Откривење 18:17-24, Откривење 19:1-10 NSP

Откривење 18:17-24

У један час опусте толико богатство!“

И сви кормилари, сви морнари и морепловци, стајали су издалека. Видевши дим који се подиже из града у пожару, јадиковали су и говорили: „Који је град био као овај велики град?“ Они посуше прашину на своје главе јадикујући и плачући:

„Јао, јао, велики граде!

Од његовог изобиља се обогатише

сви који су имали бродове на мору,

а у један је час опустео.

Весели се над њим, небо!

Веселите се над њим, ви свети, апостоли и пророци,

јер га је Бог казнио због оног што је учинио вама!“

Тада је један моћни анђео подигао камен, велик као млински, и бацио га у море, говорећи:

„Овако ће бити бачен велики град Вавилон

и неће га више бити.

Музика китаристе, музичара, флаутиста и трубача

неће се више чути у теби,

нити ће се који уметник више наћи у теби,

а ни звук млина се неће више чути.

Светлост светиљке

неће више засјати у теби,

нити ће се глас младожење и невесте

икад чути у теби,

зато што су твоји трговци били светски моћници,

и зато што је твоје врачање довело у заблуду све народе.

Уз то се у теби пролила крв пророка и светих,

и свих оних који су убијени на земљи.“

Read More of Откривење 18

Откривење 19:1-10

После овога сам чуо нешто као громки глас мноштва народа на небу како говори:

„Алилуја!

Спасење, слава и сила припада нашем Богу.

Јер истинити су и праведни Божији судови,

зато што је осудио велику Блудницу

која је кварила земљу својим блудом,

и зато што је на њој извршио одмазду

због крви његових слугу коју је пролила.“

Народ рече по други пут:

„Алилуја!

Дим са њеног згаришта диже се од сад и довека!“

Тада двадесет четири старешине падоше ничице, па се поклонише Богу који седи на престолу, говорећи:

„Амин, алилуја!“

Уто се зачу глас с неба:

„Славите Бога нашег,

све слуге његове,

ви који га се бојите,

мали и велики!“

Поново сам чуо глас мноштва народа и нешто као хук многих река и као прасак јаког грома, како говоре:

„Алилуја!

Јер зацарио се Господ Бог наш, Сведржитељ.

Радујмо се и кличимо

и дајмо му славу,

јер дошло је време свадбе Јагњетове;

спремила се његова Невеста.

Њој би дан чист и светао лан

да се у њега обуче.“

(Лан, то су праведна дела светих.)

Анђео ми рече: „Напиши: благо онима који су позвани на свадбену гозбу Јагњетову!“ Још ми рече: „Ово су истините Божије речи.“

Ја падох ничице пред његове ноге да му се поклоним, али он ми рече: „Не чини то! Слуга сам, као и ти и твоја браћа која објављују поруку о Исусу. Богу се поклони! Јер сведочанство о Исусу – то је дух пророштва.“

Read More of Откривење 19