Hosea Di Israelhene
1Ela babarima Hosea fii ase dii hene wɔ Israel no, na ɔhene Ahas nso adi hene wɔ Yuda mfirihyia dumien. Odii hene wɔ Samaria mfe akron. 2Ɔyɛɛ bɔne wɔ Awurade ani so, nanso na ne bɔne no nnɔɔso sɛ Israel ahemfo a wodii ade ansa na ɔrebedi ade no.
3Asiriahene Salmaneser kɔɔ ɔhene Hosea so, kodii ne so nkonim nti, ɔhyɛɛ Israel ma wotuaa sonkahiri a emu yɛ duru maa Asiria. 4Afei, ɔhene Hosea bisaa mmoa fii Misraimhene a wɔfrɛ no So nkyɛn sɛ ɔmmoa no na ɔntew ne ho mfi Asiriahene tumi ase. Ɔbɔɔ pɔw tiaa Asiriahene. Bere a Asiriahene huu pɔw bɔne a wabɔ no, ɔkyeree no de no too afiase wɔ nʼatuatew ho.
5Na Asiriahene ko faa asasetam no nyinaa, na otuaa Samaria ano mfe abiɛsa. 6Akyiri no, ɔhene Hosea ahenni mfe akron mu no, Samaria hwee ase, ma wotwaa Israelfo asu kɔɔ Asiria. Wɔbɔɔ wɔn atenase wɔ Halah nkurow wɔ asu Habor a ɛwɔ Gosan a ɛfra Media nkuropɔn no mu no so.
Asiria Di Samaria So
7Saa amanehunu yi baa Israelman so, efisɛ nnipa no som anyame afoforo, yɛɛ bɔne tia Awurade, wɔn Nyankopɔn a oyii wɔn fii wɔn nkoasom mu wɔ Misraim no. 8Wosuasuaa abosonsom aman nneyɛe a enti Awurade pam wɔn fii asase a ɛda wɔn anim no so, ne ɔsom a Israel ahemfo de aba no. 9Na Israelfo no nso nam sum ase, ayɛ nneɛma pii a na ɛnsɔ Awurade wɔn Nyankopɔn ani. Wosisii abosonnan maa wɔn ho wɔ wɔn nkurow nyinaa so, efi wɔn nkurow akɛse a wɔatwa afasu afa ho, kosi nkuraa. 10Wosisii afadum kronkron ne Asera nnua wɔ koko biara so ne dua biara a ɛyɛ frɔmfrɔm ase. 11Wɔhyew nnuhuam wɔ nsɔre so hɔ, te sɛnea aman a Awurade apam wɔn afi asase a ɛda wɔn anim no so no yɛe pɛ. Enti Israelfo yɛɛ bɔne bebree hyɛɛ Awurade abufuw. 12Yiw, Awurade kɔkɔbɔ pɔtee ne ne ntimu no nyinaa akyi no, wɔsom ahoni. 13Awurade somaa nʼadiyifo ne adehufo ntoatoaso ma wɔkɔbɔɔ Israel ne Yuda kɔkɔ se, “Monnan mfi mo akwammɔne nyinaa ho. Monyɛ osetie mma mʼahyɛde ne me mmara, nea mehyɛɛ mo agyanom sɛ wonni so no nyinaa, nea menam mʼasomfo adiyifo no so de maa mo no.”
14Nanso Israelfo no antie. Na wɔyɛɛ asoɔden sɛ wɔn agyanom, na wɔannye Awurade, wɔn Nyankopɔn, anni. 15Wɔpoo ne mmara ne nʼapam a ɔne wɔn agyanom yɛe no. Na wɔamfa ne kɔkɔbɔ no anyɛ hwee. Wɔsom abosomhuhuw, maa wɔdan nnipa teta. Wɔhwɛɛ aman a atwa wɔn ho ahyia no nhwɛso so, nam so yɛɛ asoɔden maa Awurade mmara nsɛm a ɔhyɛɛ sɛ wonnsuasua wɔn no.
16Wɔantie Awurade, wɔn Nyankopɔn mmara nsɛm no nyinaa na wɔyɛɛ nantwimma abien ahoni a wɔagu. Wosii Asera dua, som Baal ne wim atumfo nyinaa. 17Na mpo, wɔde wɔn ankasa mmabarima ne wɔn mmabea bɔɔ afɔre wɔ ogya mu. Wɔkɔɔ abisa, wɔyɛɛ abayisɛm, nam so tɔn wɔn ho maa bɔne, de hyɛɛ Awurade abufuw.
18Na esiane sɛ Awurade bo fuw nti, ɔpepaa wɔn fii nʼanim. Yuda abusuakuw17.18 Anafo Ahemman no nso yɛ Simeon ne Benyamin asefo nanso Yuda nko ara ne abusuakuw a na wodi no nokware (hwɛ 1 Ah 11.31-32). nko ara na ɛkaa wɔn wɔ asase no so. 19Na mpo, nnipa a wɔwɔ Yuda anni Awurade, wɔn Nyankopɔn, ahyɛde so. Wɔfaa ɔkwan bɔne a Israel faa so no so. 20Ɛno nti, Awurade poo Israel asefo nyinaa. Ɔde wɔn maa wɔn atamfo, nam so twee wɔn aso, kosii sɛ wɔsɛee wɔn.
21Na bere a Awurade tew Israel fii Dawid ahemman ho no, wɔfaa Nebat babarima Yeroboam, de no dii wɔn so hene. Na Yeroboam maa Israelfo gyaee Awurade akyidi, ma wɔyɛɛ bɔne kɛse. 22Na Israelfo no kɔɔ so nantew Yeroboam akwammɔne no so. Wɔannyae ahonisom ho bɔneyɛ no, 23kosii sɛ ne korakora no, Awurade pepaa wɔn fii hɔ, sɛnea nʼadiyifo hyɛɛ ho nkɔm sɛ ɛbɛba no. Enti wotwaa Israel asu kɔɔ Asiria asase so baabi a wɔte besi nnɛ yi.
Amamfrafo Kɔtena Israel
24Na Asiriahene twee nnipa akuwakuw fii Babilonia, Kuta ne Awa, Hamat ne Sefarwaim, de wɔn beduaa Samaria nkurow so, ma wosii Israelfo anan mu. Enti Asiriafo no faa Samaria ne Israel nkurow a ɛkeka ho no. 25Nanso esiane sɛ saa ahɔho atutenafo yi ansom Awurade bere a woduu hɔ ara pɛ no nti, Awurade maa gyata kɔɔ wɔn mu, kokunkum wɔn mu bi. 26Enti wɔde nkra kɔmaa Asiriahene se, “Nnipa a woabɔ wɔn atenase wɔ Israel nkurow so no nnim sɛnea wɔsom asase no so Nyankopɔn. Wasoma gyata akɔ wɔn mu akɔsɛe wɔn, efisɛ wɔansom no anisɔ mu.”
27Na Asiriahene nso hyɛe se, “Soma asɔfo a wɔatwa wɔn asu no mu baako fi Samaria, na ɔnsan nkɔ Israel. Ma ɔnkyerɛ ahɔho no kwan a wɔfa so som asase no so Nyankopɔn.” 28Enti asɔfo a wɔatwa wɔn asu afi Samaria no mu baako san kɔɔ Bet-El, kɔkyerɛɛ ahɔho no ɔkwan a wɔfa so som Awurade.
29Nanso saa ahɔho akuwakuw ahorow yi kɔɔ so som wɔn ankasa anyame. Kurow biara a wɔtete mu no, wɔde wɔn ahoni kosisii abosonnan a Israelfo no asisi no mu. 30Wɔn a wofi Babilonia no som wɔn nyame Sukot-Benot ahoni. Wɔn a wofi Kuta som wɔn nyame Nergal. Na wɔn a wofi Hamat som Asima. 31Awifo som wɔn anyame Nibhas ne Tartak. Na mpo, nnipa a wofi Sefarwaim hyew wɔn ankasa mma sɛ afɔrebɔde, de maa Adramelek ne Anamelek. 32Saa ahɔho yi som Awurade de, nanso woyii asɔfo bi fii wɔn mu a, na wɔbɔ afɔre wɔ abosonnan mu. 33Na wɔsom Awurade de, nanso wɔkɔɔ so faa amanne kwan a wɔn aman a wofi so no fa so som no so.
34Na eyi da so kɔ so wɔ wɔn mu de besi nnɛ. Na wɔda so yɛ kan nnebɔne no a anka ɛsɛ sɛ wɔsom Awurade, di ne mmara, ne nkyerɛkyerɛ ne ahyɛde a ɔde maa Yakob a ɔsesaa ne din ma ɛbɛyɛɛ Israel asefo no so. 35Nanso na Awurade ne Yakob asefo ayɛ apam, ahyɛ wɔn se, “Monnsom anyame foforo, monnkotow wɔn, na monnsom wɔn, na mommmɔ afɔre mma wɔn. 36Awurade a ɔnam nsɛnkyerɛnne akɛse ne tumi so yii mo fii Misraim no nko ara na monsom no. Ɔno nko ara na ɛsɛ sɛ mosom no, na mokotow no, na mobɔ afɔre ma no. 37Monhwɛ yiye, na munni mmara, nkyerɛkyerɛ ne ahyɛde a ɔkyerɛw maa mo no so. Ɛnsɛ sɛ mosom anyame foforo biara. 38Mommma mo werɛ mmfi apam a me ne mo yɛe no, na monnsom anyame foforo biara. 39Monsom Awurade, mo Nyankopɔn nko ara. Ɔno na obegye mo afi mo atamfo nyinaa nsam.”
40Nanso nnipa no antie, kɔɔ so faa wɔn akwan dedaw no so. 41Enti bere a ahɔho yi resom Awurade no, bere koro no ara mu, na wɔresom wɔn ahoni. Na ebesi nnɛ, wɔn asefo yɛ ade koro no ara.
Осијино царевање у Израиљу
1Дванаесте године Ахаза, Јудиног цара, зацарио се Осија, син Илин, над Израиљем у Самарији. Владао је девет година. 2Чинио је што је зло у очима Господњим, али не као израиљски цареви који су били пре њега.
3Њега је напао Салманасер, асирски цар, па му је Осија био поданик и плаћао му данак. 4Али кад је Салманасер, асирски цар, открио да спрема побуну, јер је послао гласнике египатском цару Соју, и да није послао данак асирском цару, као што је чинио из године у годину, асирски цар га је ухватио и затворио у тамницу. 5Затим је асирски цар напао сву земљу; дошао је у Самарију и опседао је три године.
Одлазак Израиља у изгнанство
6Девете године Осије, асирски цар је освојио Самарију. Тада је преселио Израиљце и настанио их у Алају и Гозан на реци Авор, и у мидијске градове. 7То се догодило зато што су Израиљци служећи другим боговима сагрешили против Господа, Бога свога, који их је извео из Египта, из власти фараона, египатског цара. 8Они су следили обичаје народа које је Господ истерао пред Израиљцима, и обичаје које су вршили израиљски цареви. 9Израиљци су тајно чинили ствари које нису биле по вољи Господа, Бога њиховог. Подизали су узвишице по свим својим градовима, од кула до утврђених градова. 10Постављали су себи стубове и Аштартине ступове у свим крајевима и под сваким зеленим дрветом. 11Кадили су на свим узвишицама, као народи које је Господ изгнао пред њима. Чинили су опаке ствари да изазивају на гнев Господа. 12Служили су идолима за које им је Господ рекао: „Не чините то.“ 13Господ је опомињао Израиљ и Јуду преко свих својих пророка и виделаца говорећи: „Вратите се са својих злих путева и држите заповести и уредбе, према свем Закону, које сам дао вашим оцима, и које сам послао преко својих слугу пророка.“
14Али они нису послушали, него су укрутили вратове као њихови преци који нису веровали у Господа, Бога њиховог. 15Они су одбацили његове уредбе и његов савез који је склопио са њиховим оцима, и његове прописе којима их је упозоравао, и ишли за ништавним идолима, па су и сами постали ништавни; следили су народе који су били око њих, за које је Господ рекао да не поступају као они.
16Напустили су све заповести Господа, Бога свога, и начинили себи ливене ликове два телета и Аштартин стуб, и клањали се свој небеској војсци. А служили су и Валу. 17Проводили су кроз огањ своје синове и ћерке и упуштали се у чарање и гатање; продали су се да чине што је зло у очима Господњим изазивајући га на гнев.
18Зато се Господ веома разгневио на Израиља и уклонио их пред собом. Нико није остао, осим Јудиног племена. 19Али ни Јуда није држао заповести Господа, Бога свога, него су следили обичаје које су Израиљци држали. 20Зато је Господ одбацио све потомство Израиљево; понизио их је и предао их у руке Асирцима, док их није одбацио од себе.
21Јер кад се Израиљ отцепио од дома Давидовог, и кад су поставили за цара Јеровоама, сина Наватовог, Јеровоам је одвео Израиљ од Господа и навео их на велики грех. 22Израиљци су следили све грехе које је Јеровоам чинио; нису се одвратили од њих, 23док Господ није уклонио Израиљ пред собом, као што је рекао преко својих слугу пророка. Изгнао је Израиљце из њихове земље у Асирију, где су и дан данас.
Порекло Самарјана
24Затим је асирски цар довео народ из Вавилона, Хуте, Аве, Амата и Сефарвима и населио их по самаријским градовима уместо Израиљаца. Тако су запосели земљу и настанили се у њеним градовима.
25А у почетку, кад су се настанили тамо, нису се бојали Господа, па је Господ послао лавове на њих, који су их убијали.
26Тада рекоше асирском цару: „Народи које си преселио и настанио по самаријским градовима не знају како да служе Богу ове земље. Он је послао лавове на њих, који их убијају, зато што не знају како да служе Богу ове земље.“
27Асирски цар је издао наредбу: „Пошаљите тамо једног од свештеника које сте преселили оданде; нека иде и настани се тамо, и нека их научи како да служе Богу те земље.“
28Тако је дошао један од свештеника који је био изгнан из Самарије и настанио се у Ветиљу; он их је научио како да служе Господу.
29А сваки народ је још увек правио своје богове и постављао их у храмове на узвишицама, које је начинио самарјански народ; сваки народ их је поставио у својим градовима у којима су живели. 30Тако су Вавилоњани начинили Сокот-Венота, Хућани су начинили Нергала, а Амаћани су начинили Асима; 31Авинци су начинили Ниваза и Тартака, а Сефарвимци су у огњу спаљивали своје синове у част сефарвимских богова Адрамелеха и Анамелеха. 32Бојали су се Господа, тако да су поставили неке из својих редова за свештенике на узвишицама, који су служили у храмовима на узвишицама. 33Тако су се бојали Господа, али су служили и својим боговима, по обичају народа од којих су били пресељени.
34И све до дана данашњег се држе својих обичаја. Они се не боје Господа и не врше уредбе, прописе, Закон и заповести које је Господ заповедио потомцима Јакова, кога је назвао Израиљ. 35Са њима је Господ склопио савез и заповедио им: „Не служите другим боговима и не клањајте им се, и не приносите им жртве, 36осим Господу који вас је извео из Египта великом снагом и испруженом руком. Њему служите, њему се клањајте и њему приносите жртве. 37Држите уредбе, прописе, Закон и заповести које је написао за вас да их вршите у све дане; не служите другим боговима. 38Не заборављајте савез који сам склопио са вама, и не служите другим боговима, 39него служите једино Господу, Богу своме, и он ће вас избавити из руку свих ваших непријатеља.“
40Али они нису слушали, него су се држали својих пређашњих обичаја. 41Тако су се ови народи бојали Господа, али су служили и идолима. Њихова деца чине исто као што су чинили њихови преци до овога дана.
