1Sɛ akasakasa si nnipa bi ntam a, wɔmfa asɛm no nkɔ asennii na atemmufo no nni asɛm no. Wobegyaa nea odi bem no na wɔatwe de odi fɔ no aso. 2Sɛ nea odi fɔ no fata sɛ wotwa no mmaa a, atemmufo no bɛma no ada hɔ na wɔatwa no mmaa dodow a ɛfata ne bɔne no wɔ nʼanim. 3Nanso ɛnsɛ sɛ otemmufo no ma wotwa mmaa boro aduanan. Sɛ wotwa boro saa a, na wɔagu wo yɔnko Israelni anim ase wɔ wʼanim.
4Nkyekyere nantwi a ɔreporow atoko ano.
5Sɛ nuabarimanom baanu te fie na wɔn mu baako wu a wanwo ɔba a, ɛnsɛ sɛ okunafo no kɔware ɔhɔho. Mmom, ne kunu a wawu no nuabarima na ɛsɛ sɛ ɔware okunafo no ma ɔyɛ okunu nua no asɛde. 6Wɔde abakan a wɔbɛwo no no bɛto nʼagya a wawu no sɛnea ɛbɛyɛ a owufo no din rempepa mfi Israel.
7Na sɛ ɛba sɛ owufo no nuabarima mpɛ sɛ ɔware ne nua no yere no a, ɔbea no bɛkɔ kurow no mpanyimfo nkyɛn wɔ kurow no pon ano akɔka akyerɛ wɔn se, “Me kunu nua no mpɛ sɛ ne nua no din bɛka Israel. Ɔrenyɛ okunu nua asɛde mma me.” 8Afei, ɔbarima no kurom mpanyimfo bɛfrɛ no akasa akyerɛ no. Sɛ ose pene ara na ɔrempene nti ɔka se, “Mempɛ sɛ meware no a,” 9okunafo no bɛkɔ ɔbarima no anim a mpanyimfo no nso wɔ hɔ bi. Ɔbɛworɔw ɔbarima no mpaboa baako, ate ntasu agu nʼanim na waka se, “Sɛɛ na ɛsɛ sɛ wɔyɛ ɔbarima a ɔmpɛ sɛ ɔtoa ne nua abusua so.” 10Wɔbɛfrɛ saa onipa no asefo wɔ Israel se Abusua a Wɔaworɔw wɔn Mpaboa.
11Sɛ Israelfo mmarima baanu reko na wɔn mu baako yere pɛ sɛ ɔboa ne kunu nti, oso ɔbarima baako no barima mu a, 12ɛsɛ sɛ motwa ɔbea no nsa no a ahummɔbɔ biara nni mu.
13Monnkita nsania ahorow abien a baako yɛ duru na baako yɛ hare. 14Monnkora olonka ahorow abien a baako so na baako su wɔ mo fi. 15Momfa nsania ne olonka a ɛyɛ pɛpɛ na nokwaredi wɔ mu nsusuw aguade na moanya nkwanna tenten wɔ asase a Awurade, mo Nyankopɔn no, de rema mo no so. 16Wɔn a wɔfa nsania bɔne ne nkontompo so kari aguade no yɛ Awurade, mo Nyankopɔn no, akyiwade.
17Monkae nea Amalekfo yɛɛ mo bere a mufi Misraim reba no. 18Wɔtow hyɛɛ mo so bere a moabrɛbrɛ na moatotɔ beraw no na wɔn a wɔaka akyi no nso, wɔbobɔɔ wɔn hwehwee fam. Na wonsuro Onyankopɔn. 19Sɛ Awurade, mo Nyankopɔn no, ma mo ahomegye fi mo atamfo nyinaa nsam, wɔ asase a ɔde rema mo sɛ agyapade no so a, ɛsɛ sɛ mosɛe Amalekfo na wɔankae wɔn bio wɔ asase yi so. Mommma mo werɛ mfi eyi da!
1Кад дође до свађе између људи и они дођу пред суд, судије нека доделе право невином, а кривца нека осуде. 2Ако кривац заслужи шибање, нека му судија нареди да легне, и нека му у његовој присутности одброје онолико удараца колико заслужује његова кривица. 3Четрдесет удараца може да му се удари, али не више, да се твој брат не би понизио пред тобом, ако би му се ударило више удараца.
4Не завезуј уста волу кад врше.
Закон о деверској дужности
5Кад браћа станују заједно, па један од њих умре, а није имао сина, жена умрлога нека се не удаје за туђинца изван породице, него нека јој приступи њен девер и узме је за жену и тако изврши деверску дужност. 6Првенац кога она роди, водиће се на име његовог преминулог брата, да његово име не изумре из Израиља. 7А ако он не буде хтео да узме своју снаху за жену, нека га његова снаха одведе на градска врата, пред старешине и нека изјави: ’Мој девер неће да сачува име своме брату у Израиљу; неће да ми учини деверску дужност.’ 8Тада нека га старешине његовог града позову и разговарају са њим. Ако он остане при свом, говорећи: ’Нећу да је узмем за жену’, 9онда нека му његова снаха, у присуству старешина, приступи, скине му сандалу с ноге, пљуне му у лице и каже ово: ’Овако се ради човеку који неће да подигне дом свога брата.’ 10Тај нека се прозове у Израиљу ’Дом босога’.
Остали закони
11Ако се два човека потуку, а жена од једнога приђе да избави свога мужа од руку онога који га туче, па пружи руку и ухвати га за мошнице, 12одсеци јој руку. Не показуј јој милости.
13Не држи у својој торби двојаку меру: тежу и лакшу. 14Такође, не држи у својој кући двојаку меру за жито: већу и мању. 15Твоја мера нека буде тачна и поштена, а тако и твоја житна мера нека буде тачна и поштена, да би дуго живео на земљи коју ти даје Господ, Бог твој. 16Јер, Господу, Богу твоме, је одвратан свако ко чини ово, свако ко ради непоштено.
17Сећај се шта ти је учинио Амалик кад си изашао из Египта. 18Он те је пресрео на путу и напао у твом залеђу све посустале, кад си био малаксао и исцрпљен, јер се није Бога бојао. 19Стога, кад ти Господ, Бог твој, да починак од свих твојих непријатеља око тебе, у земљи коју ти Господ, Бог твој, даје у наследство, истреби под небом спомен на Амалика. Не заборави!
