Римљанима 10:5-21
Јер, Мојсије пише о праведности која се темељи на Закону: „Ко их врши, по њима ће стећи живот.“ А праведност која се темељи на вери каже: „Немој рећи у своме срцу: ’Ко ће се попети на небо?’“ (то јест, да спусти Христа) „или: ’Ко ће сићи у бездан?’“ (то јест, да доведе Христа из мртвих). Оно што каже је ово: „Реч је близу тебе, у твојим устима и у твоме срцу“ – то јест, порука вере коју проповедамо. Јер, ако исповедиш да је Исус Господ и верујеш у своме срцу да га је Бог подигао из мртвих, бићеш спасен. Наиме, веровање срцем доноси праведност пред Богом, а исповедање усана спасење. Зато Писмо говори: „Ко год у њега поверује, неће се постидети.“
Јер, нема разлике између Јеврејина и Грка, будући да је исти Господ над свима; он богато благосиља оне који га призивају. Наиме: „Свако ко зазове име Господње, биће спасен.“
Али, како да призову онога у кога не верују? Како да верују у онога за кога нису чули? Како да чују без проповедника? А опет, како да весници проповедају ако нису послани? Јер, овако је написано:
„Како ли су дивне ноге оних
који доносе добре вести.“
Ипак, нису сви послушали Радосну вест. Наиме, Исаија каже: „Господе, ко је поверовао нашој поруци?“ Дакле, вера долази преко поруке, а порука посредством Христове речи.
Али, ја питам: зар нису чули? Наравно да су чули! Јер:
„Глас је целом одјекнуо земљом,
речи су им до накрај света стигле.“
А ја питам: зар Израиљ није разумео? Понајпре Мојсије каже:
„Ја ћу вас учинити љубоморним
народом који није народ,
раздражићу вас народом безумним.“
Исаија храбро каже:
„Нашли су ме који ме нису тражили,
објавио сам се онима
који нису питали за мене.“
А Израиљу вели:
„Руке своје пружао сам ваздан
према народу непослушном и недоказаном.“
Римљанима 11:1-10
Бог је милостив према Израиљу
Питам дакле: да Бог можда није одбацио свој народ? Никако! Јер и ја сам Израиљац, потомак Аврахамов, из племена Венијаминовог. Није Бог одбацио свој народ, који је предвидео. Или, зар не знате шта пише у Писму о Илији – кад се жали Богу на Израиљце?
„Господе, побили су твоје пророке,
срушили су твоје жртвенике,
а ја сам остао сам,
па и мене настоје да убију.“
Међутим, шта му Бог одговара?
„Оставио сам себи седам хиљада људи,
који нису пали на колена пред Валом.“
Према томе, и у садашње време постоји остатак изабран по милости. Дакле, ако се избор врши по милости, онда не може да се врши по делима. Иначе, милост не би више била милост.
Шта онда? Народ израиљски није постигао оно за чим је тежио. То су достигли изабрани, а остали су отврднули. Као што је написано:
„Бог им даде дух тврдоглави,
да очима не виде,
и ушима не чују,
све до данашњега дана.“
А Давид каже:
„Нек им сто постане замка и клопка,
препрека и одмазда,
нек им очи потамне, да не виде,
и леђа им се заувек погрбе.“
