Римљанима 7:7-25
Закон и грех
Према томе, шта ћемо рећи? Да ли је Закон грех? Никако! Ипак, ја не бих знао шта је грех да нема Закона. Јер, не бих знао шта је пожуда да Закон није рекао: „Не пожели!“ Грех је по заповести ухватио прилику и изазвао у мени сваку пожуду. Наиме, грех је без Закона мртав. Раније сам живео без Закона, али кад је заповест дошла, грех је оживео, те сам ја умро. Тако ме је заповест, која је требало да ме води у живот, довела до смрти. Грех је, наиме, ухватио прилику преко заповести, завео ме и путем ње убио. Закон је свет и заповест је света, праведна и добра.
Значи ли то да ми је добро донело смрт? Нипошто! Ипак, да би се грех показао грехом, он ме је посредством добра довео до смрти, тако да би се путем заповести грех показао до крајности грешним.
Знамо, наиме, да је Закон духован, а да сам ја телесан и као такав у ропству греха. Наиме, ја не разумем своје поступке, јер не чиним оно што хоћу, него оно што мрзим. А ако чиним оно што нећу, слажем се да је Закон добар. Ипак, то сад не чиним више ја, него грех који станује у мени. Знам, наиме, да никакво добро не станује у мени, то јест у моме телу. Наиме, имам жељу да чиним добро, али нисам у стању да га чиним. Јер, не чиним добро које хоћу, већ зло које нећу. Ако, дакле, чиним оно што нећу, онда то не чиним ја сам, већ грех који станује у мени. Стога, налазим овај закон: кад хоћу да чиним добро, зло ми се намеће. Ја се, наиме, у свом унутарњем бићу веселим Божијем Закону. Ипак, опажам други закон који делује у мојим удовима, који ратује против закона мога ума и заробљава ме законом греха који је у мојим удовима. Јадан сам ја човек! Ко ће ме избавити овог смртног тела? Хвала Богу, који то чини кроз Господа нашег Исуса Христа!
Дакле, ја својим умом служим Божијем Закону, а грешном природом закону греха.
Menu
Menu
