Римљанима 2:1-16
Зато немаш изговора, о, човече који судиш, ко год да си. Јер тиме што судиш другоме, самог себе осуђујеш, пошто ти, судијо, чиниш исто. Међутим, Бог у складу са истином суди онима који такво што чине. Мислиш ли, о, човече који судиш онима који чине такве ствари, а сам чиниш исто, да ћеш избећи Божији суд? Или можда презиреш богатство његове доброте, подношења и стрпљивости, а не знаш да те његова доброта води к покајању? Ти својом тврдокорношћу и непокајаним срцем прикупљаш себи казну за дан Божијег гнева, када ће се открити његов праведни суд, па ће сваком узвратити по његовим делима. Онима што траже славу, част и бесмртност, устрајно чинећи добра дела, даће вечни живот. А онима што су частохлепни и не покоравају се истини, него се покоравају неправедности, следи Божији гнев и љутња. Невоља и мука снаћи ће сваког човека који упорно чини зло, прво Јеврејина, а онда и Грка. А слава, част и мир следују свакоме ко чини добро, прво Јеврејину, а онда и Грку. Бог, наиме, није пристран.
Заиста, они који су без познавања Закона сагрешили, без познавања Закона ће и пропасти, а они који су згрешили познајући Закон, по Закону ће им се и судити. Јер пред Богом нису праведни они који само слушају Закон; они који Закон извршују, ти ће бити оправдани. Наиме, кад многобошци који немају Мојсијев Закон, по природи чине оно што Закон налаже, онда су они, иако немају Закон, сами себи закон. Они тако показују да је оно што захтева Закон уписано у њиховим срцима. То сведочи и њихова савест и њихове мисли које се међу собом оптужују или бране. То ће се показати на дан када ће, по Радосној вести коју ја навешћујем, Бог посредством Исуса Христа судити скривеним мислима људским.
Menu
Menu
