Псалми 22:1-11 NSP

Псалми 22:1-11

Псалам 22

Хоровођи, по напеву кошута у зори. Давидов псалам.

Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?!

Далеко си од мога спасења,

и од речи вапаја мојега.

Боже мој, вапим дању, а ти не одговараш;

ноћу, али нема ми одмора.

А ти си онај Свети,

престо ти је на хвалама Израиљевим.

У тебе су се наши преци уздали,

уздали се и ти их избави.

Теби су вапили и избављени били,

у тебе се уздали и нису се осрамотили.

А ја сам црв, а не човек,

ругло људима, презир народа.

Ко год ме види, тај ми се руга,

цере ми се и машу главама:

„У Господа се уздао, нека га он избави,

кад у њему радост налази.“

Јер ти си ме извукао из утробе мајчине,

на грудима мајке дао ми починак.

Теби сам предан од мајчина крила,

од утробе мајчине ти си Бог мој.

Не удаљуј се од мене,

јер невоља је близу,

а помоћника нема.

Read More of Псалми 22