1Hiob toaa nʼasɛm so se,
2“Sɛ Onyankopɔn te ase yi, nea wammu me atɛntrenee no,
Otumfo a wama madi me kra mu awerɛhow,
3mmere dodow a nkwa wɔ me mu,
na Onyankopɔn home wɔ me mu yi,
4mʼano renka amumɔyɛsɛm,
na me tɛkrɛma rentwa nkontompo.
5Merennye nto mu da sɛ nea woka no yɛ nokware;
merenka me mudi nhyɛ, kosi sɛ mewu.
6Mekura me trenee mu, merennyaa mu;
sɛ mete ase yi, me tiboa remmu me fɔ.
7“Ma mʼatamfo nyɛ sɛ amumɔyɛfo,
na wɔn a wokyi me nyɛ sɛ atorofo.
8Anidaso bɛn na wɔn a wonni nyamesu no wɔ wɔ wɔn wu akyi,
bere a Onyankopɔn agye wɔn nkwa afi wɔn nsam no?
9So Onyankopɔn tie wɔn sufrɛ
bere a amanehunu aba wɔn so no ana?
10So wɔn ani begye wɔ Otumfo no mu?
Wobesu afrɛ Onyankopɔn bere biara ana?
11“Mɛma mo Onyankopɔn tumi ho nkyerɛkyerɛ;
meremfa Otumfo no akwan nhintaw.
12Mo ankasa moahu eyinom nyinaa.
Afei nsɛnhunu yi ase ne dɛn?
13“Eyi ne nea Onyankopɔn ahyɛ ato hɔ ama omumɔyɛfo,
agyapade a otirimɔdenfo nya fi Otumfo no nkyɛn:
14Sɛ ɔwɔ mma dodow dɛn ara, wɔn nkrabea ne afoa;
na nʼasefo rennidi mmee da.
15Ɔyaredɔm besie wɔn a wɔbɛka wɔ nʼakyi,
na wɔn akunafo rensu wɔn.
16Ɛwɔ mu sɛ ɔhɔre dwetɛ te sɛ mfutuma
na ɔboa ntama ano sɛ dɔte,
17nea ɔpɛ gu hɔ no, atreneefo na wobefura
na pɛpɛyɛfo no nso akyekyɛ dwetɛ no.
18Ofi a osi no te sɛ ananse abubummaba,
ɛte sɛ pata bi a ɔwɛmfo abɔ.
19Ɔda hɔ te sɛ ɔdefo, nanso ɔrenna saa bio;
ɔbɛtew nʼani no na ne nyinaa atu ayera.
20Ahunahuna ba ne so sɛ nsuyiri;
ahum hwim no kɔ anadwo.
21Apuei mframa soa no kɔ, na onni hɔ bio;
ɛtwe no fi ne tenabea.
22Ɛbɔ no a ahummɔbɔ nni mu
bere a ɔreguan afi ne tumi ase.
23Ɔde fɛw bɔ ne nsam
na ɔpam no fi ne tenabea.”
Последње речи Јова пријатељима
1А Јов је наставио своје казивање овим речима:
2„Живога ми Бога који ми је ускратио право
и Свемоћног што ми душу огорчи;
3док у мени даха има
и Божијег духа у мом носу;
4усне моје неће говорити неправду,
мој језик неће изустити обману.
5Далеко од мене било да изјавим како сте у праву!
Док ме има не одустајем од своје честитости.
6Држаћу се праведности своје, нећу је пустити;
све док живим савест моја ме запећи неће.
7Душманин мој нека прође као покварењак,
као злотвор нека прође онај што се диже на ме.
8Јер каква је нада безбожника када је сасечен,
када Бог му душу узме?
9Чује ли Бог вапај његов
кад на њега невоља дође?
10Радује ли се Свемоћноме
и зове ли Бога у доба свако?
11Ја ћу вас поучити о Божијој руци,
нећу да вам кријем наум Свемоћнога.
12Ето, сви ви сте видели ово,
па зашто онда улудо говорите бесмислице?
13Таква је од Бога судбина за зликовца,
наследство Свемоћног што примају окрутни!
14Макар и да му се деца рађају, за мач се рађају;
потомство му никад хлеба неће бити сито.
15Преживеле ће му покопати зараза,
а удовице им закукати неће.
16Макар да згрне сребра ко да је прашина,
и спреми одеће као да је земља;
17све што спреми обући ће праведник,
а сребро ће да раздели недужни.
18Попут мољца кућу себи зида,
као да је колибица што је чувар прави.
19Лећи ће богат тад и никад више,
кад очи своје отвори – ничег више нема.
20Ненадане страхоте ко бујице односе га,
олуја га ноћу краде.
21Подиже га ветар са истока, одлетеће,
свитлаће га са места његовог.
22Сјуриће се на њега, штедети га неће
док он буде стрмоглавце бежао од руке његове.
23И пљескаће својим рукама над њим,
и звиждаће га са његовог места.
