Псалми 90:1-10
Књига Четврта
Псалми 90–106
Псалам 90
Молитва Мојсија, човека Божијега.
О, Господе, ти си нама био пребивалиште
кроз сва поколења!
Пре рођења планина,
пре него си саздао земљу и свет,
од века до века, ти си Бог.
Ти смртника враћаш у прашину
и говориш: „Вратите се, о, потомци људи!“
Јер је у твојим очима хиљаду година
попут минулог, јучерашњег дана
и попут смене ноћне страже.
Односиш их ко бујица, попут сна су,
јутром су ко трава изникнули;
ујутро цветају и расту,
а увече суше се и вену.
Тако и ми нестајемо у твом гневу
и твоја нас срџба престрављује!
Наше си кривице пред себе ставио,
наше тајне лицем својим обасјао.
Тако су минули дани наши сви у твоме гневу,
попут даха године су наше испариле.
У нашем је веку седамдесет лета,
осамдесет лета ако смо у снази;
њихово најбоље – тегоба и мука –
брзо прођу и ми одлетимо.
Menu
Menu
