Псалми 88:9-18
Очи су ми усахле од беде.
Призивам те сваког дана,
о, Господе, теби ширим руке своје!
Зар ћеш чуда за мртве да чиниш?
Хоће ли покојни устати да те славе? Села
Да ли се у гробу твоја милост разглашава,
и верност твоја у трулежу мртвих?
Па зар се у тами зна за чуда твоја,
за праведност твоју у земљи заборава?
А ја тебе, о, Господе, призивам у помоћ;
молитва се моја јутром подиже до тебе.
Господе, зашто ме одбацујеш?
Зашто своје лице од мене сакриваш?
Ојађен сам, од младости близу смрти;
очајан сам, натоварен ужасима твојим.
Срџба твоја ме је прегазила,
страхоте ме твоје уништиле.
Окружише ме попут воде поваздан,
наваљују једнодушно на ме.
Вољене и блиске од мене си уклонио
и ја сада другујем са тамом.
Menu
Menu
