Псалми 10:1-11
Псалам 10
Зашто, Господе, стојиш далеко?
Што се скриваш у време невоље?
Опаки, надмени, љуто гони убогог,
у сплетке га хвата које је исплео.
Јер опаки се хвали жудњама свог срца,
похлепни проклиње, презире Господа.
У својој га охолости он не тражи,
нема Бога ни у једној мисли својој.
Тај увек успева на својим стазама,
на судове твоје он с висока гледа,
и својим се душманима руга.
Он у срцу каже:
„Ништа мене неће уздрмати,
зло ме никад задесити неће.“
Уста су му пуна клетве, лажи и увреде,
а мука и невоља под језиком његовим.
У дворишту вреба из заседе,
из потаје убија невинога,
из скровишта мотри немоћнога.
Као лав он вреба у шипражју,
у заседи чека да улови убогога;
у своју га мрежу хвата и одвлачи.
Беспомоћне ломи и обара,
они му у канџе допадају.
Он говори у срцу:
„Бог заборавља, скрива лице,
никада он то неће видети.“
Menu
Menu
