Приче Соломонове 25:11-20
Благовремено казана реч
је попут златних јабука у сребрним чинијама.
Минђуша златна и украс од чистог злата
је укор мудрог ономе који слуша.
Као студен снега на дан жетве
је верни гласник оном ко га шаље –
освежава душу свога господара.
Попут облака и ветра без кише
човек је што се хвали даром недарованим.
Стрпљивошћу се наговара владар,
а и језик благи може кост да сломи.
Кад нађеш мед, једи док се не наједеш,
јер ћеш га повратити ако се преједеш.
Нека ти је нога ретко у кући ближњег твога,
да те се не засити и не замрзи те.
Попут буздована, мача и стреле оштре
је човек који сведочи против ближњег свога, а лажов је.
Зуб покварен и клецава нога
је поверење у издајника у дану невоље.
Као човек што хаљину скида по зимскоме дану
и као сирће на шалитри,
такав је онај који песме пева срцу жалосноме.
Menu
Menu
