Miriam Ne Aaron Tia Mose
1Miriam ne Aaron kasa tiaa Mose sɛ ne yere yɛ Etiopiani. 2Wɔkae se, “Mose nko ara na Awurade akasa afa ne so ana? Na yɛn nso ɔnkasa mfa yɛn so bi ana?” Na Awurade tee wɔn anwiinwii no.
3Na Mose yɛ ɔhobrɛaseni sen obiara a ɔte asase yi so.
4Ntɛm so, Awurade frɛɛ Mose, Aaron ne Miriam kɔɔ Ahyiae Ntamadan no mu. Ɔhyɛɛ wɔn se, “Mo baasa no mommra Ahyiae Ntamadan mu ha.” Enti wobegyinagyinaa Awurade anim. 5Afei, Awurade nam omununkum fadum mu sian ba begyinaa Ahyiae Ntamadan no kwan ano, na ɔfrɛɛ Aaron ne Miriam. Bere a wotwiw kɔɔ wɔn anim no, 6ɔkae se, “Muntie me nsɛm:
“Sɛ odiyifo wɔ mo mu a,
Me, Awurade, menam anisoadehu so da me ho adi kyerɛ no,
me kasa kyerɛ no wɔ dae mu.
7Nanso ɛnte saa wɔ me somfo Mose ho.
Me fi nyinaa mu no, ɔyɛ ɔnokwafo.
8Me ne no kasa anim ne anim,
kasa a emu da hɔ na ɛnyɛ abisae mu.
Na ohu Awurade sɛnea ɔte.
Adɛn nti na moansuro
sɛ mobɛkasa atia me somfo Mose?”
9Awurade bo fuw wɔn dennen pa ara na ofii hɔ kɔe.
10Bere a omununkum no fii Ahyiae Ntamadan no atifi no, kwata beduruu Miriam ho fitaa sɛ sukyerɛmma. Aaron twaa nʼani huu sɛ ɔwɔ ɔhonam ani yare a ɛyɛ fi no, 11ɔka kyerɛɛ Mose se, “Me wura, mesrɛ wo, nnyina saa bɔne a yɛnam nkwaseasɛm so adi yi so ntwe yɛn aso. 12Mma no nyɛ sɛ akokoaa a wawu wɔ ne yam a ne fa aporɔw.”
13Na Mose teɛɛ mu frɛɛ Awurade se, “Onyankopɔn, mesrɛ wo sɛ sa no yare!”
14Awurade buaa Mose se, “Sɛ nʼagya tew ntasu guu nʼanim a, anka nʼanim rengu ase nnanson? Munyi no mfi atenae ha nkɔhyɛ baabi nnanson na akyiri no, obetumi asan aba.” 15Enti wotwaa Miriam asu fii atenae hɔ ma okodii nnanson. Nnipa no twɛn kosii sɛ wɔsan de no bae ansa na wɔretu kwan no bio.
16Ɛno akyi no, wofii Haserot bɛbɔɔ atenae wɔ Paran sare so.
Арон и Марија завиде Мојсију
1Марија и Арон су почели да говоре против Мојсија због кушанске жене коју је оженио; јер је узео за жену Кушанку. 2Рекли су: „Зар је Господ говорио само преко Мојсија? Није ли говорио и преко нас?“ Господ је то чуо.
3А Мојсије је био веома понизан човек, најпонизнији човек на земљи.
4Господ одмах рече Мојсију, Арону и Марији: „Дођите, вас троје, у Шатор од састанка!“ Њих троје оду. 5Господ сиђе у стубу од облака, па стаде на улаз од Шатора и позва: „Ароне и Марија!“ Они ступе напред. 6Господ рече: „Чујте моје речи:
кад се међу вама нађе пророк Господњи,
ја му се објављујем у виђењу
и говорим му у сну.
7Али са мојим слугом Мојсијем није тако;
он је веран Богу над целим домом.
8Ја му проговарам лицем у лице,
у збиљи, а не у загонеткама;
он гледа обличје Господње.
Како се, онда, не бојите
да говорите против мога слуге Мојсија?“
9Господ плану својим гневом на њих и оде.
10Када се облак подигао са Шатора, а оно, Марија огубавела, бела као снег. Арон се окренуо према Марији, кад гле, она губава. 11Тада Арон рече Мојсију: „Молим те, мој господару, немој нас казнити за грех који смо починили у својој лудости! 12Не дај да она буде као мртво дете, које изађе из мајчине утробе с већ напола распаднутим телом!“
13Тада је Мојсије завапио Господу и рекао: „О, Боже, молим те, исцели је!“
14Господ рече Мојсију: „Да јој је отац пљунуо у лице, не би ли носила своју срамоту седам дана? Нека буде одвојена изван табора седам дана, а онда нека опет буде прикључена.“ 15Тако је Марија била одвојена изван табора седам дана. Народ није полазио док Марија није била поново прикључена.
16После тога је народ отишао из Асирота, и утаборио се у Фаранској пустињи.
