Псалми 73:1-14
Књига Трећа
Псалми 73–89
Псалам 73
Псалам Асафов.
Зацело је Бог добар Израиљу,
и онима чије срце је без мане.
Што се мене тиче, замало ми ноге нису зашле с пута;
кораци се моји скоро исклизаше.
Јер сам завидео бахатима
гледајући благостање зликоваца.
Ето, стрепњу од смрти немају,
тело им је задригло.
Људске муке не познају,
не страдају са људима.
Надменост је зато њима као огрлица,
огрће их одећа насиља.
Од дебљине очи своје избечише,
зло им срце за границу не зна.
Исмевају се, говоре злобно
и насиљем прете поносито.
Њихова су уста окренута небесима,
а њихов језик земљом шета.
Зато им се њихов народ враћа
и обиље воде испијају.
И говоре: „Како би Бог знао?
Постоји ли знање Свевишњега?“
Гле, такви су зликовци:
спокојни довека
и богатство гомилају!
Зацело сам узалуд своје срце чистим очувао,
своје руке невиношћу очистио!
Од јутра до сутра ојађен сам био,
јутра су ми доносила казну.
Menu
Menu
