Римљанима 4:1-15
Шта, онда, да кажемо о нашем праоцу Аврахаму? Шта је он сам по себи постигао? Јер, ако је Аврахам постигао праведност оним што је учинио, он би, према томе, имао разлога да се хвали, али не пред Богом. Шта Писмо говори? „Поверова Аврахам Богу, па му је то урачунато у праведност.“
Онај који ради, зарађује своју плату радом; не добија је милошћу. А ономе који не ради, а верује у Бога који оправдава безбожника, њему се вера урачунава у праведност. Тако и Давид каже да је блажен човек коме Бог урачунава праведност не узимајући у обзир његова праведна дела:
„Благо онима којима су безакоња опроштена,
чији су греси покривени;
благо човеку коме Господ не урачунава грех.“
Да ли се ово блаженство односи само на обрезане, или и на необрезане? Већ смо рекли да је Аврахаму вера урачуната у праведност. Како му је била урачуната? Када је био обрезан, или када је био необрезан? То није било након обрезања, него пре њега. Он је примио знак обрезања као печат праведности коју је стекао вером, док још није био обрезан. Тиме је Аврахам постао отац свих необрезаних који верују, а којима се то урачунава у праведност. Он је, такође, и духовни праотац оних који нису само обрезани, него следе пример вере нашега оца Аврахама, коју је овај имао док је још био необрезан.
Божије обећање се прима вером
Јер, када је Бог обећао Аврахаму и његовом потомству да ће му припасти свет у наследство, то није било због тога што је Аврахам држао Закон, већ због тога што је примио праведност од Бога посредством своје вере. Јер, ако су наследници они који се држе Закона, онда је вера безначајна, а обећање безвредно, зато што Закон са собом носи Божији гнев. А где нема Закона, тамо нема ни греха због кршења истог.
Menu
Menu
