Псалми 132:1-18
Псалам 132
Песма поклоничка.
О, Господе, Давида се сети
и свих мука његових;
како се Господу заклео
и заветовао Силном Јаковљевом:
„У шатор дома свога нећу ући,
на постељу кревета свог нећу лећи;
очима сна нећу дати,
ни капцима да се спусте;
док не нађем место за Господа,
Пребивалиште Силном Јаковљевом!“
Гле! Ми смо за то у Ефрати чули,
у пољима јаримским нашли смо га.
Пођимо у Пребивалиште његово!
Поклонимо се код подножја његових ногу!
Уздигни се, о, Господе, на место свог починка;
ти и Ковчег Силе твоје!
Свештеници нек огрну правду,
твоји верни нек радосно кличу.
Због Давида, слуге свога,
не окрећи се од лица свог помазаника.
Давиду се истински заклео Господ
и порећи неће:
„Једног од твојих потомака
поставићу на твој престо.
Ако синови твоји буду држали мој савез
и прописе моје, што ћу их учити,
и синови ће њихови довека седети
на престолу твоме.“
Да, Господ је Сион изабрао,
за Пребивалиште своје пожелео га је:
„Довека је ово место мог починка,
ту ћу да боравим јер сам тако пожелео.
Шта му треба, даћу изобилно;
убоге му нахранићу хлебом.
У спасење ћу му обући свештенике,
верни ће му подцикивати, клицати.
Даћу да Давиду рог моћи узрасте,
светиљку ћу да поставим за свог помазаника.
У срамоту ја завићу душмане његове,
а на њему његова ће круна да заблиста!“
Menu
Menu
