Obiara Nyɛ Ɔtreneeni
1“Munni akɔneaba wɔ Yerusalem mmɔnten so,
monhwɛ mo ho nhyia nhwɛ,
monhwehwɛ guabɔbea nyinaa.
Sɛ muhu onipa baako mpo a
ɔyɛ pɛ na odi nokware a,
mede kuropɔn yi ho bɛkyɛ no.
2Ɛwɔ mu wɔka se, ‘Sɛ Awurade te ase yi,’
nanso wɔda so ka ntam hunu.”
3Awurade, wʼani mpɛ nokware ahu ana?
Wobɔɔ wɔn hwee fam, nanso wɔante yaw biara;
wodwerɛw wɔn, nanso wɔpoo nteɛso.
Wɔyɛɛ wɔn anim dennen sen ɔbo
na wɔansakra wɔn adwene.
4Misusuw se, “Eyinom nko ara ne ahiafo no;
wɔyɛ nkwaseafo nso,
efisɛ wonnim Awurade akwan,
nea wɔn Nyankopɔn hwehwɛ.
5Enti mɛkɔ ntuanofo no nkyɛn
akɔkasa akyerɛ wɔn;
ampa ara wonim Awurade akwan
nea wɔn Onyankopɔn hwehwɛ.”
Nanso wɔn nso de adwene koro abubu konnua no
atetew nkyehama no mu.
6Ɛno nti gyata bi a ofi kwae mu bɛtow ahyɛ wɔn so,
pataku bi a ofi nweatam so bɛtetew wɔn mu.
Ɔsebɔ bi bɛtɛw abɛn wɔn nkurow,
na obiara a obeyi ne ti no ɔbɛtetew ne mu nketenkete,
efisɛ wɔn atuatew no ano yɛ den
na wɔn akyirisan aboro so.
7“Adɛn nti na ɛsɛ sɛ mede mo ho kyɛ mo?
Mo mma apo me,
wɔde anyame a wɔnyɛ anyame aka ntam.
Memaa wɔn nea wohia nyinaa,
nanso wɔbɔɔ aguaman
na wɔbɔɔ yuu kɔɔ nguamanfo afi mu.
8Mpɔnkɔnini aniberefo a wɔhwɛ wɔn yiye,
wɔn mu biara su di ne yɔnko yere akyi.
9Ɛnsɛ sɛ metwe wɔn aso wɔ eyi ho?”
Sɛɛ na Awurade se.
“Ɛnsɛ sɛ, mʼankasa metɔ
ɔman a ɛte sɛɛ so were ana?
10“Momfa ne bobe nturo no mu na monsɛe no,
nanso monnsɛe no koraa.
Mompempan ne mman no,
efisɛ saa nnipa yi nyɛ Awurade dea.
11Israelfi ne Yudafi
anni me nokware koraa,”
Awurade na ose.
12Wɔadi atoro afa Awurade ho,
wɔkae se, “Ɔrenyɛ hwee!
Ɔhaw biara remma yɛn so;
yɛrenhu afoa anaa ɔkɔm da.
13Adiyifo no yɛ mframa bi kɛkɛ
na asɛm no nte wɔn mu;
enti momma nea wɔka no mmra wɔn so.”
14Enti eyi ne nea Asafo Awurade, Nyankopɔn se:
“Esiane sɛ, nnipa no aka saa nsɛm yi nti,
mɛyɛ me nsɛm a ɛwɔ wʼanom no ogya
na saa nnipa yi ayɛ nnyina a ogya no bɛhyew.
15Israelfi,” Awurade na ose,
“Mede ɔman bi a ɛwɔ akyirikyiri rebetia wo,
tete man a ɛyɛ ɔmantease,
nnipa a munnim wɔn kasa,
na monnte wɔn kasa ase.
16Wɔn agyan mmɔtɔwa te sɛ ɔda a ano da hɔ;
wɔn nyinaa yɛ dɔmmarima.
17Wɔbɛsɛe mo nnɔbae ne mo nnuan,
asɛe mo mmabarima ne mo mmabea;
wɔbɛsɛe mo nguankuw ne mo anantwikuw,
asɛe mo bobe ne mo mmrɔdɔma.
Wɔde afoa bɛsɛe
nkuropɔn a ɛwɔ bammɔ a mode mo werɛ ahyɛ mu no.
18“Afei saa nna no mu mpo,” sɛɛ na Awurade se, “Merensɛe mo korakora. 19Na sɛ nnipa no bisa se, ‘Adɛn nti na Awurade, yɛn Nyankopɔn, ayɛ yɛn sɛɛ’ a, mobɛka akyerɛ wɔn se, ‘Sɛnea moagyaw me hɔ akɔsom ananafo anyame wɔ mo ankasa mo asase so no, saa ara na mprempren mobɛsom ananafo wɔ asase a ɛnyɛ mo dea no so.’
20“Monka eyi nkyerɛ Yakobfi
na mo mpae mu nka wɔ Yuda se:
21Muntie, mo nkwaseafo ne nnipa a munni adwene,
mowɔ ani nso munhu ade,
na mowɔ aso nso monte asɛm:
22Ɛnsɛ sɛ musuro me ana?” Sɛɛ na Awurade se.
“Ɛnsɛ sɛ mo ho popo wɔ mʼanim ana?
Mede nwea ato ɔhye ama po,
ɔhye a ɛwɔ hɔ daa a ɛrentumi ntra.
Asorɔkye bɛbɔ nanso ɛrentumi mmu mfa so;
ebehuru so nanso ɛrentumi ntra.
23Nanso saa nnipa yi wɔ asoɔden ne atuatew koma;
wɔatwe wɔn ho afi me ho kɔ.
24Wɔnnka nkyerɛ wɔn ho wɔn ho se,
‘Momma yensuro Awurade yɛn Nyankopɔn,
a ɔma osu tɔ wɔ ne mmere mu,
nea ɔma yɛn awerehyɛmu wɔ otwabere nnapɛn a wahyɛ no ho.’
25Mo amumɔyɛ abɔ eyinom agu;
mo bɔne ama ade pa abɔ mo.
26“Amumɔyɛfo bi wɔ me nkurɔfo yi mu
a wɔtɛw sɛ nnipa a wosum nnomaa afiri,
na wɔte sɛ wɔn a wosum mfiri yi nnipa.
27Sɛnea nnomaa ahyɛ kɛntɛn ma no
saa ara na asisi ahyɛ wɔn afi amaama;
wɔayeyɛ adefo anyinya tumi,
28na wɔadodɔ srade ama wɔn ho ayɛ hanahana.
Wɔn amumɔyɛsɛm no nni awiei;
wɔnnka ayisaa asɛm mma wonni bem,
na wɔmmɔ ahiafo tumi ho ban.
29Ɛnsɛ sɛ metwe wɔn aso wɔ eyinom ho ana?”
Sɛɛ na Awurade se.
“Ɛnsɛ sɛ, mʼankasa metɔ
ɔman a ɛte sɛɛ so were ana?
30“Ade a ɛyɛ hu ne ahodwiriw
asi wɔ asase no so:
31Adiyifo no hyɛ akɔntoro,
asɔfo no de wɔn dibea di tumi,
na me nkurɔfo no pɛ no saa ara.
Nanso awiei no dɛn na wobɛyɛ?”
Нико није праведан
1„Протрчите по трговима Јерусалима.
Гледајте, посматрајте,
тражите по улицама:
да ли ћете пронаћи човека,
иједног који поступа по правди и који тежи верности,
па да опростим граду.
2’Тако ми живог Господа!’, ако тако и говори народ,
заправо се лажно заклињу.“
3О, Господе, не траже ли твоје очи верност?
Ти си их ударао, али нису попустили;
докрајчио си их, али су одбили да прихвате карање.
Окаменили су своје образе да су тврђи него стена
и одбијају да се врате.
4Ја сам рекао: „Баш су сиромаси,
и баш су лудо поступили
јер не познају Господњи пут
и прописе Бога свога.
5И себи сам рекао да ћу ићи великашима,
па ћу њима да говорим,
јер они познају Господњи пут и прописе Бога свога.“
Али су и они сложно скршили јарам
и изломили окове.
6Зато ће их напасти шумски лав,
пустињски вук ће их опустошити
и рис ће вребати код њихових градова.
И свако ко изађе од њих биће растргнут у комаде,
јер су многи њихови преступи
и бројна су њихова отпадништва.
7„И како ћу све то да ти опростим?
Твоја су ме деца оставила
и заклела се лажним боговима.
Ја сам их наситио,
а они су учинили прељубу
и журили у кућу блуднице.
8Они су као угојени, једри ждрепци,
па сваки рже за женом свог ближњег.
9Зар због тога да их не казним?
– говори Господ.
Над народом попут овог
зар да се не освети моја душа?
10Идите међу редове његове лозе и искидајте их,
али не чините потпуно уништење.
Одстраните посечене лозице
јер не припадају Господу.
11Јер су ме сасвим изневерили
дом Израиљев и дом Јудин
– говори Господ.“
12Лагали су о Господу
јер су рекли: „Није он такав!
Неће нас да задесе ни зло ни мач,
а ни глади нећемо видети!
13Пророци су постали попут ветра
јер реч није у њима,
па нека им тако и буде учињено.“
14Зато говори Господ Бог над војскама:
„Зато што су тако изјавили,
ево, моје ћу речи у твојим устима да претворим у ватру,
а овај народ у дрва, па ће их прогутати.
15Ево, доводим на тебе народ издалека,
доме Израиљев – говори Господ.
То је крепак народ, древни народ,
народ чији језик не разумеш шта год да говоре.
16Тоболац им је попут гроба отворен
и сви су ратници.
17Прогутаће ти и летину и храну.
Прогутаће ти синове и ћерке.
Прогутаће ти стада и крда.
Прогутаће ти вино и смокве.
Разориће ти мачем утврђене градове
у које си се уздао.
18Али тих дана – говори Господ – нећу те сасвим сатрти. 19Јер тада ћете упитати: ’Зашто нам чини све то Господ, наш Бог?’ А ти ћеш им одговорити: ’Као што сте напустили мене и служили туђим боговима у својој земљи, тако ћете сада да служите туђинцима у земљи која није ваша.’
20Најавите ово у дому Јаковљевом
и објавите у Јуди. Реците:
21’Чујте сад ово, луди и неразумни народе,
који има очи, а не види
и који има уши, а не чује!
22Зар се мене не бојите? – говори Господ.
Не дрхтите ли од мене
који сам вечном уредбом поставио песак за границу мору,
и оно га не прелази?
Ако се и усталаса,
оно се не излива;
таласи му хуче,
али се не преливају.’
23Али овај народ има срце пркосно и одметничко,
скренули су и удаљили се.
24Нису рекли од срца:
’Сад се бојмо Господа, нашег Бога
који нам даје рану и позну кишу на време,
који нам чува седмице одређене за жетву.’
25Ваше су кривице све ово ускратиле
и ваши су греси задржали ово добро.
26Јер се у мом народу налазе зликовци
што вребају као птичари из заседе,
што постављају замке да хватају људе.
27И као што је кавез пун птица,
тако су њихове куће пуне преваре.
Зато су постали силни и награбили су блага.
28Угојени су и углађени.
Они претерују у злу, не маре за право сиротиње,
напредују, не суде за право сиромаха.
29Зар због тога да их не казним?
– говори Господ.
Над народом попут овог
зар да се не освети моја душа?
30Грозота и страхота
се догађају по земљи.
31Пророци пророкују лаж
и свештеници владају по своме,
а мој народ све то воли!
Али шта ћете на крају да радите?!
