Псалми 31:9-18
Смилуј ми се, Господе, јер сам у невољи,
моје око од жалости копни,
вене моја душа и нутрина.
Живот ми се троши у жалости,
у јецању одмичу године,
снага ме издаје због моје неправде,
и кости се моје распадају.
Поруга постадох због свих својих душмана:
суседима терет, а знанцима страшило;
беже од мене кад ме виде на улици.
Падох у заборав, као да сам умро,
постао сам као разбијени суд.
Јер ја чујем клевете многих,
ужас ме је опколио одасвуд.
А они се удружују против мене,
кују заверу да ми живот узму.
Али ја се у тебе уздам, Господе,
и кажем: „Ти си Бог мој.“
Време је моје у руци твојој;
избави ме из руку душмана,
и од оних који ме прогоне.
Нека лице твоје обасја слугу твога,
милошћу ме својом избави.
Не дај да се постидим, Господе,
јер теби завапих;
нека се опаки постиде,
у Свету мртвих нек умукну.
Нека умукну уста лажљива,
која против праведника говоре
обесно, охоло и презриво.