Псалми 109:1-20
Псалам 109
Хоровођи. Псалам Давидов.
О, Боже слављења мојега,
немој да заћутиш!
Ено, уста злобна и уста пакосна
на мене су разјапљена;
клевећу ме језиком лажљивим.
Окружили су ме речима мржње,
без разлога напали ме.
Тужбама ми узвраћају љубав,
али ја се предајем молитви.
На добро ми узвраћају злобом
и мржњу ми враћају за љубав.
Против таквог постави зликовца,
тужитеља, нек му стоји с десна!
Када му се суди, кривац нека буде;
нека му се и молитва у грех преокрене!
Нек му дани буду малобројни,
нека се његова служба да другоме.
Нек му деца сирочад постану
и жена му удовица!
Нека му се деца потуцају, нека просе;
нека моле када оду из својих руина!
Нек му плени зајмодавац све што је његово,
нека му туђинац имање опљачка!
Немао никога да му се смилује,
сирочад му немала никога који би их пожалио!
Нека му се семе затре,
име им се избрисало у колену другом!
Нек се памте кривице његових предака пред Господом,
грех мајке његове нек се не избрише!
Нека буду трајно пред Господом,
а он са земље нек им збрише спомен!
Јер се није сетио милост да искаже,
већ је кињио сиромаха, невољника,
убијао очајника.
Волео је клетву,
па нека га стигне;
благослов му није био мио,
па нека је далеко од њега.
Ко оделом у клетву се облачио,
па нек се она као вода у њега улије
и као уље у његове кости.
Нек му она буде ко огртач у кога се замотава,
као појас који стално опасује!
Нека тако Господ плати мојим тужитељима
и онима што о мени говоре злобно!
Menu
Menu
