме су биле од чистог злата; у Соломоново време сребру се није давала велика вредност. 22Наиме, цар је имао тарсиске лађе, заједно са Хирамовим лађама. Једном у три године, тарсиске лађе су долазиле и доносиле злато, сребро, слонову кост, мајмуне и пауне.
23Тако је цар Соломон надмашио све земаљске цареве у богатству и мудрости. 24Сав је свет тражио пријем код Соломона, да чују његову мудрост, коју му је Бог ставио у срце. 25Сваки од њих је доносио дар: предмете од сребра и злата, одећу, оружје, балзам, коње и мазге, годину за годином.
26Соломон је накупио бојна кола и коње. Имао је хиљаду четири стотине бојних кола и дванаест хиљада коња, које је разместио по градовима за бојна кола, и код цара у Јерусалиму. 27Цар је учинио да сребра у Јерусалиму буде као камења, а кедровог дрвета много као дивљих смокава у равници. 28Соломон је увозио коње из Египта10,28 Неки преводе са Мусри, уместо јеврејски Мицраим, то јест Мисир, како је Даничић превео, односно Египат. Мусри и Куа су били градови у Малој Азији, и били су средишта за одгој коња у Соломоново време. и Куе. Цареви трговци су их куповали у Куи по одређеној цени. 29Бојна кола која су долазила из Египта коштала су шест стотина сребрних шекела, а коњ стотину педесет. Тако су преко царевих трговаца снабдевали све хетитске и арамејске цареве.
