Песма над песмама 1:1-17, Песма над песмама 2:1-17, Песма над песмама 3:1-11, Песма над песмама 4:1-16 NSP
Песма над песмама 1:1-17
Соломонова песма над песмама.
Она
Пољупцем усана својих ме пољуби,
јер је твоја љубав боља од вина.
Мирис је твоје помасти диван,
име је твоје као уље изливено
и зато те воле девојке.
Поведи ме са собом, побегнимо!
Нек ме цар уведе у одаје своје.
Пријатељице
Радоваћемо се и уживаћемо у теби.
Славићемо твоју љубав више него вино.
Она
Добро је што те оне воле.
Тамнопута сам али љупка,
ћерке јерусалимске,
као шатори кедарски,
као крила Соломонових шатора.
Не гледајте ме што сам тамнопута,
јер ме је сунце опалило.
Моја су браћа љута на мене.
Поставили су ме да винограде чувам,
а ја свој сопствени виноград сачувала нисам.
Кажи ми, ти кога душа моја воли,
где ти стадо пасе
и где ти у подне пландује?
Зашто да се велом покривам1,7 Са неким мањим изменама изворног текста, овај део стиха може да се преведе: Зашто да тумарам…
међу стадима пријатеља твојих?
Пријатељице
Ако не знаш, о, најлепша међу женама,
иди по трагу стада
па напасај козлиће своје
крај пастирских коначишта.
Он
О, вољена моја, ти си као моја ждребица
међу фараоновим упрегнутим ждрепцима!
Лепи су ти образи окићени ланчићима,
а на врату ти огрлице.
Сковаћемо ти наруквице златне
и украсити сребром.
Она
Док је цар за столом својим,
мирисом својим мој нард одаје.
Смотуљак смирне што ноћи међ’ грудима мојим,
то је мени мој вољени.
Струк кане у цвату из винограда Ен-Гедија,
то је мени мој вољени.
Он
Како ли си лепа, о, вољена моја!
Лепа си, а очи су ти голубице.
Она
Како си згодан, о, вољени мој, и мио!
Ево, постеља је наша бујна трава.
Он
Кедрови су греде куће наше,
а чемпреси рогови крова.
Песма над песмама 2:1-17
Она
Ја сам шафран са Сарона
и љиљан из долина.
Он
Какав је љиљан међу трњем,
таква је вољена моја међу девојкама.
Она
Као стабло јабуке међу шумским дрвећем,
такав је вољени мој међу момцима.
За хладом његовим чезнем, да седнем,
да плодом његовим осладим непце своје.
Унео ме је у кућу вина,
љубав је његова застава нада мном.
Крепите ме сувим грожђем,
јабукама ме освежите,
јер сам од љубави клонула.
Левица му је под главом мојом,
а десницом ме грли.
Ћерке јерусалимске, заклињем вас
ланадима и кошутама пољским,
не будите и не дижите моју љубав
док јој се не прохте.
Чуј гласа вољеног мога!
Ево, долази,
поскакује по брдима
и горе прескаче.
Као газела и као срндаћ мој је вољени.
Гле, ено га стоји иза нашег зида,
провирује са прозора,
кроз решетке гледа.
А мој вољени ми одговори, рече ми:
„Устани, вољена моја,
дођи, најлепша моја!
Ево, зима је прошла
и киша умину, прође.
Земља је процветала,
стиже време орезивања2,12 Или: певања, што је одлика игре једнакозвучних речи.,
по нашој се земљи
чује цвркут грлице.
Плодови рани пупе на смоквином стаблу,
виногради цвату и мирисом одишу.
Устани и дођи,
о, вољена моја, дођи!“
Он
Голубице моја у раселини стене,
заклоњена у врлети.
Дај ми да ти видим лице!
Дај ми гласа да ти чујем,
јер је глас твој меден
и лице је твоје љупко.
Лисице нам похватајте,
лисичиће што сатиру винограде,
јер наш је виноград у цвату.
Она
Мој је драги мој и ја сам његова,
међу љиљанима он пасе.
Врати се док дан не мине
и сенке не ишчиле.
Као срна буди, о, вољени мој,
као срндаћ на брдима што нас деле.
Песма над песмама 3:1-11
Тражила сам у ноћима на постељи својој
оног кога воли душа моја,
тражила сам
и нисам га нашла.
Устаћу, град ћу обиграти,
по улицама и по трговима ћу тражити
оног кога душа моја воли.
И тражила сам га, али га нисам нашла.
Нашли су ме стражари што обилазе град:
„Јесте ли видели онога
кога воли душа моја?“
И тек што сам их мало прошла,
нашла сам оног ког ми душа воли.
Зграбила сам га и пуштала га нисам
све док га нисам довела до куће мајке моје,
до одаје оне што ме је родила.
Ћерке јерусалимске, заклињем вас
ланадима и кошутама пољским,
не будите и не дижите моју љубав
док јој се не прохте.
Шта се то из пустиње диже
ко облаци дима,
намирисано смирном, тамјаном
и свим мирисним помастима трговачким?
Гле, то је лежаљка Соломонова,
а око ње су шездесет делија,
неки од јунака Израиља.
Сваки од њих мач је дограбио,
ратовању су вични;
сваком од њих мач о бедру,
због ноћних страхота.
Од стабала ливанских је себи
носиљку начинио цар Соломон.
Од сребра јој је начинио мотке,
наслон од злата,
седиште од скерлета,
а унутрашњост су јој кожом3,10 Игра речи на изворном језику: кожа – са љубављу. обложиле ћерке јерусалимске.
Изађите и гледајте,
о, ћерке сионске, цара Соломона
с круном којом га окрунила мајка његова
на дан његовог венчања,
на дан када му се срце радовало!
Песма над песмама 4:1-16
Он
Лепа си, вољена моја, лепа си!
Очи су твоје голубице иза вела твога,
коса ти је попут стада коза
што се спушта низ гору Галад.
Зуби су ти као стадо остриганих оваца што долази са купања.
Свака од њих близанце носи и јалове међу њима нема.
Усне су ти попут нити скерлета,
а уста су ти љупка.
Као кришка нара
чело је твоје иза вела твога.
Твој је врат као кула Давидова,
начињена од поређаног камења.
Хиљаду штитова висе на њој,
све штитови од ратника.
Груди су твоје као ланад,
близанци срнини
који пасу међу љиљанима.
Док дан не мине
и сенке не ишчиле
отићи ћу на брдо смирнино
и на гору од тамјана.
Сва си лепа, вољена моја,
и на теби мане нема.
Хајде са мном са Ливана, невесто,
хајде са мном са Ливана!
Сиђи са врха Амана,
са врха Сенира и Ермона;
из брлога лавова
и с гора рисових.
Срце си ми украла, сестро моја, невесто!
Срце си ми украла
једним погледом очију својих,
једним украсом огрлице своје.
Како је лепа љубав твоја,
сестро моја, невесто!
Љубав је твоја од вина боља
и мирис уља твојих од свих зачина.
Са усана твојих мед капље, о, невесто!
Мед и млеко под твојим су језиком,
а мирис хаљина твојих
је мирис Ливана.
Врт закључан ти си, сестро моја, невесто;
врело затворено, запечаћен извор.
Твоји су изданци царски врт нарова
с најбољим плодовима,
са каном и нардом;
са нардом и шафраном,
са мирисном трском и циметом,
са свим стаблима тамјана,
смирне и алоје,
са свим пробраним зачинима.
Ти си врело вртовима,
извор воде што жубори
и с Ливана тече.
Она
Пробуди се, северни ветре!
Дођи, јужни ветре!
Дуни, вртом мојим,
нек полете његови зачини.
Нека дође мој вољени у свој врт,
нека једе од пробраног воћа.
