Псалми 137:1-9
Псалам 137
Седели смо тамо, поред река Вавилона
и плакали кад би се сетили Сиона.
О тамошње смо врбе
повешали харфе своје,
јер су наши тлачитељи од нас захтевали песму;
мучитељи наши да се веселимо:
„Певајте нам песму о Сиону!“
Како да певамо Господњу песму
у туђинској земљи?
О, Јерусалиме, ако бих тебе заборавио,
заборављена била и десница моја!
Језик ми се за непце слепио
ако те се не сетио,
ако се не радовао Јерусалиму
више него и најбољем своме!
О, Господе, сети се Едомаца
што су на дан пада Јерусалима говорили:
„Разваљујте! Разваљујте га до темеља!“
О, ћерко вавилонска,
што ћеш бити разорена!
Благо оном који ти узврати истом мером,
онако како си чинила нама.
Благо оном ко ти нејач зграби
и о стену смрска!
Menu
Menu
