Песма над песмама 5:1-16, Песма над песмама 6:1-13, Песма над песмама 7:1-13, Песма над песмама 8:1-14 NSP

Песма над песмама 5:1-16

Он

Дошао сам у врт свој, о, сестро моја, невесто!

Побрао сам смирну моју са зачинима мојим,

појео сам саће моје с медом мојим,

попио сам вино моје са млеком мојим.

Пријатељи

Једите и пијте, о, пријатељи моји!

Опијте се, о, најмилији!

Она

Спавам, ал’ срце ми будно.

Чуј! Вољени мој куца:

„Отвори ми, сестро моја, вољена моја,

голубице без мане!

Глава ми је натопљена росом,

увојке ми ноћ је овлажила.“

Одору сам своју свукла

и како да је навучем?

Ноге сам опрала своје

и како да их испрљам?

Кроз отвор је мој вољени провукао руку своју

и за њим је устрептала утроба моја.

Устала сам да отворим вољеноме своме

и с руку ми је прокапала смирна,

на резу је с прстију ми

процурила смирна.

И отворила сам вољеном свом,

али мој се вољени окренуо и отишао.

Душа ми је клонула што се удаљио.

Тражила сам га и нисам га нашла,

дозивала сам га и није ми се одазвао.

Нашли су ме стражари што обилазе град.

Истукли су ме, израњавали,

узели су вео с мене

стражари са зида.

Ћерке јерусалимске, заклињем вас,

ако нађете вољенога мога

шта да му кажете?

Да болујем од љубави.

Пријатељице

А што је твој вољени бољи од других вољених,

о, ти најлепша међу женама?

Што је твој вољени бољи од других

па нас заклињеш тако?

Она

Мој вољени блиста, румен је,

наочитији од десет хиљада!

Глава му је од злата злаћаног,

коса увојита

и ко гавран црна.

Очи су његове голубице

на воденим брзацима,

млеком умивене,

складно угнеждене.

Образи му ко леје зачина

и куле миришљавих трава;

усне су му љиљани

са којих се цеди смирна.

Руке су му ко палице златне

пуне хрисолита,

стомак му је плоча слоноваче

покривена сафирима.

Његове су ноге мермерни стубови

положени на темеље од сувога злата;

стасит је ко Ливан,

као пробрани кедрови.

Уста су му заслађена

и сав је пожељан;

такав је вољени мој, такав је драган мој,

о, ћерке јерусалимске!

Read More of Песма над песмама 5

Песма над песмама 6:1-13

Пријатељице

Где је отишао вољени твој,

о, најлепша међу женама?

Куда се окренуо вољени твој

да га тражимо са тобом?

Она

Вољени је мој сишао у врт свој,

на леје зачина,

да пасе по вртовима

и љиљане бере.

Ја припадам моме вољеноме

и мени припада мој вољени

који пасе међу љиљанима.

Он

Лепа си, вољена моја,

као Терса љупка и као Јерусалим,

страховита као војска с барјацима.

Очи своје с мене скрени

јер ме залуђују,

а коса ти је попут стада коза

што се спушта низ Галад.

Зуби су ти као стадо оваца

што долази са купања.

Свака од њих близанце носи

и јалове међу њима нема.

Као кришка нара

чело је твоје иза вела твога.

Нека је шездесет царица,

осамдесет иноча

и небројено младих жена;

ал’ је једна голубица моја без мане.

Она је љубимица мајке своје,

миљеница оне што је роди.

Виделе су је девојке и блаженом је прозвале,

а царице и иноче су је хвалиле.

Пријатељице

Ко је она што се јавља као зора,

лепа као пуни месец, ко сунце без мане,

страховита као војска с барјацима?

Он

Сишао сам у орашњак,

прегледао изданке у долу,

да видим хоће ли да пропупи лоза

и нар да процвета.

Ал’ ме душа, а да нисам знао,

посади на кола мојих великаша.

Пријатељице

Врати се! Врати се, о, Суламко!

Врати се, врати да те погледамо!

Он

Зашто да гледате у Суламку

као у игру два табора.

Read More of Песма над песмама 6

Песма над песмама 7:1-13

Како су љупка стопала твоја у сандалама,

о, ћерко великашка!

Облине бокова твојих су као драгуљи,

као рукотворина уметника.

Пупак ти је ко округли пехар

коме никад не зафали вина;

стомак ти је ко снопић пшенице

окружен љиљанима.

Груди су твоје као ланад,

близанци срнини.

Врат ти је као кула од слоноваче,

очи језерца Есевона на вратима ватравимским;

нос ти је као кула ливанска

што гледа на Дамаск.

Глава је твоја попут Кармила,

коса ти је као царски скерлет.

У локне се твоје цар уплео.

Како си лепа!

Како си љупка вољена у својим чарима!

Стас ти је као дрво палме,

а груди ти ко гроздови.

Зато кажем: „Ја бих се на палму пео,

држао се за стабљике њеног воћа.“

Нек ми твоје груди буду ко гроздови на виновој лози,

дах носа твога ко мирис јабука.

Уста су твоја као добро вино.

Она

Оно глатко клизи моме вољеноме,

оно нежно цури са усана оних што спавају.

Ја припадам моме вољеноме,

а он за мном жуди.

Дођи, вољени мој! Хајдемо у поља,

хајде да ноћимо по селима!

Дигнимо се рано, хајдемо у винограде

да видимо је ли пропупила лоза,

да ли се расцветала,

јесу ли се расцветали нарови.

И тамо ћу ти дати љубав своју.

Мандрагоре одишу мирисом,

а на вратима је нашим све пробрано воће.

А ја сам за тебе сачувала и ново и старо,

о, вољени мој!

Read More of Песма над песмама 7

Песма над песмама 8:1-14

О, да си ми као брат био

што је груди мајке моје сисао!

Нашла бих те на пољу

и пољубила те

и нико ме презирао не би.

Водила бих те

и довела у дом мајке своје,

која ме је подигла.

Дала бих ти да попијеш вино зачињено

и сок од мога нара.

Левица му је под главом мојом,

а десницом ме грли.

Ћерке јерусалимске, заклињем вас,

не будите и не дижите моју љубав

док јој се не прохте.

Пријатељице

Ко је она што долази из пустиње,

наслоњена на вољеног свога?

Она

Под јабуком сам те пробудила,

тамо где те је мајка твоја родила,

тамо где те родила у мукама.

Стави ме као жиг на срце своје,

као прстен на руку своју.

Јер љубав је ко смрт јака,

а љубомора страшна попут Света мртвих8,6 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих..

Њен горући пламен

је моћна ватра.

Силне воде нису кадре да угасе љубав

и реке је згаснути не могу.

Ако неко за љубав даје

све богатство своје куће,

људи би то презрели.

Пријатељи

Наша је сестра мала

и још нема груди.

Шта за њу да урадимо

на дан када о њој буде речи?

Ако као зид буде,

на њој ћемо дићи грудобран од сребра;

ако буде као врата,

заградићемо их кедровим даскама.

Она

Ја сам зид!

Моје су груди као куле.

Тако сам постала она

што је нашла наклоност у његовим очима.

У Вал-Амону Соломон је виноград имао.

Виноград је дао чуварима,

да му сваки од тог плода

доноси по хиљаду сребрника.

Преда мном је мој виноград,

моје је власништво.

Хиљаду сребрника припада теби, о, Соломоне,

а две стотине онима који му плод чувају.

Он

О, ти која пребиваш у виноградима!

Глас твој ти другови помно ослушкују,

па дај да га и ја чујем.

Она

Пожури, о, вољени мој!

Буди као јелен

или ко јеленче

на брдима што миришу.

Read More of Песма над песмама 8