Приче Соломонове 7:6-20
Елем, на прозору куће своје,
кроз решетке гледао сам,
посматрао сам лаковерне
и међу младићима запазио безумнога момка.
Пролазио је улицом, поред њеног угла
и ишао према њеној кући,
поткрај дана, кад је сумрак,
усред ноћи и помрчине.
И гле, пресрете га жена у одећи блуднице
и превејаног срца;
нападна, јогунаста,
ноге је у кући не држе;
сад је на улици, сад је на тргу,
на сваком угла вреба у заседи.
И зграби га, пољуби га без стида на лицу
и рече му:
„Имам кући месо жртава мира,
јер сам данас испунила завете своје.
Зато сам изашла да те сретнем,
баш тебе да тражим.
И нашла сам те.
Свој сам кревет украсила засторима,
шареним ланом из Египта;
смирном, алојом и циметом
лежај сам намирисала.
Дођи! До јутра се опијајмо љубављу својом.
Хајде да се науживамо у љубави!
Јер муж није у кући својој,
на далеки пут је отишао;
са собом је понео кесу с новцем
и неће доћи кући до дана пуног месеца.“
Menu
Menu
