Римљанима 6:1-14
Мртви греху, а живи Богу
Шта ћемо, дакле, рећи? Треба ли да наставимо са животом у греху да би се милост увећала? Никако! Како ћемо ми, који смо умрли греху, и даље живети у њему? Или, зар не знате да смо ми, који смо крштењем сједињени с Христом Исусом, истим крштењем сједињени и с његовом смрћу? Тако смо, дакле, крштењем сахрањени с Христом у његову смрт, да бисмо, као што је Христ устао из мртвих Очевом славном силом, и ми могли да живимо новим животом. Ако смо се, дакле, саживели са сликом његове смрти, онда ћемо се саживети и са сликом његовог васкрсења. Знамо, наиме, да је наш стари човек разапет с Христом, да се обеснажи наше тело, те да не будемо више робови греху. Јер, онај који је мртав, ослобођен је од греха. Но, ако смо умрли са Христом, верујемо да ћемо и живети са њим. Знамо, наиме, да је Христос устао из мртвих и да никада више неће умрети, јер смрт више не влада над њим. Јер, кад је Христос умро, умро је греху једном за свагда; а живот који сада живи, живи за Бога.
Тако и ви себе сматрајте мртвима греху, а живима Богу у Христу Исусу. Према томе, грех не сме више царевати у вашим смртним телима; не покоравајте се његовим жељама. Не предајте своје удове да служе као оруђе неправде, него предајте себе Богу као они који су подигнути из смрти у живот, дајући своје удове Богу да служе као оруђе праведности. Неће грех владати над вама, јер нисте под Законом, него под милошћу.
Menu
Menu
