Псалми 73:15-28
А да сам казао да ћу и ја тако да причам,
изневерио бих нараштај твоје деце.
Размишљао сам да разазнам ово,
и очима мојим то је мучно било;
док нисам ушао у Божије Светилиште,
и схватио њихов свршетак.
Зацело их стављаш на клизаво место,
обараш их у руине.
Како су опустошени, у трену су окончали
и наглом страхотом докрајчени!
Они су попут сна када се неко пробуди.
О, Господе, када се пробудиш, лик њихов презрећеш.
Када огорчено беше срце моје
и нутрина моја беше прободена,
без памети и без знања сам био,
пред тобом сам био животиња.
Ипак сам ја са тобом стално,
ти ми држиш десну руку.
Саветом ме својим водиш,
напослетку ћеш ме у славу узети.
Кога ја имам на небесима?
Поред тебе на земљи ми ништа мило није.
Нека ми окопне и тело и срце,
Бог је довека стена мога срца
и баштина моја.
Гле, ено пропашће они од тебе далеки,
ти сатиреш сваког ко ти је неверан.
Што се мене тиче,
добра ми је Божија близина.
У Господу Богу себи начинићу уточиште
и сва дела твоја објавићу.
Menu
Menu
