Откривење 18:1-17
Пад Вавилона
После овога сам видео другог анђела како силази са неба са великом влашћу. Његова слава обасјала је целу земљу. Тада анђео повика јаким гласом:
„Паде, паде, велики Вавилон,
и постаде пребивалиште злих духова
и склониште свих нечистих духова,
склониште свим нечистим птицама
и свим нечистим и мрским зверима.
Јер сви су се народи напојили
жестоким вином њенога блудничења.
Цареви света с њом су блудничили,
а светски се трговци обогатили од њене силне раскоши!“
Затим сам чуо други глас са неба како говори:
„Народе мој, изађи из тог града,
да не будете учесници у његовим гресима,
и да вас не снађу његова зла.
Јер греси се њени нагомилаше до неба,
и Бог се сетио њених неправди.
Вратите јој истом мером,
вратите јој двоструко више за њена дела;
улијте јој у чашу двоструку меру оног
што је замешала другима.
Задајте јој муке и жалости
онолико колико је себи дала славе и раскоши!
Јер она говори у своме срцу:
’Седим на престолу као царица,
нисам удовица и жалости нећу искусити.’
Зато ће се у један дан сручити на њу сва ова зла:
смрт, жалост и глад.
И прождреће је ватра,
јер је силан Господ Бог који јој суди.“
За њом ће плакати и нарицати сви цареви света који су с њом блудничили и уживали у њеној раскоши, када виде дим и њу сву у пламену. Преплашени њеним мукама, стајаће издалека и говорити:
„Јао, јао, велики граде Вавилоне, силни граде,
јер у један час наста твој суд!“
А светски ће трговци плакати и нарицати за њом, јер нико више не купује њихову робу: злато, сребро, драго камење, бисере, танани лан, порфиру, свилу, скерлет, разна мирисна дрвета, сваковрсне посуде од слоноваче, предмете начињене од скупоценог дрвета, бронзе, гвожђа и мрамора; цимет, балзам, миомирис, мирисава уља, тамјан, вино, уље, бело брашно, пшеницу, стоку, овце и коње, кола, робове и људске душе.
Остала си без воћа за којим си чезнула, сва твоја раскош и сјај пропали су и више их нећеш повратити. Трговци који су овим трговали и обогатили се од ње, стајаће издалека обузети страхом због њених мука, плачући и наричући. Говориће:
„Јао, јао, велики граде,
који си се облачио у лан, порфиру и скерлет,
и китио се златом, драгим камењем и бисерима!
У један час опусте толико богатство!“
И сви кормилари, сви морнари и морепловци, стајали су издалека.
Menu
Menu
